Trećina kosovskih Albanaca podržala bi razmenu teritorija u zamenu za priznavanje i članstvo u Ujedinjenim nacijama, pokazalo je istraživanje prištinskog Instituta za evropske poslove i razvoj.
Na predstavljenju rezultata govorio je i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je ocenio da dogovor sa Srbijom mora da bude postignut do kraja godine, javlja N1.
"Glas građana o velikom finalu između Kosova i Srbije", bio je naziv konferencije održane u sredu na kojoj su objavljeni rezultati istraživanja o mogućim scenarijima konačnog dogovora između Kosova i Srbije.
Prema istraživanju, 30 odsto građana podržava razmenu teritorija u zamenu za priznanje od Srbije i učlanjivanje Kosova u UN.
Na skupu je govorio Hašim Tači koji je rekao da će neuspeh u postizanju dogovora sa Srbijom ove godine biti opasan po region.
- U poslednjih dvanaest meseci su odnosi između Kosova i Srbije pogoršani i pretpreli su regres.
Nemam sumnje da, ako ove godine ne bude postignut pravno obavezujući dogovor između Kosova i Srbije, ući ćemo u opasnu zonu ovih odnosa koji mogu destabilizovati celi region.
Iskustvo iz prošle godine me je samo više uverilo da je došlo vreme za istorijski dogovor između naših dveju država - rekao je Tači.
On je dodao da ovih dana u pismima Donalda Trampa i Majka Pompea ima jasnije uverenje da sporazum sa Srbijom podrazumeva uzajamno priznavanje istakavši da ne može imati veće garancije od reči i posvećenosti američke administracije oko ovog pitanja.
Dok srpska opozicija, ali i mediji od juče insistiraju na konkretnom odgovoru na pitanje sta je politika Srbije u pregovorima sa Prištinom i šta praktično znači izjava ministra Ivice Dačića o razgraničenju, u Prištini vlada mišljenje da "Srbija zna šta hoće".
O takozvanoj ideji razmene se oglasio i lider opozcione stranke Samoopredeljenje Aljbin Kurti rekavši da i kad bi se pali borci probudili ne bi imali pravo da poklanjaju kosovsku teriotriju, a kamoli oni koji su živi.
- Mi znamo sta želi Srbija, to ona otvoreno i jasno kaže.
Želi delimitaciju, razgraničenje sa Albancima praktički preko podele Kosova kako bi se nastavilo sa razgraničenjem sa Hrvatima, putem podele BiH.
To je stari projekat, a i njegovi akteri.
Mi znamo šta Srbija želi, pitanje je šta mi želimo, da li je nama jasno šta mi želimo?
Na Kosovu pet političkih lidera imaju šest mišljenja.
Neophodno je da mi, kao prvo, budemo saglasni šta želimo od Srbije. Stoga je važno da razgovaramo o našim ciljevima koje treba preobraziti u naše zahteve prema Srbiji kao našem najvećem dužniku - rekao je Kurti.
Ispitivanje javnog mnjenja koje je sproveo Institut za evropske poslove i razvoj (RIDEA) sa sedištem u Prištini ukazuje na to da je 30 odsto ispitanika sa Kosova spremno da prihvati korekciju granica kao finalno rešenje.
Manje popularni su scenario formiranja Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima, koji podržava svega 10 odsto Albanaca i trenutni status kvo, koji je dobio podršku 16 odsto građana.
Takođe, istrazivanje je pokazalo da 62 odsto građana podržava dijalog u sadašnjem formatu
