Ova knjiga, dragi moji Vranjanci, počinje pričom o Kosovu i Metohiji, prožima se kroz nju Kosovo i Metohija svuda, ali ova knjiga govori o Vranju; ne može ta vrsta realiteta, i geografskog, i semantičkog i emotivnog bez Vranja, tako da je i jedno i drugo u ovoj knjizi napravilo zajednički geopoetički prostor, rekla je vranjska i kosovska književnica Sunčica Denić, na promociji svog novog romana Selfi iz Bergena, koja je priređena prve večeri desete Književne kolonije u Vranju.
Reč je o romanu koji pripoveda o sudbinama Srba na Kosmetu, kroz upečatljivu paralelu dva Bergena – jednog izbegličkog naselja za Srbe u selu Ugljare (rodnom mestu Denićeve) i drugog, koncentracionog logora Bergen - Belzen u Nemačkoj, poznatog po stradanju Ane Frank.
"Večeras sam ovde i sa suzom i sa osmehom, i jedno i drugo se prožima u rečima koje su ušle u ovu knjigu.
Kada je roman izašao iz štampe, imala sam neku vrstu otpora, jer je na klapnama isuviše promovisana ideja o Kosovu i Metohiji.
Sama ideja da se Kosovo i Metohija prožima kroz svaku priču je neka vrsta rizika, neka vrsta stare priče koja je u startu osuđena na propast.
Živimo burno, živimo brzo, nemamo vremena za stare boljke.
A, pogotovo nemamo vremena da branimo Kosovo...
Jer, kao što sam jednom prilikom komentarisala sa pokojnom Verom Cenić, to ti je kao da se boriš za izgubljenu stvar.
Ali i ta takva borba je već sama o sebi simbol, jer je borba za izgubljenu stvar zapravo početak otpora", rekla je Denić na promociji.
Na naslovnoj korici knjige je crtež Aleksandra Deroka, sa slike potpornog zida stuba Manastira Visoki Dečani, koji se nalazi u jednoj od knjiga Tatomira Vukanovića, svojevremeno objavljenoj za Novu Jugoslaviju u Vranju.
"Taj crtež me podseća na lik slepe žene.
Kao i kad pravimo selfi, kao kad zatvorimo oči, a vidi se sve.
Volim da dajem ideje za korice svojih knjiga i da u tome učestvujem, tako je bilo i ovog puta", rekla je Denić.
Ona je dodala da je, nakon što je roman objavljen u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ), u ediciji Savremenik, bila vrlo zadovoljna.
"Kao da sam jedva čekala da napravim taj krug, da zatvorim svoj put u poslu koji sam započela.
Moram da se zahvalim Nikoli Marinkoviću, glavnom i odgovornom uredniku SKZ-a, koji je imao razumevanja za moje nestašluke - stilske, idejne i druge - tako da smo vrlo dobro sarađivali", konstatovala je Denić.
Urednik SKZ-a Marinković je, pak, kazao je da postoje najmanje tri sloja putem kojih ova knjiga odgovara na savremene izazove.
"Prvi je problem forme; ne možete u 21. veku pisati na klasičan, realistički način jer to odgovara samo jednom delu publike.
Ne možete pisati ni potpuno fragmentarno, modernistički ili postmodernistički, jer onda relativizujete tu veliku temu o kojoj želite da pišete.
Čini mi se da sam u rukopisu Selfi iz Bergena prepoznao neki srednji put.
Kao drugo, imamo veliku i bolnu temu Kosova i Metohije, odnosno na koji način pripovedati o njemu.
Ako pogledamo period od pre oko sto godina, kompletna naša književnost zapravo je bila kosovsko-metohijska, gotovo da nije bilo književnika koji nije bio kosovsko-metohijski pisac.
A, danas, pak, imamo delove srpske književnosti za koje kosovsko-metohijska književnost ne znači ništa.
I onda tu imamo problem kakvu perspektivu pronaći da bi se sve to obuhvatilo.
I, na kraju, kao treće imamo činjenicu da se iz određenih ideoloških centara neprekidno slao imperativ da naša visoka književnost, koja piše o Kosovu i Kosovskom zavetu, ne vodi dovoljno računa o tim ljudima koji na Kosovu žive.
Međutim, ovaj roman je ispripovedan upravo iz višestrukih perspektiva ljudi sa Kosova i Metohije.
Knjiga je izuzetno složena, ima nekoliko veoma potresnih delova, ima nekoliko delova koji pripadaju visokoj modernističkoj književnosti, ima tu i pripovednja u pripovedanju, tako da mi je kao uredniku i književnom kritičaru ova knjiga predstavljala čitalačko zadovoljstvo, pa tek onda sve ostalo", rekao je Marinković.
On je dodao da Selfi iz Bergena nudi način kako prevazići sve prepreke koje stoje pred jednim piscem koji želi da piše o Kosovu i Metohiji.
"Mi nemamo nijedan umetnički, uspeo roman o ratu devedesetih.
Nekako se naša književnost ogrešila o devedesete i nadam se da je došlo vreme da taj dug svi mi pomalo vratimo.
Smatram da smo večeras učinili jedan mali korak na tom putu", rekao je Marinković.
Ovaj roman pruža dubok uvid u pojedinačne sudbine, oslanjajući se na snažne karaktere koji predstavljaju simbole istrajnosti i otpora.
"Slovenka, heroina Ugljara, prikazana je kao neustrašiva žena koja se bori za svoju zajednicu i sopstveni identitet, dok je monahinja Makarija simbol duhovne snage i mudrosti.
Njihovi životi i borbe reflektuju istrajnost srpskog naroda, čuvajući veru i nadu uprkos svim izazovima", kratak je sadržaj ovog romana koji polako pronalazi put do ruku i misli čitalaca.
Deseta književna kolonija u Vranju nastaviće se u utorak 3. decembra (19 h), kada će se u svečanoj sali vranjske gimnazije predstaviti lokalni pisci za decu - Aleksandra Jovanović i Stevan Milošević.
Razgovor će moderirati profesor srpskog jezika Marijan Živković.
Profil
Sunčica Denić rođena je 1956. u Ugljaru kod Prištine. Živi i stvara u Vranju. Univerzitetski je profesor u penziji. Piše poeziju, prozu, književnu kritiku i eseje. Prevođena je i nagrađivana plaketom i poveljom Branko Miljković, nagradama Grigorije Božović, Pero despota Stefana Lazarevića, Povelja zahvalnosti Matice srpske, Plaketa UKS-a sa likom Sime Matavulja, nagradom Milica Stojadinović Srpkinja, Majstorskim pismom KZ Borisav Stanković, kao i nagradama Vuk Filipović, Sima Cucić, Ana Frank, Đorđe Lekić, nagradama Jefimijin vez, Orden Svetog Prohora Pčinjskog, te Svetosavskom nagradom i Specijalnim priznanjem 31. januar grada Vranja. Objavila je poetske i prozne knjige Pogodba (pesme), Jedinstvo, Priština 1985; Pleme u snu (pesme), Univerzitetska riječ, Nikšić 1989; Klupko (pesme), Nolit, Beograd 1994; Obrnuta godina (pesme), Nolit, Beograd 1997; Nevreme(pesme), Albatros plus, Beograd 2016; Matica (pesme), Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 2017; Tri sveta (roman), Filip Višnjić, Beograd 2008; Svet izvan (roman), Albatros plus, Beograd 2014; Vera (priče i esej), Književna zajednica Borisav Stanković, Vranje 2020, Pisma Tuliju (pesme) 2022 (Književna opština Vršac - KOV) i Selfi iz Bergena (SKZ, 2024).
