Legat Vere Cenić (1930 - 2020), profesorke književnosti, književne teoretičarke i književnice iz Vranja, u subotu, na dan njenog rođenja, svečano je otvoren i predat na upotrebu javnosti u prostorijama Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
Direktor vranjske biblioteke Zoran Najdić potencirao je značaj legata profesorke Vere Cenić, zahvalivši naslednicima što su celokupnu njenu zaostavštinu poklonili biblioteci, a samim tim i gradu Vranju.
"Legat sadrži 1.800 knjiga, monografija i publikacija, blizu 1.400 brojeva raznih časopisa, kao i mnogobrojne lične predmete.
Kao takav, predstavlja dragocenu zbirku za vranjsku biblioteku'', rekao je Najdić.
O legatima, kao nezaobilaznim temeljima kulture jedne države, i o Veri Cenić, kao jednoj od posebnih figura sa vranjske javne scene, govorio je dr Zoran Dimić, posebno se osvrnuvši na njene Oglede o Bori Stankoviću, koji predstavljaju "sasvim drugačije čitanje dela i junaka" najpoznatijeg Vranjanca Bore Stankovića.
Sunčica Denić, dugogodišnja prijateljica porodice Cenić, besedila je emotivno i nadahnuto o Veri, ističući da je upoznala davne 1986, tri dana nakon što se doselila u Vranje.
"Osim ovog Verinog blaga i osim dobre volje naslednika, Nebojše Mitića pre svega, mojim pojavljivanjem prenosim Verinu nenapisanu oporuku, koja je ogrnuta dobrom voljom svih koji smo danas ovde, te smatrajte da smo je zajedno kreirali.
Neka ova zaostavština donese veći broj čitalaca i zaljubljenika u književna dela Vere Cenić i zaljubljenike u mnoge tajne umetnosti i nauke, sa osobitom znatiželjom, što ostaje kao mogućnost, da svako od nas otkriva na svoj način.
Neka ova tajanstvena i vredna literarna radionica Vere Cenić, stvarana i ljubavlju njenog supruga doktora Gradimira Cenića, bude veliko traganje za pravim vrednostima koje njih dvoje ostavljaju kao trajnu vrednost grada Vranja", kazala je Denić.
Govoreći u ime porodice Jadranka Mitić pročitala je fragmente iz neobjavljene priče i dnevničkih beležaka pod nazivom Ostaju daljine (vidi okvir).
"Ideja naše porodice je bila da svim ljubiteljima putovanja, pravih ili imaginarnih, učinimo dostupnim sve ove knjige kako bi mogle, kao i Veri, da rasvetljavaju put, kao što je ona, naša tetka, čitajući ih, poput kandila obasjavala naše živote.
Zahvaljujemo se gospodinu Najdiću koji je prepoznao našu ideju i realizovao je, kao i bibliotekaru Aleksandri Antić, kroz čije ruke je svaka od ovih knjiga prošla", rekla je Mitić.
Ostaju daljine
Davno su vratanca detinjstva preda mnom zatvorena, a skupljam još uvek nekakve pramenove koje više niko ne vidi. Kao da je preda mnom život, a ne majušno ljudsko vreme. Znam da sam starica, teško je poverovati da ću ponovo putovati. Ostaće daljine, i neka ostanu. Putopise nisam napisala. Ja sam putnik, ne i putopisac. Ipak, ostalo je u mom sećanju kao kakvo bogatstvo i dragocenost, nešto što je s putovanjima u neposrednoj vezi, od najranijeg detinjstva do ovog trenutka. I ostaće, nesumnjivo do kraja, ostaće, kao što ostaju daljine. One koje smo proputovali, isto koliko i one ka kojima se usmeravala naša čežnja i naša misao.
Ne znam da li sam bila sokakulja dok sam sa čitavom bulumentom dece iz naše ulice jurila celom njenom dužinom. Sada sam, osećam, uhvaćena, trčkaram tamo-amo, kao da se sudaram sa gomilom nekadašnje kliktave dece. Nisam izgubila te slike ili praobrasce koje postoje u mom biću i bitisanju. Mogu da ih dozovem uprkos ćudljivim promenama u svom trajanju na ovom istom tlu, u istoj ulici, sve bliža sopstvenom nestajanju.
Rano sam shvatila da život u palanci svakoga pokušava da prikuje u jednu mrtvu tačku. Svom suprugu, nezamenljivom Saputniku, šapućem: „Izborili smo se da bar deo izmaštanog postane stvaran, gotov doživljaj koji ostaje u nama i traje sa našim trajanjem.“ Vinuti se u visine trenutak je najnesvakidašnijeg, najlepšeg, ponekad i strašnog, ali jedinstvenog uzbuđenja.
