Protivno uobičajenoj praksi, ali sasvim opravdano imajući u vidu koliko značajan kulturni događaj očekuje Vranje, izložba "Poslednjih deset godina Save Šumanovića" najavljena je konferencijom za medije, a ne samo lepljenjem plakata i slanjem pozivnica na tačno određene adrese, kako se to inače čini u sličnim prilikama.
Direktor Narodnog muzeja u Vranju Saša Stamenković rekao je u sredu pred novinarima da je ovo nastavak tradicije organizovanja izložbi velikana srpske umetnosti, posle prošlogodišnje izložbe slika Milana Konjovića iz Galerije narodnog muzeja u Somboru.
- Šumanović je jedan od velikana srpskog slikarstva, među najznačajnijima je, i jedinstvena će biti prilika za Vranjance da uživaju u njegovim delima.
Izložbu će u petak 14. septembra u 19.30 časova otvoriti istoričarka umetnosti Vesna Burojević, direktorka šidske Galerije slika Sava Šumanović, gde se čuva preko 400 Šumanovićevih dela - rekao je Stamenković.
Kustos Galerije Narodnog muzeja Mirjana Jovanović kazala je da će izložba Save Šumanovića biti otvorena petnaest dana, do 3. oktobra.
- U Vranju će biti izloženo 29 Šumanovićevih slika iz pomenutog perioda.
Biće obuhvaćena i tema pejzaža, dečjih likova, aktova, kupačica i verujem da će publika uživati - rekla je Jovanovićeva i pozvala sve ljubitelje slikarstva da dođu i pogledaju ovu značajnu izložbu.
Izložba "Poslednjih deset godina Save Šumanovića" obuhvata poslednji slikarski opus jednog od najpoznatijih srpskih slikara dvadesetog veka, period od 1931. do 1942. godine, koji kritičari ocenjuju kao najznačajni deo Šumanovićevog stvaranja, kao suštinu njegove ličnosti i umetničke vere. Reč je o najplodnijoj i stilski najzrelijoj Šumanovićevoj fazi. U Galeriji Save Šumanovića u Šidu, koju je 1952. godine osnovala njegova majka, postoji 417 dela ovog slikara. Tamo je oko 350 ulja na platnu, ostatak zbirke čine crteži, pasteli i dokumentacija.
Sava Šumanović (Vinkovci 1896 - Sremska Mitrovica 1942) bio je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Ubrojen je i u 100 najznamenitijih Srba. U svojim ranim radovima, insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj, ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz protesta ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutro, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.
(Wikipedia)
