Trudim se da pričam o književnosti i o onome što je neko napisao, a ne o tome kakve političke stavove ima onaj ko je nešto napisao, jer imam problem sa tuđim, ali i sa vlastitim političkim stavom, politički stav je sam po sebi problem, tako da čim ga imaš imaš problem sa njim i sa ostatkom sveta.
To što je neko ispao budala ili što je u političkom smislu pripadnik bilo kakve ideologije, ne znači da ne može biti književni genije, rekao je u Vranju bosansko-hercegovački književnik Marko Tomaš.
On je na književnoj večeri u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, u organizaciji Gradske bibilioteke koja nosi ime slavnog vranjskog pisca, podsetio na vlastiti tekst u kome je stao u odbranu Petera Handkea.
"Ne u odbranu Handkea, nego u odbranu mog vlastitog prava da volim Handkea jer, recimo, meni je "Nebo nad Berlinom" jedna od kulturoloških referenci, film koji je deo mene, a on ga je napisao.
Ne mogu se ja sad radi njegovih budalaština i gluposti odreći samog sebe i onoga što je Handke kulturološki ugradio u mene", rekao je pisac.
Tomaševo gostovanje u Vranju najpre je bilo planirano još pre pojave korone, ali je u više navrata zbog epidemije odlagano.
On je pre svega pesnik, a onda romanopisac (jedan objavljeni roman - Nemoj me buditi), novinar i kolumnista koji živi na relaciji Zagreb - Mostar.
Moderator razgovora sa piscem u Vranju bila je Ružica Marjanović.
Jedini Tomašov roman Nemoj me buditi (LOM, 2019) dotiče se pandemije anksioznosti svugde po svetu, ne samo na prostorima "od Vardara pa do Triglava", već i na Zapadu.
"Interesovalo me da vidim kako se oseća čovek koji je upetljan u neku od tih priča.
I sam sam imao problema sa rubnim anksioznim i depresivnim stanjem i hteo sam da vidim kako ta posledica izgleda, jer kao što je kosmos beskonačan tako je i prostor u nama beskonačan i mi možemo beskonačno propadati unutar sebe, a da nemamo kontakta sa spoljnim svetom.
Pokušao sam romanom da dočaram kako izgleda ta spirala unutrašnjeg propadanja koja je samo imala okidač u nečemu spolja", rekao je Tomaš.
Kada se narator romana suoči sa strahom od smrti, u romanu se vidi da se on zapravo grčevito bori za život, konstatovala je Marjanović.
"Život i smrt su deo iste priče, nisu na različitim stranama, oni su na istoj liniji.
Strah od smrti vrlo često je strah od života, od onoga što moramo tek doživeti, od svih nezvesnosti naspram jedine izvesnosti na kraju", rekao je Tomaš.
Marjanovićeva je istakla da je Tomaš čovek koji povezuje desetine gradova, ali da mu je "Mediteran glavna odrednica".
"On o tome piše u nekoliko proznih tekstova, u poeziji se to vidi svugde", rekla je Marjanović, podsećajući da je prilikom boravka u Vranju o tome ne tako davno govorio i Božo Koprivica.
Odgovarajući na pitanje moderatorke o tome zašto je napisao knjigu o Ivici Osimu (bivšem selektoru fudbalske reprezentacije bivše Jugoslavije) rekao je da je ljudima koji su ga naterali na taj spisateljski poduhvat trebalo mnogo vremena da ga ubede, a da je potom sam shvatio da je ta knjiga njemu "bila potrebna".
"Morao sam da razrešim neke stvari iz vlastitog detinjstva, u pogledu želja koje sam imao trenirajući fudbal kada mi je bio cilj da jednog dana zaigram za mostarski Velež, za Jugoslaviju.
I kada se taj ceo svet raspao nisam se bavio time sve do momenta dok me ljudi koji su naručili knjigu nisu suočili ponovo sa stvarima koje sam ja hteo kad sam bio dečak.
Tako da je ta knjiga o Ivici Osimu zapravo knjiga o meni, o mom odrastanju, a verujem i o odrastanju mnogo dečaka u tadašnjoj Jugoslaviji", rekao je Tomaš.
Fudbal je "socijalistička stvar", izneo je svoj stav Tomaš.
"Neverovatno je u šta ga sad kapitalizam pretvara i koliko je bio nešto potpuno drugo dok su postojala socijalistička društva.
Bila je to komunalna stvar", rekao je Tomaš, navodeći kako je to funkcionisalo svojevremeno na primeru mostarskog Veleža koji je jedno vreme bio blizu vrha jugoslovenskog fudbala.
Marjanovićeva se u pitanjima dotakla stripa, posebno Alan Forda koji je deo pop kulture na prostoru Ex Yu više nego bilo gde u svetu.
Iz Biblioteke Bora Stanković je najavljeno da će se književni programi u organizaciji najstarije ustanove u gradu nastaviti.
Već za 8. septembar u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića zakazano je književno veče Vranjanke Beke Mitić Ristić.
Koncept koji je započet sa Božom Koprivicom, a nastavljen gostovanjem Rumene Bužarovske i Almira Alića, te ovih dana Lamije Begagić i Marka Tomaša ostaće opredeljenje u organizaciji narednih književnih sadržaja, najavljuju iz biblioteke.
PROFIL
Marko Tomaš rođen je u Ljubljani 1978. godine. Pesnik je, kolumnista i autor jednog romana. Objavio je devet samostalnih, tri grupne zbirke pesama i roman Nemoj me buditi. U izdavačkoj kući LOM objavljene su mu četiri knjige poezije Varanje smrti (antologija prethodnih šest zbirki, 2014), Crni molitvenik (2015), Regata papirnih brodova (2016) i Trideset deveti maj (2018). U Beogradu su mu objavljene i knjige Odrastanje melanholije (Kontrast, 2014), Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić, 2015) i Pisma s juga (Književna radionica Rašić, 2019). Pesme i tekstovi Marka Tomaša prevođeni su na italijanski, poljski, nemački, slovenački i albanski jezik. Novinske tekstove objavljivao u BH Danima, Glasu Istre i Feral tribuneu. Novinar je news portala zurnal.info. Jedan je od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku. Književnik je samo rodom iz Ljubljane, odrastao je u Mostaru, a gimnaziju završio u Somboru. Živi na relaciji Zagreb - Mostar.
