Lavirint zaborava, knjiga Vojkana Ristića o Vranju: Mi smo ono što pamtimo

Ova knjiga jeste knjiga protiv zaborava događaja i ličnosti na bilo koji način vezanih za Vranje i jug Srbije, napisao je istoričar Momčilo Pavlović u predgovoru svojevrsne hronike pod nazivom Lavirint zaborava, autora Vojkana Ristića, novinara i publiciste iz Vranja, koja je nedavno izašla iz štampe.

Reč je o izdanju vranjskog NVO Odbora za ljudska prava, sa podnaslovom Tajne iz istorije Vranja i juga Srbije, u okviru kojeg je Ristić, u skladu sa njemu osobenim novinarskim porivom, isprovocirao inspirativno putovanje kroz prošlost Vranja i juga, poštujući, kako sam kaže, standarde istorijske tačnosti.

"Poštujmo sećanje, tako se najbolje borimo protiv zaborava koji nam nameće svakodnevica", konstatuje uostalom sam Ristić.

Pisac predgovora Pavlović navodi da autor u ovoj knjizi, "kroz stotinak medaljona i minijatura koje svetlucaju kao iskre, osvetljava segment duboke tmine prošlosti ne samo Vranja, već i Srba i Srbije", kao i da na videlo iznosi "deo građe za trajno pamćenje i ponos Vranjancima i svim Srbima".

"Vojkan Ristić je na krativan i veoma zanimljiv način, držeći se istorijskog okvira i činjenica, opisao događaje i ličnosti vezane za jug Srbije, a posebno Vranje.

Po tematici i širokom vremenskom okviru koji obuhvata, knjiga predstavlja svojevrsni mozaik znanja iz istorije juga Srbije.

Knjiga je izazivačka i provokativna po obradi pojedinih događaja i ličnosti, a zanimljiva za čitanje po isticanju detalja.

Ona inspiriše da se zainteresujete, ali i da nastavite dalja traganja kopajući po lavirintima prošlosti.

A, traganje u prošlosti jeste strast koja, kad vas jednom uhvati, nikada vas ne napušta", navodi Pavlović.

Ristić u novoj knjizi piše o mnogim ličnostima, događajima i institucijama Vranja i juga.

Od detalja o Prohoru Pčinjskom i tajnama manastirskog pečata, preko Sulejman-bega, zemljotresa koji su uništavali Vranje i okolinu, o industrijalcu Lazaru Kostiću, Dimitriju Tucoviću u Vranju, Petru Miljkoviću Pepeku, o nedokaznoj obuci Gavrila Principa u Vranju, beloemigrantima i Ruskom putu, boravku kralja Petra Karađorđevića na jugu Srbije, opisuje i prepad četnika Koste Pećanca na železničku stanicu u Ristovcu i događaj o spaljivanju Bosilegrada, o Simi Pogačareviću, Đorđu Tasiću, upoznaje nas sa detaljima smrti najpoznatijeg Vranjanca Bore Stankovića itd.

Autor kaže da ne očekuje da njegove storije iz Lavirinta zaborava čitaoci shvate kao tešku literaturu.

"To je jedno jednostavno putovanje kroz vreme, na koje mi nismo mogli da utičemo.

Kad si nemoćan, onda imaš snagu da budeš barem samo skromni hroničar onoga gde te život namestio", navodi Ristić.

On dodaje da se nada da ovi njegovi mali istorijski pejzaži neće postati deo opšte zaboravnosti i površnosti koja nas je zahvatila.

"Ovi moji zapisi su samo jedno skromno putovanje, beg od svakodnevice koja dolazi nakon umiranja meseca, a pred suncem dana koji stvaraju jutra nove istorije života.

Valjda je to moguće", poručuje Ristić.

Urednik i pisac predgovora Lavirinta zaborava je prof. dr Momčilo Pavlović, lekturu i korekturu uradila je Milica Stojiljković, a grafičko rešenje korice i dizajn knjige Miodrag Dejanović.

Izdata je uz podršku Grada Vranja i štampana u 300 primeraka.