Univerzitetski profesor, poznati istraživač i sakupljač usmenog narodnog blaga dr Momčilo Zlatanović svojevremeno je zabeležio brojne legende o Vranju. Jedna od njih je i ona koja svedoči o tome kako su mogla nastati imena vranjskih toponima, Pljačkovica i Krstilovica, nazivi podnatih brda koja okružuju ovaj grad.
Sedeo Marko Kraljević na vrhu planine i posmatrao Vranje i svetlu traku Morave.
Iznenada je čuo graju i viku.
Uskoro se pred njim pojaviše dečaci, noseći nakekav gvozdeni predmet.
Kad se primakoše Marku, rekoše mu da je taj predmet sto puta moćniji od njegova teška buzdovana.
"Nije moguće!", reče Marko.
Uzeo je taj predmet u desnu ruku, okretao ga i zagledao.
Dečaci mu kazaše da ako se na jednom mestu jače pritisne, može čoveka da ubije.
Marko je okrenuo gvožđe prema šaci leve ruke i povukao jedan ispust.
Čuo se pucanj.
Podigao je šaku, bila je krvava s obe strane.
Od iznenađenja se prekrstio.
Planina se potom nazva Krstilovica.
Ujutro je Marko Kraljević prešao na drugu planinu iznad svoga grada i glasno zaplakao.
Plač se čuo čak u moravskim selima.
Narod je tada prozvao planinu Pljačkovica.
