Predstavu "Otac" čuvenog švedskog pisca Augusta Strindberga, u adaptaciji i režiji Miloša Jagodića, odigraće u vranjskom pozorištu ansambl Narodnog pozorišta u Leskovcu.
Dramski sukob u "Ocu" je večan, univerzalan i vanvremenski – sukob dve volje, očinstva i materinstva, muža i žene, jednog nezadovoljstva protiv drugog, neostvarenosti jednog protiv neostvarenosti drugog, majke protiv oca, polovine jednog bića protiv polovine drugog – do neminovne i konačne propasti.
Reditelj Miloš Jagodić je o ovj predstavi rekao da "sve likove povezuje nesporazum i obostrano nerazumevanje".
- Danas, kada je u modernom pozorištu retko šta jasno, mi postavljamo na daske koje život znače jedan klasik koji će biti mešavina modernog i starinskog pozorišta.
To je ono u čemu uživam da radim i veliko mi je zadovoljstvo što smo supeli da u celu priču unesemo toplinu - istakao je Jagodić.
Predstava je na repertoaru u utorak od 20 časova na velikoj sceni vranjskog teatra.
Ulogu kapetana u predstavi tumači dugogodišnji glumac Pozorišta Bora Stanković u Vranju a sada rukovodilac leskovačkog pozorišta Dragan Boža Marjanović, a u ostalim ulogama pojavljuju se Suzana Grujić, Petra Dimitrijević, Ivan Janković, Filip Radivojević, Dušica Milošević i Predrag Smiljković.
Scenograf je Selena Orb, kostimograf Dalibor Blagojević Darius, a kompozitor Miodrag Mika Mladenović.
Cena ulaznica je 300 dinara.
STRINDBERG
August Strindberg (Stokholm 1849 - 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Kada je reč o dramama, napisao ih je više od 60, a prvenstveno zahvaljujući njima postao poznat u internacionalnom kontekstu. Pisao je različite žanrove, ali se najviše držao "teže" drame, dok pokušaji "lake" komedije - kao što su Igra s vatrom (Leka med elden, 1892) i Ivanjdan (Midsommar, 1900) - nisu bili toliko "laki" kao što je nameravao. Svojim prvim velikim delom smatrao je Gospodara Olofa (1872), iako su ga pozorišta odbijala zbog novog stila koji "ne poštuje istoriju", uprkos tome što je Strindberg napisao tri različite verzije. Kada je 1908. godine otvoreno Kraljevsko dramsko pozorište, prva predstava bila je Gospodar Olof, a počasni gost Strindberg. Strindberg je takođe bio pionir u prelazu od starih, okoštalih pozorišnih formi ka jednoj modernijoj pozorišnoj umetnosti sa raznim eksperimentalnim formama koja glumcima dopušta prirodniji govorni jezik. Dramama Otac (Fadren, 1887), Gospođica Julija (Fröken Julie, 1888), Poverioci (Fordringsägare, 1888)‚ i Parija (Paria, 1889) postao je i pionir naturalističke drame. Naturalistički komadi često se bave ratom pshiholoških stanovišta, takozvanom „borbom umova“. Nakon godina krize tokom poslednje decenije 19. veka, Strindbergove drame delimično su krenule u novom pravcu. I ranije se služio fantastičnim, što se suprotstavljalo težnjama realizma, ali dela poput drame Put u Damask (Till Damaskus, u tri dela 1898-1901) uvode potpuno nov žanrovski jezik. Idejama o religioznosti inspirisanim Emanuelom Svedenborgom i zgusnutim scenama snova, Strindberg je otvorio vrata ekspresionističkim i egzistencijalno-moralnim pitanjima u delima Advent (Advent, 1898), Uskrs (Påsk, 1900) i Krunska nevesta (Kronbruden, 1901), što se još jasnije vidi u Igri snova (Ett drömspel, 1901).
Wikipedia
