Državna Agencija za zaštitu životne sredine poseduje automatsku mernu stanicu za praćenja kvaliteta vazduha na području Vranja, a u okviru nje i uređaj za merenje suspendovanih čestica Pm10 i PM2.5, veoma štetnih po ljudsko zdravlje.
Ovu informaciju potvrdili su iz same Agencija, u odgovorima na pitanja Dragana Antića, lokalnog odbornika Ekološkog ustanka iz Vranja, uz napomenu da je uređaj postavljen ne državnim novcem, već preko nekakvog projekta.
Međutim, ono što je u celoj priči čudno je zašto taj uređaj za merenje vrednosti kancerogenih PM čestica postoji, a javnost, konkretno građani Vranja, ne dobijaju podatke sa njega, odnosno podaci nisu javno dostupni.
Još je čudnija argumentacija Agencije za zaštitu životne sredine na pitanje - zašto se to ne čini?
"Projekat jeste osmišljen i sprovodi se u cilju utvrđivanja stanja kvaliteta vazduha, tako da će svi rezultati, pa i rezultati merenja suspendovanih čestiva, biti poznati po okončanju projekta na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine", navode iz Agencije.
Ostaje nejasno šta da Vranjanci rade do tad ukoliko je zagađnje prekomerno (a to potvrđuju merne stanice i podaci sa sajta Klimerko.org koji obavljaju merenja nezavisno od države), a građani to ne znaju, i ako im se na taj način narušava zdravlje dok se Agencija ne smiluje da im to saopšti.
U odgovoru se takođe navodi da je proširenje programa rada stanice u Vranju sprovedeno u okviru IPA projekta pod nazivom Unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.
"Ovakvi projekti, kao i javne nabavke koje ih prate, sprovode se fazno po procedurama i planiranoj dinamici", navode iz Agencije.
U odgovorima piše da se merna stanica nalazi se u Ulici Milunke Savić (bivša Moše Pijade), dok se ranije nalazila u Partizanskoj ulici u Vranju.
Odbornik i član ekološkog ustanka Dragan Antić navodi da je, nakon ovakvog odgovora Agencije, uputio još jedan mejl u kome, imajući u vidu da uređaj koji meri suspendovane čestice daje rezultate u realnom vremenu, ima još nekoliko dodatnih pitanja za ljude iz državne agencije.
"Pitao sam ih da li u IPA projektu postoji zabrana objavljivanja rezultata merenja pre okončanja celog projekta i postupka javnih nabavki.
Potom, tražio sam da mi dostave fotokopiju dokumenta ukoliko je napismeno određena takva zabrana.
I na kraju da mi, ukoliko se u ugovoru ne navodi da je saopštavanje rezultata izričito zabranjeno, odgovore po kakvoj odluci su onda rezultati merenja nedostupni građanima Vranja", kaže Antić u izjavi za Vranje news.
Odgovori Agencije za zaštitu životne sredine na ova pitanja se tek očekuju.
Prema podacima sa sajta Klimerko.org, koji nezavisno od države meri vrednosti suspendovanih PM čestica u gradovima Srbije, Vranje je u četvrtak osmi najzagađeniji grad u državi.
Prosečna vrednost zagađenja je 67 μg/m³ (mikrograma po metru kubnom).
Ovo su još i podnošljive koncentracije PM čestica, pošto su one uglavnom, gotovo svakog dana u Vranju višestruko veće od dozvolejnih 59 μg/m³ i često pokazuju ekstremno zagađenje vaduha u gradu.
Kako navodi struka, gasovi ili čestice koji se označavaju sa PM su zagađujuće materije, a u zavisnosti od toga koliki im je prečnik mogu biti manje manje (PM2,5) ili veće (PM10).
Ove čestice sadrže i kancerogene materije.
Dugoročna izloženost dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.
Postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova, navode stručnjaci.
