Filozofija slovi za neko znanje koje se bavi važnim stvarima za život, koju god filozofsku disciplinu uzeli.
Utoliko je neuobičajenije što sam, istražujući vezu filozofije i humora, našao da su dve stvari vrlo iznenađujuće u tom odnosu - rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Zoran Dimić, na početku predavanja o temi "Filozofija, umetnost i humor", koje je održano u vranjskoj Gimnaziji Bora Stanković u okviru manifestacije "Nedelja škole".
- Prva je da filozofi jedva da su se bavili humorom; kod Platona, Aristotela, Kanta, Hegela, kod velikih filozofskih "štihova", a još manje kod drugih gotovo da tek tu i ramo imate neki red o humoru, i to vrlo uzgredno.
A, druga je da su prema humoru imali negativan stav iz dva razloga.
Po humoru kako ga je Platon shvatao, on uglavnom služi da se izrazi prezir prema nekome, a dugi razlog je vezan za to da kad se neko grohotom smeje to stvar slične jake reakcije kod publike i stvara neozbiljnu atmosferu u društvu, da čak deluje subverzivno time što postojeći poredak vrednosti, hijerarhiju odnosa među ljudima, pa čak i politički poredak dovodi u pitanje - kazao je Dimić.
Najveći broj komentara filozofa u Antici, dodao je, vezan je "zarugajući smeh, prezrivi smeh ili smeh koji ima za cilj da ostvari neki vid superiornosti nad drugim ljudima".
- Platonovo određenje smeha je takvo da ga on smatra "emocijom koja nadjačava racionalnu samokortolu", to je tzv. subverzivnost smeha.
U "Državi" Platon preporučuje da bi vojnici, odnosno "čuvari" kako ih on zove, trebalo da izbegavaju smeh, "jer kad se neko prepusti jakom smehu, to izaziva jake, čak nasilne reakcije.
Platon preporučuje da bi u idealnoj državi izvođenje komedije trebalo da bude strogo kontrolisano - kazao je Dimić.
Neki antički filozofi, popu Platona, Aristotela i još nekih, bili su jaki autoriteti, dodao je.
- Oni nisu voleli da se na bilo koji način ismevaju njihovi autoriteti ili poredak vrednosti za koji se oni zalažu, odnosno, bilo koji drugi "autoriteti" koji čine poredak jednog polisa, odnosno države - dodaje Dimić.
Asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu Milan Jovanović govorio je o savremenoj teoriji humora, koja se obično naziva jednim, kako je kazao, "fensi imenom" - teorija inkogruencije.
- Često se povezuje sa tim da humor ima veze sa izneverenim očekivanjima.
To imamo kod Cicerona koji kaže: "To je najčešća vrsta šale, kada očekujemo jedno, a drugo bude rečeno; u tom slučaju zasmejava nas naše sopstveno iznevereno očekivanje".
Dakle, nešto iz naše glave čini da nam bude smešno.
I potom još kaže: "Ako je tu prisutna i dvoznačnost, efekat je pojačan" - kazao je Jovanović i ovakav stav razradio, o čemu više možete čuti u video klipu koji sledi.
Najdirektnija veza sa komičnim u muzici jeste konekcija koju muzika uspostavlja sa rečima, pogotvo u popularnoj mzici, i u tom slučaju muzika tu neku komičnosti i taj neki materijal koji je potencijalno smešan ili zabavan pribavlja od samog teksta, ali to nije teren u kome ja želim da se krećem - rekao je asistent sa Filozofskog u Nišu Dušan Milenković, govoreći o temi "Kako postići komičan efekat muzičkim sredstvima", služeći se konkretnim primerima.
On je govorio o tempu kompozicije, naglim promenama tempa i glasnoće i primerima izneverenih očekivanja i parodije na slučajevima muzičkih sekvenci iz animiranih filmova.
Humor kao terapija
Profesor Dimić rekao je pred gimnazijalcima da postoje dve velike teorije o humoru.
- Jedna je humor kao superiornost, kada nekog ismejavamo i pokušavamo da stvorimo nekakvu hijerarhiju upotrebom humora, i druga, u kojoj humor služi kao relaksacija, zbog čega mislim da je humor društveno vrlo korisna stvar, da je to neka vrsta terapije - kazao je profesor Dimić.
Nedelja škole u Gimnaziji Bora Stanković nastaviće se u subotu uveče kada je od 19 časova na programu pozorišna predstava dramske sekcije ove škole "Pozorište u palanci".
