Program rada i finansijski plan Narodnog muzeja u Vranju upodobljen je sa planovima, dinamikom i radovima koje je muzej imao u 2018. godini, kaže direktor muzeja Saša Stamenković.
- Osim onoga što smo započeli u 2018. godini, ove godine planiramo sanaciju Pribojčićeve kuće i stvaranje mogućnosti za spajanje sadržaja sa Muzej kućom Bore Stankovića, kako bi se stvorio širi kompleks reprezentativnih odlika.
Tu bismo mnogobrojnim postiocima stvorili mogućnost da duh starog Vranja dožive na pravi način - navodi Stamenković.
On je sa ovim planovima upoznao odbornike Skupštine grada Vranja, prilikom prezentacije Programa rada i finansijskog plana ove ustanove kultura za 2019. godinu.
HAMAM
Stari turski hamam je tursko parno kupatilo sagrađeno krajem XVII veka, oko 1690. godine. Reč je o jednodelnom varoškom hamamu, što znači da su se muškarci i žene kupali na smenu. Hamam je zidan od tesanog kamena i opeke. Na krovu prekrivenom ćeramidom nalazi se pet kupola sa staklenim okulusima kojima se osvetljava halvat - unutrašnji prostor. Unutrašnji prostor sastoji se od svlačionice, halvata - mesta za kupanje i hazisa - rezervoara za vodu. Kupatilo je obnovljeno, ali je nedostupno posetiocima. Nalazi se u ulici Kralja Milana.
Pominje i da će akcenat u ovoj godini biti na izradi projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju zgrade Hamama, koja je jedna od najbolnijih tačaka među objektima koje muzej baštini.
- To je vrlo kompleksno pitanje, jer prethodna sanacija iz 2003. nije dala dobre rezultate, otišlo se u pogrešnom smeru i došlo je do novog propadanja objekta.
Očekujemo da i to pitanje rešimo, jer je reč o jednom od najreprezentativnijih objekata kulture u Vranju - navodi Stamenković.
Direktor muzeja kaže da će u finansijskim izdvajanjima u 2019. godini značajan zahvat imati samo održavanje objekata pod jurisdikcijom muzeja (više od 1,9 miliona dinara).
Budžet za plate i druge troškove je 15,5 miliona, a 750.000 obezbeđujemo iz sopstvenih izvora.
- Očekujemo veći prihod od poseta kulturno-istorijskim objektima, jer kao što javnost zna nekoliko objekata je zbog renoviranja i sanacije bilo zatvoreno tokom većeg dela 2018. godine.
Predlog Programa rada i finansijskog plana bio je povod da i odbornici opozicije pokrenu neka pitanja u vezi sa radom Muzeja na sednici Skupštine grada pred kraj 2018, kada je program rada za 2019. prezentovan odbornicima.
Potpredsednica Gradskog odbora DS-a Nela Dimitrijević interesovala se šta je rekonstrukcijom zgrade Selamluka, u kojoj se nalazi Narodni muzej.
- Da li je zgrada otvorena za posetioce, da li može da se dođe u muzej i razgleda postavka – upitala je Dimitrijevićeva.
Direktor muzeja Stamenković odgovorio je da je sredstvima koje je odobrilo Ministarstvo kulture za sanaciju zgrade Selamluka (oko 5 miliona dinara) realizovan kompletan obim radova.
- Međutim, grad Vranje odobrio je 2,2 miliona dinara za sanaciju i rekonstrukciju elektromreže i sistema dojave, odnosno zaštite od požara.
Postojeća elektromreža je dotrajala, bila je opasna po bezbednost objekta.
Urađena je projektno tehnička dokuimentacija i u ponedeljak 4. februara završena je kompletna sanacija elektromreže i protivpožarnog sistema.
Sada je u planu da vratimo postavku, odnosno modernizujemo stalnu postavku za šta su nam obećana sredstva iz Ministarstva kulture.
Nadamo se da će postavka dobiti potpuno novi sjaj – kaže Stamenković za Vranje News.
Program rada i finansijski plan Narodnog muzeja za 2019. godinu usvojeni su na sednici Skupštine grada Vranja.
ZGRADA IZ 18. VEKA
Pašin konak je zdanje koje je pred kraj 18. veka sagradio poslednji turski beg u Vranju Raif-beg Džinić, a sastoji se od Selamluka, zgrade u kojoj je živeo muški deo porodice i koja je okrenuta prema ulici, i Haremluka, zgrade iste veličine u kojoj je bio smešten ženski deo porodice, okrenute prema zajedničkom dvorištu.
Zgrade su otkupljene od pašinih potomaka i vlasništvo su grada Vranja, a u njima je krajem 19. i početkom 20. veka bila smeštena vranjska gimnazija.
Od 1960. godine u zgradi Selamluka smešten je Narodni muzej grada Vranja, dok je Haremluk prepoznatljiv gradski restoran čiji su zakupci uvek imali obavezu da unutrašnjost i spoljašnjost objekta održe u njegovom autentičnom obliku.