Opsesivno razrešavanje odnosa sa Hadži-Todorom Dimitrijevićem, jednim od najznačajnijih Vranjanaca, neverovatnom osobom koja je zatresla prošli vek, rezultiralo je dramskim tekstom Zorana S. Nikolića sa naslovom "Onaj pas iz Vranja". Upravo tako Hadži Todora je svojevremeno nazvao predsednik SANU lično, jer je disciplinovao srpske intelektualce analizom njihovih jezičkih pogrešaka. O Hadži Todoru kao uzročniku Prvog svetskog rata (zbog knjige na engleskom „Propast Austrije“ objavljene šest meseci pre sarajevskog atentata), njegovim putešestvijama, jezikoljublju, nagradama, knjigama, polemikama, sudskim pocesima, znanju o pomorstvu i kojekakvim drugim talentima i sposobnostima razgovaralo se na promociji Nikolićeve knjige u Biblioteci Bora Stanković u Vranju.
Knjiga Hadži Todora Dimitrijevića "Pravda Vitezi" inicirala je dvadesetih godina prošlog veka podizanje optužnice protiv vođe pokreta slovačkih nacionalista Vojteha Bela Tuke.
Hadži Todor, po značaju svoje zaostavštine jedan od najpoznatijih Vranjanaca, čovek koji je uspeo da 1945. preda izbornu listu protiv Tita, ali je ona odbijena i time je označen početak njegovog stradanja, "pojavio se u tom procesu kao svedok na sudu, uz doživljene mnogobrojne pretnje" - otkrio je malo poznate detalje iz perioda Hadži Todorovog života u Čehoslovačkoj (1921-1930) Zoran S. Nikolić, na promociji svoje najnovije knjige "Onaj pas iz Vranja", koja je održana u Biblioteci Bora Stanković u Vranju.
- Epilog procesa je bio takav da je pomenuti Slovak, Bela Tuka, osuđen na dvadeset godina robije.
Ono što je za mene bilo otkrovenje je podatak da je njega 1939. godine oslobodio Adolf Hitler i postavio ga za kancelara Slovačke.
Taj čovek je do 1945. godine na hiljade ljudi sproveo u koncentracione logore.
Tako je meni palo na pamet da Hadži Todora Dimitrijevića, uz Kurcia Malapartea, Tomasa Mana ili Miroslava Krležu treba svrstati u elitu po sposobnosti predviđanja događaja, onoga što je nosio sirovi nacionalizam, odnosno nacizam koji je počeo da buja u to vreme - rekao je Nikolić.
Nikolićeva drama "Onaj pas iz Vranja" čitaocima otkriva pomalo i spektakularni karakter Hadži-Todora Dimitrijevića (1889-1977), pisca, novinara, folkloriste i publiciste, ličnosti koja je svojom pojavom protresla dvadeseti vek.
Miroslav Krleža je, podsetio je Nikolić, otvoreno i sa ushićenjem govorio da se "sve nalazi u arhivima".
On je objasnio zašto se, nakon izučavanja obimnog materijala, opredelio da sve pretoči u dramski tekst.
- Prvi put sam se latio nečega što se zove pretvaranje materijala iz arhiva u nešto malo življe, u ono što se zove književno delo, odnosno dramski tekst.
Najpre, zbog toga što sam bio, a i još uvek sam fasciniran ličnošću Hadži Todora Dimitrijevića i bilo mi je vrlo zanimljivo da ispitam u kontrolisanim uslovima, da sprovedem eksperiment o tome kako bi se on ponašao u nekim situacijama - kazao je Nikolić.
- U diplomatskim notama, Hadži Todor se pominje kao jedan od uzročnika Prvog svetskog rata, zbog knjige na engleskom "Propast Austrije". Knjiga je objavljena šest meseci pre sarajevskog atentata.
Na osnovu Dimitrijevićeve studije o pomorstvu uspostavljena je granica između Čilea, Bolivije i Perua.
"Psom iz Vranja" nazvao ga je lično predsednik SANU, jer je disciplinovao srpske intelektualce analizom njihovih jezičkih pogrešaka.
- Nije ga volela ni crkva, ni političari, ali je zato nadživeo sve svoje neprijatelje - rekao je Nikolić.
Hadžija je objavio četrdesetak knjiga, desetak na stranim jezicima, bio je polemičar, prznica, parničar. I mučenik.
- Ono što je potpuno nepoznato iz biografije Hadži Todora Dimitirjevića je da je jedan vrlo mračan period za njega bio od 1921/22. do 1930. godine.
Poznato je da je to vreme proveo u Pragu, ali je malo poznato šta je tamo radio.
U njegovoj bibliografiji, koju je objavila Todorova supruga posle njegove smrti 1977. godine, postoje tri, četiri knjige koje je u međuvremenu objavio.
Mesta izdanja su Njujork, Rio de Žaneiro, Prag, Bratislava i nešto je objavio u Beogradu - kazao je Nikolić.
Jedan od najzaboravljenijih ljudi u Srbiji, a pogotovo u Vranju je Hadži Todor Dimitrijević, neobičan, paradoksalan, kontradiktoran, čudo od čoveka za jezike i još mnogo toga drugog.
Malo je ljudi koji znaju stvari o njemu, profesor Momčilo Zlatanović je objavio jednu knjigu.
Sigurno je da se niko do sada nije toliko udubljivao u njegovu neobičnu ličnost i značaj kao Zoran S. Nikolić - rekao je Goran Arsić, koji je moderirao razgovor.
