Namik Kabil u Vranju: Vrelina krvi mi je prva asocijacija na jug FOTO/VIDEO

Kad bi me neko pitao šta je južnjačka identifikacija koju sam spoznao kroz život i književnost - to je vrelina krvi, i osećanja, ljudskog iskustva, žestine, tragedije, rekao je u Vranju regionalni pisac Namik Kabil, gost druge večeri proslave jubileja Biblioteke Bora Stanković u Vranju, u sklopu programa Pisac u fokusu.

"Vrlo sam ponizan što sam ovde.

Pročitao sam opet Nečistu krv, jako me pogodilo to, a s druge strane jako sam uživao.

Ono što smo mi čitali u lektirama nismo slučajno čitali.

I tada sam ja osetio tu vrelinu, a sada je kao zreo čovek bolje shvatam", kazao je Kabil ka književnoj večeri u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića.

Moderator Ivan Milenković, publicista i filozof, kazao je da je Namik Kabil uradio duboko ispitivanje svoje genetske strukture, ustanovivši da su njegovi koreni germanski.

"U njegovim romanima je sam pojam porekla i te kako doveden u pitanje, preispituje se, to je ono što je neka vrsta podzemnog toka njegovih romana.

I upravo to govori koliko je priča o poreklu osetljiva.

Mi na ovim prostorima znamo kako se na najgrublji način zloupotrebljavala svaka priča o poreklu proteklih godina ili decenija", naveo je Milenković.

On je dodao da je Namik Kabil objavio trilogiju romana - Amarkord, Isijavanje i Beskućnik.

"Nakon što je prognan iz Trebinja u vreme rata, Namik Kabil je otišao u Ameriku.

Posle devet godina vratio se u Trebinje i napisao knjigu Amarkord.

Isijavanje je, pak, roman o tome da se kući nikad ne možeš vratiti.

Treći roman Beskućnik je neka vrsta sinteze prethodna dva romana i pokušaj da se uđe u uzroke svega što se dešavalo na ovim prostorima", kazao je Milenković.

Kabil je kazao sa ne zna šta je poreklo, te da on u svojim knjigama piše o osećanjima - faktografiji onoga što vam kažu da jeste, onoga što tvrde da niste i na kraju kako se osećate u vezi s tim.

"Stalno pišem o istraumatizovanom vremenu.

Fale nam neke godine zato što su nam bile teške i zaboravljamo ih.

A onda se rasvestimo da smo došli u neke godine i da nam fale neki blokovi godina.

Pokušavam kroz stvari koje pišem i snimam objasniti sebi ko sam i šta sam, zašto sam tu, pokušavam objasniti neka nedela koja su se desila", kazao je Kabil.

Milenković je dodao da su ova tri romana napisana kada autor više nije bio mlad čovek.

U Srbiji su objavljeni Isijavanje i Beskućnik, očekuje se i objavljivanje Amarkorda.

"Forma kojom se mi bavimo u književnosti, slikrstvu, raznim vrstama umetnosti najbliža je našoj osobenosti i našem ritmu života, razmišljanja, emocija, patnje...

Nemam tačne odgovore zašto sam pisao u toj formi, da sam imao jasne odgovore možda ne bih ni pisao na taj način.

Samo sam pokušavao da osetim ritam života u tom trenutku", rekao je Kabil.

Moderator Milenković nadovezao se da, iako se Namik Kabil bavi nekim hladnim, mračnim pitanjima, njegovi romani nisu takvi.

"Odgovori na pitanja koja nisu možda ni postavljena, on traži par exelance književnim jezikom - rečenicom, zapletom, kroz likove, duhovitošću, ozbiljnošću.

To je nešto čega dosad nismo imali na ovom našem jeziku.

Humor je so književnosti koja njegove romane čini čudesnim.

Ovde je književnost ispred psihologije", rekao je Milenković.

Zapravo i nema odgovora na sva ta pitanja, nadovezao se Kabil.

"Junaci mojih romana pokušavaju da ih odgonetnu, ali imajući u vidu da se i oni i čitaoci smeju tim stvarima ne znači da one nisu ozbiljne.

One su preozbiljne, a možda je humor samo mehanizam za nemanje odgovora", rekao je Kabil.

Govoreći o devet godina života u Americi, Kabil je kazao da je to iskustvo jednog provincijalca koji je došao u surov, opasan, zahtevan svet, pokušavajući da nađe sebe.

Namik Kabil u svoja tri romana najčešće piše o boravištu, o kućama, pravi razliku između kuće i doma, govori o prostorima u koje može da se skloni i od sveta i od samog sebe, a u Los Anđelesu pronalazi nešto što se zove ćumez, rekao je moderator Milenković.

"Izvorno, to znači kokošinjac.

Taj ćumez u Los Anđelesu je za mene godinama bio dragi dom, jedino mesto gde sam se osećao koliko - toliko sigurno", rekao je Kabil.

Milenković je rekao da Mediteran i mediteranska atmosfera igraju veoma važnu ulogu u knjigama Isijavanje i Beskućnik.

"Tebi je Mediteran nadomak Dubrovnika.

Uz Mediteran imamo još jedan važan pojam - a to je jug.

Kada smo pozvali Namika da dođe u Vranje, rekao je da - dolazim na svoj jug", naveo je Milenković.

Govoreći o romanu Beskućnik, Milenković je kazao da je izuzetno retke i neobične strukture.

"Na jednoj ravni bavi se razlozima koji izazivaju nostalgiju, ljubavlju prema kući, ali književnim, ne filozofskim sredstvima.

To je književnost koja vas prenosi iz registra u registar, to je jedno šaranje rableovskim, čulnim momentima", kazao je Milenković.

Ovim programom završeno je obeležavanje jubileja - 145 godina postojanja Biblioteke Bora Stanković u Vranju.

U sklopu svečanosti otvorena je nova sala za književne programe u zgradi biblioteke, izložba Kroz vreme i reči posvećena najpoznatijem Vranjancu, a predavanje o Bori Stankoviću imala je književna teoretičarka Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

U sklopu programa Pisac u fokusu, pre Kabila, prvog dana manifestacije gostovala je mlada srpska književnica Katarina Mitrović.

Profil

Namik Kabil je pisac i filmski redatelj. Autor je nekoliko nagrađivanih scenarija, između ostalog, i za igrani film Kod amidže Idriza. Njegov dokumentarni film Informativni razgovori dobitnik je nagrade Srce Sarajeva, za najbolji dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu 2007. godine, a posle i drugih međunarodnih nagrada. Igrani film Čuvari noći, za koji je napisao scenario i režirao ga, imao je 2008. godine svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu. Autor je romana Sam, Yesterday, Amarkord, Isijavanje i Beskućnik, kao i nekoliko drama. Živi u Sarajevu.

Najnovije vesti