Memorijalni fudbalski turnir Aleksandar Aranđelović - Aca Autobus biće održan u nedelju 7. avgusta na Vlasinskom jezeru, u organizaciji FK Radnički Vranje.
Na turniru će osim vranjskog Radničkog učestvovati BSK Bujanovac, Morava Leskovac i FK Pavlovac.
Igraće se po sistemu 2x30 minuta.
Polufinalne utakmice počeće u nedelju od 11 sati na fudbalskim terenima Vlasinskog jezera.
"Nadamo se da ćemo ovim turnirom vratiti iz zaborava legendu našeg fudbala i da će turnir postati tradicionalan", poručili su iz Radničkog.
Turnir je posvećen Aci Aranđeloviću, jednom od najboljih fudbalera u istoriji koji je potekao sa juga Srbije.
Rođen 1920. godine u Crnoj Travi, odrastao u Beogradu, u imućnoj porodici.
Bio je jedan od najpoznatijih fudbalera u godinama pre Drugog svetskog rata, takođe poznati lik u visokim beogradskim krugovima i veliki zavodnik.
Posle rata je igrao u novoformiranoj Crvenoj Zvezdi i bio najbolji igrač u prvom večitom derbiju.
Emigrirao je ubrzo na Zapad, gde je igrao za AC Milan, Novaru, Romu, Rasing Pariz i Atletiko Madrid.
Bio je jedan od najboljih igrača u Evropi u to vreme.
Međutim, komunistička vlast SFRJ zabranjivala je bilo kakvo pominjanje igrača koji su emigrirali, tako da se o njemu veoma malo zna.
Posle fudbalske karijere vodio je uzbudljiv život u Francuskoj, Kanadi i Australiji, da bi se vratio u Jugoslaviju, gde je živeo do smrti 1999. godine.
Aca Aranđelović je na 1.565 utakmica (računajući prijateljske i revijalne) postigao oko 1.500 golova.
Prvi sportista koji je vozio automobil
U romanu Boža Koprivice Samo bogovi mogu obećati, objavljen je deo razgovora koji je sa Acom Aranđelovićem vodila poznata argentinska novinarka i književnica Luisa Valensuela:
"Sa 16 godina vozio sam ’bjuik’ (reg.broj 442) i bio prvi sportista koji je vozio automobil. Znalo se, do broja 100 su bili dvorski automobili, do 200 ministarski, od 200 do 400 visokih državnih činovnika, od 400 do 1.500 privatni. Otac je imao dva – ’kadilak’ (reg, broj 442) i ’oldsmobil 98’ (reg.br. 702)".
Takav zeleni bjuik, osmak, vrednosti jednog stana, bio je jedinstven u gradu te 1936. Aca je još u ranim tinejdžerskim danima postao zvezda i van terena.
"Kad je otac video da ne mogu da živim bez fudbala, kupio je fudbalski tim Jedinstvo, napravio igralište, doveo nekoliko dobrih igrača (sa platom većom od oficirske). Doveo je i Baneta Sekulića, koji je bio igrač i trener. Sa 17 godina odigrao sam prvu prvoligašku utakmicu protiv Hajduka iz Splita", zabeležila je dalje Valensuela.
Stadion Jedinstva nalazio se na mestu gde je današnja Luka Beograd.
Aranđelović junior živeo je raskalašno, neretko su ga nazivali i “tatinim sinom”, ali fudbalsko znanje niko nije mogao da mu ospori. Igrao je u navali, na svim pozicijama, a nije mu bilo strano ni da se vrati do centra po loptu, da organizuje igru. Dobra tehnika, izvanredan pas, centaršut, nepredvidiv dribling. Često je umeo i da se zanese “u solažama” dok publika u transu aplaudira.
Jedan njegov gol protiv subotičkog ŽAK-a novinarski bard Ljuba Vukadinović ovako je opisao:
"Aca Aranđelović pucao je oštro ka golu. Lopta je udarila u gornju prečku i odbila se čak do bekovske linije. Aranđelović je pritrčao i pokušao ponovo da puca, ali su na njega istovremeno startovala dva protivnička igrača. Svojim snažnim telom nekako je prokrčio put do lopte i kada se najmanje očekivalo šutnuo je ka golu. Vratar se ispružio u vazduhu. Lopta je, međutim, uletela u mrežu pored same stative."