Profesor filozofije dr Srboljub Dimitrijević Kum izjavio je da Hadži Todor "izmiče svim mogućim psihloškim, sociološkim, kulturološkim i svim mogućim tipologijama".
- On predstavlja čoveka o kome bi mogli godinama da pričamo i da otkrivamo nešto novo i iznenađujuće.
Meni se čini da iz tih razloga taj čovek nije doživeo da se stavi na jedno mesto kao i svi ostali velikani.
On nije veliki samo u određenoj stvari, a to je da nema stvari u kojoj nije veliki.
On je uličar, može da se bije, rešava dnevno-životne stvari, vlada raznoraznim disciplinama, od književnosti, nauke o pticama, moreplovstvom, u svemu je natprosečan, čega god se uhvati, njemu to fantastično uspeva - rekao je Dimitrijević.
PROFIL
Zoran S. Nikolić (1965), srpski je književnik, koji živi i piše u Vranju. Do sada je objavio knjige Poverljiv materijal (1988), Rečeno kao ubijeno (1996), Onog u sebi (1998), Ovo naše doba (2006) i roman Smrt za poneti u izdanju „Lagune“ (2016).
Vranjski hirurg i publicista Vukašin Antić kazao je kako smatra da u pričama o Hadži Todoru Dimitrijeviću "ima mnogo nepouzdanih podataka".
- Činjenica je da je bio kontraverzna ličnost i mislim da zaslužuje da se posveti istorijsko istraživanje o ovoj ličnosti, kako bi mu nauka definitivno odredila mesto.
Hadži Todor je bio i poslanik u skupštini, znam da su bila nadgornjavanja sa njegovim političkim protivnicima, pričalo se i da je bio prevarant.
Ima mnogo nejasnih stvari i zato bi sve trebalo uzeti "sa zrnom soli" - rekao je Antić.
Hadži-Todor Dimitrijević rođen je 1. marta 1889. godine u Vranju. Preci su mu poreklom iz Žbevca, iz roda Liškovci. Potiče iz familije Magaričiki. Godine 1905. pešice je otišao za Beograd da bi nastavio gimnazijsko školovanje; 1910. upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, ali ga ubrzo napušta. U Ameriku odlazi 1911. godine gde se intenzivno bavio novinarstvom. Najpre je sarađivao u Srbobranu, a zatim je postao njegov urednik. U Čikagu 1914. godine objavljuje knjigu Propast Austrije. Ovom knjigom je izazvao reakciju Austrougarske, koja ga u notama velikih sila proglašava za jednog od uzročnika Prvog svetskog rata. Hadži-Todor Dimitrijević je kao publicista objavio mnoge knjige na srpskom, engleskom, španskom, nemačkom i portugalskom jeziku. Od 1932. do 1941. godine izdavao je list Naše selo. Po završetku Drugog svetskog rata bavio se jezikoslovljem i leksikografijom. Za rad na prikupljanju narodnog blaga bio je 1908. nagrađen od Srpske kraljevske akademije nauka. Za vreme Prvog svetskog rata i posle obišao je celu Evropu, pa i dalje. Nemirne prirode, nigde se nije dugo zadržavao i kao da mu je takav način života najviše i odgovarao. Godine 1915. boravi u Japanu, 1916. proteran je iz Rusije za Finsku, 1917. odlikovan je na Krfu, 1918. u Brazilu publikuje prvu knjigu, 1919. dobija nagradu od Čileanske vlade, 1920. postaje direktor Crvenog krsta, od 1922-1930. nalazi se u Čehoslovačkoj, 1928. sa majkom posećuje Hristov grob i od tada postaje poznat kao Hadžija. Krajem 1930. vraća se u Jugoslaviju i počinje borbu koja će ga dovesti do položaja narodnog poslanika sreza Pčinjskog. U Vranju piše kratke publikacije koje imaju napadački karakter. Napada Gimnazijske profesore i direktore ove škole, vladiku Nikolaja Velimirovića, neke crkvene starešine, upravu Duvanskog stovarišta u Vranju, Akademiju nauka, njenog člana Aleksandra Belića, vranjske advokate i neke imućne ljude; piše studiju o ženidbi kralja Aleksandra, a na terenu, u Vranju i okolini, radi pripreme za poslaničke izbore, rastura parole koje pale i draže široke narodne slojeve sreza Pčinjskog. Agitacijom i svojom dvostrukom ličnošću, Dimitrijević ja probudio vranjski siromašni svet i ukazao na njegov značaj, naročito za politiku, jer je taj svet do tada bio uspavljivan od strane radikala i demokrata. Godine 1931. dobio je poslanički mandat od četiri godine. Godine 1932. pokreće nedeljni list “Naše selo” u kome seljacima davao razne pouke i savete za obradu zemlje. U njemu nastavlja poznate napade, a i objavljuje čuvene vranjske poslovice. On će sa ovom zbirkom narodnog blaga ostati da trajno živi. List seljacima i građanima deli besplatno. Todor Dimitrijević, se u ovom listu i u svim drugim akcijama, pokazao kao vrlo dinamičan i čovek bez ikakvih skrupula. On se ničega mije plašio, niti od čega prezao. U Beogradu 1951. pokreće glasilo “Pravopisni bilten” koji je povremeno izdavao. I u ovom glasilu on nastavlja sa raznim napadima. U jezičnoj borbi tražio je nekakvo čistunstvo kakvo ne postoji. Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 30. novembra 1977. godine. Nije ostavio potomstvo za sobom.