Moramo biti svesni da nasilje postoji svugde, u svakoj državi na svetu, pa i u Srbiji i na teritoriji našeg grada.
Svako nasilje, a prvenstveno ono nad ženama je zabranjeno i svi se moramo odlučno boriti protiv njega - rekla je gradska većnica za socijalna pitanja i lokalnu upravu Danijela Milosavljević, na skupu u Domu Vojske na kome je dat lokalni doprinos obeležavanju globalne svetske kampanje "Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama".
Ona je skrenula pažnju i na druge vrste nasilja, osim partnerskog i porodičnog.
- Svi imamo ličnu odgovornost da svakoj vrsti nasilja stanemo na put.
Takođe, moram da se zahvalim svim institucijama Grada Vranja koje brinu o žrtvama i vode odlučnu borbu protiv nasilja, posebno policiji, Centru za socijalni rad i ljudima iz Sigurne kuće koji po prirodi posla daju najveći doprinos u toj borbi - rekla je gradska većnica.
Direktorka Centra za socijalni rad (CSR) u Vranju Dragana Arsić naglasila je da ono što Centar čini u preventivi nasilja jesu neodložne intervencije koje CSR ima sa Policijskom upravom Vranje.
- Dolazim iz institucije kojoj se svakodnevno prijavljuju slučajevi nasilja.
U prethodnoj godini imali smo prijavljena 203 slučaja nasilja, od toga 175 u porodici, dok je u 57 slučajeva reč o zanemarivanju dece.
Ono što je bitno reći je da osim podrške koju mi pružamo porodicama gde ima nasilja jeste smeštaj i urgentno zbrinjavanje u saradnji sa Sigurnom kućom i njenim se službencima i rukovodstvu zahvaljujemo na dobroj saradnji i odajemo im priznanje.
O nasilju ne smemo ćutati, o njemu moramo razgovarati, to je moja poruka za kraj - rekla je Arsićeva.
"Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta.
Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.
DEKLARACIJA KAO PREKRETNICA
Desetog decembra 1948. vlade preko 100 država sveta priznale su ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost itd. bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija, kojA kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948. Organizacije i pojedinci vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje. "Međunarodni dan ljudskih prava je prilika da pokažemo kako principi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima nisu samo teorija i apstrakcija", kazala je Mary Robinson, viša poverenica za ljudska prava.
