Na konstataciju novoizabranog predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije i ministra u srpskog vladi Aleksandra Martinovića da su najveći problemi ovog dela zemlje infrastruktura i ekologija, reaguje narodni poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi, tvrdnjom da je najveći problem na jugu Srbije "konstantno odbijanje države da prihvati Albance kao ravnopravne i dostojne građane".
Reagujući na zaključke sa prvog sastanka Martinovića sa čelnicima tri opštine, Kamberi je konstatovao da je predsednik KT novi, ali da je "način razmišljanja ostao isti".
"Odbijanje Srbije da poštuje potpisane sporazume i odbijanje simetrije u pravima kao standarda za međusobni tretman manjina drži Preševsku dolinu kao taoca.
Ništa konkretno nije deklarisano o zadacima i misiji za koju je 2000. godine formirano Koordinaciono telo, počevši od rata OVPBM sa snagama Vojske Jugoslavije i Srbije, sa konkretnim zadatkom, da se kriza reši mirnim putem i da integriše Albance u državne organe kao i da pomogne brz ekonomski razvoj najnerazvijenijeg regiona", navodi Kamberi.
Prvi zadatak je uspešno obavljen dodaje on, ali je ovaj region ostao sa najnižim prihodima u Srbiji i 22 godine nakon završetka sukoba i dalje je najnerazvijeniji.
"Učešće Albanaca u državnim organima (pravosuđe, policija, carina, inspekcija, zdravstvo, socijalno osiguranje, elektrodistribucija, železnica itd.) ostaje na nivou simbolike i predstavlja flagrantno kršenje odredbi zakonodavstva (Ustav Srbije čl. 77, Zakon o manjinama čl. 20)", navodi Kamberi.
Ocenjuje da ekologija i ekonomija jesu ozbiljan problem i teme kojima se treba baviti, ali da se u ovom slučaju koriste da bi se skrenula pažnja sa drugih prioritetnih obaveza koje Srbija odbija da sprovede.
"Prioritetan problem u Preševskoj dolini ostaje nesposobnost i odbijanje Srbije da prihvati Albance kao ravnopravne i dostojne proporcionalnog učešća u državnim organima iz kojih su isključeni još od vremena Miloševića.
Odbijanje da poštuje potpisane sporazume i nekonstruktivna tendencija izbegavanja simetrije kao standarda za međusobni tretman manjina drži kao taoce i razvoj demokratije i ekonomski razvoj u Preševskoj dolini", ističe Kamberi.
On postavlja pitanja - hoće li se KT pozabaviti procesom pasivizacije prebivališta koji je usmeren protiv albanske zajednice i kada će početi integracija/zapošljavanje Albanaca u republičke javne institucije u skladu sa etničkom strukturom ovih opština.
Kako kaže, na na sastanku je trebalo pokrenuti niz ovakvih pitanja.
"Koliko će ove teme biti u agendi novog predsednika Koordinacionog tela pokazaće vreme, ali njegovo odbijanje da poseti zgrade opština u Preševu i Bujanovcu i održavanje sastanka u prostorijama Ekonomskog fakulteta, svedoči o nekonstruktivnom pristupu predsednika Koordinacionog tela.
Zašto sastanak nije održan u prostorijama Koordinacionog tela koje se nalazi u zgradi opštine u Bujanovcu?
Čista slučajnost ili planirana taktika da se ne prizna legitimitet lokalne vlasti u Bujanovcu, pošto u njoj nema srpskih stranaka", naveo je Kamberi.
Upitao je nije li to trend uspostavljanja paralelne vlasti koju pokušava da nam nametne novi predsednik Koordinacionog tela.
"Očekujemo da Koordinaciono telo za Preševo, Medveđu i Bujanovac neće biti korišćeno za lokalne političke kalkulacije i neće biti u službi bilo čijih ličnih političkih agendi, već u funkciji realizacije obaveza koje je Srbija dobila navedenim sporazumima", zaključio je narodni poslanik u srpskoj skupštini i lider PDD-a.