Sada, kad iz daljine sećanja lebde preda mnom kontinenti, okeani, svetlucavi gradovi u noći, planine, vrhovi viđeni iz aviona, utkivam u njih i gorku dramu življenja, godine teške i tužne mladosti, zrelost, prigušene i ugušene traume, pročitane knjige, umor i trajanje. Stalno sam putovala u mislima iz straha da ne postanem mračna, nedruželjubiva sebična starica, da me jesen života ne ozlojedi, da pobegnem od neutešnih istorijskih zbivanja i pitala se kako da iz gustiša stavrnog života izvučem neizmišljeno, a da zvuči kao izmišljeno.
Bojim se da će posle ovih redova eventualni čitalac pomisliti kako se susreo sa memoarima, autobiografijom, biografijom, a neće biti u pravu. Ništa od toga ovde nije bitno. Svaka knjiga je na ovaj ili onaj način poziv na putovanje. Poziv ostvarene ili neostvarene sokakulje ili pisca ili skitnice ili svetskog putnika, ili sve to istovremeno. A daljine, tako relativan pojam, daljine ostaju i za nama i ispred, daljine ostaju nedostižne, nedostupne.
(fragmenti iz dnevničkih beležaka Vere Cenić)
Legat Vere Cenić zvanično je otvorila dr Dragana Milunović, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije.
"Činjenica je da smo se okupili ne samo zbog toga što je biblioteka dobila knjige koje su dragocene, već zbog toga što slavimo čoveka.
Okupili smo se u slavu jedne žene koja je bila viđena u gradu, koja je iza sebe ostavila trag kao humanista i kao neko ko će u tom smislu nastaviti da živi i u biblioteci", naglasila je Milunović.
Predavanju legata biblioteci, koja ga je ovim činom učinila dostupnim javnosti, prisustvovali su članovi porodice, prijatelji i mnogobrojni poštovaoci lika i dela Vere Cenić.
Savić: Živeće lik i delo Vere Cenić
U ime grada Vranja skupu se obratila gradska večnica Izabela Savić, zahvalivši u ime lokalne samouprave porodici na vrednoj zaostavštini ustupljenoj biblioteci.
"Time ste omogućili sadašnjim i budućim generacijama da koriste legat. Takođe, kroz ovaj legat živeće lik i delo Vere Cenić koja je ostavila dubok trag u istoriji grada, a pre svega u obrazovanju mladih generacija i kulturi'', istakla je većnica Savić.
Profil
Vera Cenić rođena je 26. novembra 1930. godine u Vranju, kao najstarija od četiri ćerke vranjske porodice Petković. Magistrirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Kao profesor jezika i književnosti radila je trideset godina u osnovnoj i srednjoj školi, a poseban pečat ostavila na Pedagoškoj akademiji, današnjem Pedagoškom fakultetu u Vranju. Generacije učenika i studenata Pedagoške akademije sa pijetetom pamte njene časove i danas nose u živom sećanju slikovito tumačenje književnih dela, trudeći se da u svom poslu primenjuju sličan metod. Decenijama se bavila naučnim i književnim radom. Eseje, oglede i studije, ponajviše o najpoznatijem Vranjancu, piscu Borisavu Stankoviću objavljivala je u mnogobrojnim listovima i časopisima. Može se reći da je svojim angažmanom i delom kreirala osoben kulturni milje u Vranju, cenjen na širom prostoru srpskog nacionalnog bića. Prof dr Vera Cenić bila je i prvi kustos - pedagog Muzej kuće Bore Stankovića u Vranju. Napisala je "Vodić kroz muzej kuću Borisava Stankovića". Urbana je legenda da je sačuvala piščevu rodnu kuću u Vranju od sigurnog, planiranog rušenja 1964. godine. Književnica Slavica Goronja uvrstila ju je među deset najznačajnijih žena koje su ostavile pečat u srpskoj nacionalnoj baštini i predstavila u knjizi Žene govore. Godine 2013. dr Vera Cenić dobila je Specijalno javno priznanje grada Vranja "31. januar", za životno delo u nauci i književnom radu, 2017. Specijalnu povelju Pedagoškog fakulteta i mnoge druge nagrade. Objavila je književnu studiju Ogledi o Borisavu Stankoviću (1988), knjige Kanjec filjma (1994), autobiografski roman o golootočkom iskustvu (pogledaj odlomak), takođe autobiografski roman Ista priča, potom Retorika (sa Sunčicom Denić) 1995, mnogobrojne eseje, oglede i tekstove o književnosti i Bori Stankoviću. Posle 2013. godine, sa suprugom prim. dr Gradimirom Cenićem, čuvenim vranjskim hirurgom, doživela je poznu i zakasnelu sudsku rehabilitaciju po vlastitom zahtevu, a zbog neopravdanog suđenja i vremena provedenog na Golom otoku u vreme Rezolucije Informbiroa, u periodu 1950/51. Preminula je 2020. godine.
