Gimnazijalka Milica Stanković osvojila je prvo mesto na takmičenju u besedništvu koje je u organizaciji Gimnazije Bora Stanković u ponedeljak uveče održano u Pozorištu Bora Stanković u Vranju.
To je bila jednoglasna odluka žirija kojim je predsedavao vranjski advokat Slobodan Nešić, dugogodišnji sponzor ovog takmičenja.
Drugoplasirana je bila Nađa Ristić, dok je treća nagrada pripala Bogdanu Matiću.
Nagrađene su pripremale profesorke gimnazije Tanja Rusimović, Svetlana Manasijević i Anita Stojanović.
Kao govornici su se leporečjem i elokvencijom u ponedeljak uveče ogledali srednjoškolci - njih desetoro.
Sve se događa u periodu kada vranjska škola nizom svečanosti obeležava 140 godina postojanja.
Predsednik žirija pohvalio je izbor teme - Od Agore do Instagrama.
"Žiri je imao težak zadatak.
Besede su bile kvalitetne, neke su se izdvojile, neke su ostale nedorečene, ali je opšti utisak dobar", rekao je Nešić proglašavajući pobednike.
Pohvaljen je Bogdan Milenković, koji je, kako je rečeno, imao odličan nastup, ali je zaboravio tekst i stao, zbog čega prema propozicijama nije mogao da konkuriše za nagrade.
Pohvaljene su i takmičarke Una Tomić i Anastasija Jović.
U takmičenju srednjoškolaca iz celog Pčinjskog okruga, koje je održano u pozorištu, učestvovali su još i Anastasija Janković, Marko Nedeljković, Anastasija Mitić i Emilija Arsić.
Sedam đaka je bilo iz vranjske gimnazije, jedan učenik Gimnazije Jovan Skerlić u Vladičinom Hanu i jedan iz Srednje stručne škole Sveti Sava u Bujanovcu.
KRITERIJUMI
Žiri je ocenjivao pet retoričkih elemenata - širinu znanja, organizaciju, elokvenciju, moć pamćenja i uverljivost. Prvi elemenat predstavlja širina znanja koju učenik poseduje, drugi elemenat je vezan za logičko strukturiranje materijala i konstituciju valjane argumentacije, u trećem delu dolazi do izražaja estetski momenat, jer znanje bez elokvencije ne može da ostvari retorički cilj – uveravanje slušaoca. Poslednja dva elementa odnose se na praktični deo. Izvođenje govora predstavlja finale retoričkih sposobnosti sa blagim naglašavanjem dramskih elemenata.
"Besednik je u neku ruku kao glumac na pozornici, samo što ne izgovara tuđi tekst, nego govori svoje stavove u koje je duboko uveren. Na ovom mestu on mora da prezentuje snagu i lepotu verbalnog izražavanja spojenu sa adekvatnim gestovima i mimikom, kako bi bio što ubedljiviji publici kojoj se obraća. Sve ovo zajedno treba da ostavi duboki trag u dušama slušalaca i da ih pripremi za donošenje sopstvenog suda o govornicima, jer i publika ima svoj glas kojim nagrađuje onog besednika koji im je bio najubedljiviji", piše u kriterijumima za odlučivanje.
Dok je žiri donosio odluku publiku su zabavnim program, pesmom i glumom animirali učenici vranjske gimnazije.
Program obeležavanja velikog jubileja - 140 godina Gimnazije Bora Stanković - nastaviće se 21. juna, kada će na sceni Pozorišta Bora Stanković gimnazijalci izvesti predstavu Ljubav, nove navike, panika.
UM I JEZIK
Delatni život kod starih Grka zasnovan je na tri velika civilizacijska stuba: jeziku, istini stvari i praktičnom delanju. Sofisti su posebno naglašavali moć izgovorene reči. Govor nije samo biološka odlika čoveka koja ga evolutivno izdvaja od nižih vrsta, već je moćno sredstvo izražavanja njegove suštine i bitno svojstvo ne samo komunikativne već i ukupne društvene prakse. Aristotel je razlikovao logičnu suštinu govora (logos) i jezičkog stila (lexis), a Kvintilijan pravi razliku između suštine stvari od verbalnog izraza. Govornik mora znati koliko suštinu stvari toliko i verbalni način izražavanja stvarnosti. Onaj ko zna da poveže um (razum) sa jezikom je pravi besednik. Ciceron je rekao da govornik „mudrim rečima obuzima duh, lepim rečima miluje uho, pokreće srce naroda, uklanja sumlje, pruža odlučujuće savete, štiti nevine, podstiče nevoljne, spašava potištene, oslobađa progonjene, doziva zabludele, nadvladava protivnike, pridobija kolebljive, preobraća sumnjičave, utamniči odmetnike, podupire pravdu, opovrgava nepravdu i sa istom snagom brani i napada“.
