More ne, nego karasevdah

Volim pesmu i igru, volim „Sevdah“, i za moj tridesetogodišnji rad nikad ga neću zaboraviti, jer sam sa njim prošao celu bivšu Jugoslaviju, zahvaljujući bata Momi Klinčaru koji je bio idejni tvorac ansambla, kome je dao i dušu i srce – kaže Dragoslav Popović Bucko, igrač i koreograf sada jedinog kulturnog umetničkog društva u Vranju, GKUD „Sevdah“, koje obeležava 50 godine svog postojanja.

Istini za volju, „Sevdah“ je osnovan i svoj prvi nastup imao je januara 1963. godine u stacionaru u Vranjskoj Banji, za privrednu delegaciju Japana koja je bila u poseti Pamučnom kombinatu, ali je kao kulturno-umetničko društvo registrovan 1965, pa otuda ovaj zakasneli jubilej. Ovde ćemo dati samo deo sećanja Bucka Popovića na bogatu biografiju „Sevdaha“.

PRVI ZVANIČAN NASTUP: To je bilo takođe u Vranjskoj Banji, 9. juna 1963, na platou ispred Kičera, gde je bilo preko 2.000 gledalaca. Kao KUD „Sevdah“, (prvo se zvao „Vranjski sevdah“, a kum je bio konobar hotela Vranje Voja Torko), registrovan je 1965. godine.

TELEVIZIJA: Nezaboravno je snimanje emisije za doček Nove godine u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tada se Divna Špurka pevajući „Dimitrijo sine Mitre“ rasplakala, tako da su se kamermani krstili i čestitali joj buketom cveća.

TAŠMAJDAN: Svi smo bili na sceni, i „Mitka“ koga je igrao Vule Vrteškar, i svirači, i igrači, i pevači, a kada je baba Stana Karaminga otpevala „Dimitrijo sine Mitre“, nastao je tajac. Baba Stana me pita, pošto sam joj ja držao mikrofon – „lošo li sam gu otpevala, iako popi dve živi jaca pred nastup“? U tom trenutku prolomio se takav aplauz, stadionom je odjekivalo – „Karaminga, Karaminga“!!! tako da je baba Stana još tri puta pevala na bis, uz pratnju klarinetiste Kurte Ajredinovića.

IMENA: Za nezaborav su nastupi „Sevdaha“u vranjskom amamu, povodom „Borine nedelje“ 1968, kada su bili Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Velibor Gligorić, Dragoslav Mihailović. U radu „Sevdaha“ učestvovali su, pored naših, vrhunski pevači Danica Obrenić, Vasilija Radojčić, klarinetista Boki Milošević, koreograf iz beogradskog ansambla „Kolo“ Bratislav Bata Grbić, a kao Mitka, doajen srpskog pozorišta Raša Plaović.

VRANjSKO VEČE: Preteča „Dana Vranja“ u Beogradu bilo je „Vranjsko veče“; prvo je održano na Beogradskom sajmu, u ogromnoj hali koja je bila dupke puna. Posle je manifestacija postala tradicionalna, u hotelu „Jugoslavija“. Žene su dolazile u nošnjama – libade, muškarci u svečanim odelima, poštujući tradiciju svog Vranja. „Sevdah“ je na „Danima Vranja“ gostovao pet puta, i posle zvaničnog programa nastupalo je urnebesno veselje do zore.

VRANjSKA SVADBA: Počelo je ujutro, 11. jula 1970, u Beogradu. Krenuli smo od Kalemegdana, pa Knez Mihajlovom, pa potom u Ulicu Maršala Tita, koja je s desna strane bila zatvorena za sobraćaj. To se dešavalo jedino kada bi Tito tu prolazio, a sada se desilo za vranjski „Sevdah“. To Beograd još nije video – prolaznici su zastajali, plakali od radosti, i dovikivali nam – „Bravo Vranjanci, živelo Vranje, svaka vam čast“!

TITO: Nastup koji ću pamtiti za ceo život, 20. oktobar 1968, kada smo igrali prilikom posete maršala Tita. Posle odigranog programa „Sevdaha“, Tito i Jovanka su se slikali sa celim ansamblom, a mimo protokola i sa svim prisutnima. Dok se vraćao za sto, ja sam ga pozvao, on se sa Jovankom okrenuo i ja sam počeo da govorim tekst koji je prvo pregledao maršalov šef obezbeđenja. Posle toga, kao poklon Vranja, uručio sam mu sliku, Tito mi je prvi pružio ruku, zatim Jovanka, a onda su otišli da sednu, u čelu stola.

- Da zaključim, ni jedna značajna manifestacija u Vranju, a bogami i mnoge van Vranja, nije održana bez učešća ansambla „Sevdah“.
(tekst je izvorno objavljen u februaru 2015, Vranjske)