Veliki broj divljih deponija u Vranju i okolini, zagađenost vazduha, jalovište Rudnika olova i cinka Grot u Krivoj Feji, neki su od ključnih problema u oblasti životne sredine za Vranje, slažu se izvršna direktorka vranjskog JKP Komrad Nela Cvetković i profesor geografije, lokalni odbornik i aktivista Ekološkog ustanka Dragan Antić.
Govoreći o divljim smetlištima u gradu i okolini, Cvetkovićeva navodi da ih je prošle godine bilo 105, računajući i seoske mesne zajednice i da je Komrad počistio 40.
"Ostalo je šezdesetak malih i jedna velika divlja deponija koja se nalazi pored Romskog groblja.
Gradska uprava i nadležne inspekcijske službe su u obavezi da alarmiraju i daju nalog za čišćenje komunalnom preduzeću ili nekom drugom izvođaču radova.
U selu Zlatokop smo prošle godine četiri puta čistili jednu istu lokaciju preko puta osnovne škole.
Bez obzira što smo svim meštanima podelili besplatno kante za smeće i sakupljamo smeće kao što to radimo u gradu oni imaju tu ružnu naviku da donose smeće preko puta škole, gde im idu deca", kaže Cvetković.
Ukazavši na to da je Deponija Meteris trebalo da bude zatvorena 2014. godine, jer je ispunila svoje kapacitete, Antić kaže da je ona faktički divlja i da zadaje mnogo problema meštanima Suvog Dola i Ranutovca.
"Posebno zaseoku Đorinci, gde prolaze kamioni putem koji je često razoren atmosferskim padavinama.
Iz kamiona ispada smeće, ulica se nikad ne pere.
Put je tesan i ne mogu da se mimoiđu dva kamiona i u slučaju požara ili eksplozije došlo bi do velikih problema.
Što se tiče ostalih deponija, one se nalaze na svim stranama, s obzirom na to da se bavim i planinarenjem srećem ih kada krenem na bilo koju stranu.
Posebno su problematične one koje se nalaze oko Kazanđola, Sobine i Markovog Kaleta, zato što voda spira i svo to smeće nosi u Vranjsku i Sobinsku reku i ono naravno dolazi i do bunara koje koriste i ljudi.
Sama tvrđava Markovo kale nam je okružena smećem, mnogo je đubreta na putu od Pržara do tvrđave, o tome niko ne brine, a taj problem ugrožava zdravlje građana", navodi Antić.
Analizirajući najveće probleme u Vranju koji se tiču ekologije, izvršna direktorka Komrada Nela Cvetković navodi da je vazduh zagađen u januaru i februaru, kada su povećane koncentracije PM čestica i to prvenstveno zbog individualnih ložišta.
"Sedamdeset procenata naših sugrađana živi u kućama.
To u globalu čini da koncentracije tih čestica budu malo povećane, ali to nisu neke alarmantnekoličine", konstatuje Cvetković.
S druge strane, Antić kaže da je vazduh u Vranju zagađen od početka grejne sezone sve do marta, a da su najveći zagađivači kotlovi koji koriste mazut i lož ulje.
"To pokazuju uređaji koje smo postavili pre godinu i po dana, mi smo non stop u ljubičastom.
Koncentracija je iznad 200, a na nekim lokacijama, kao u Ulici Svetozara Markovića i preko 800.
Tako da je zdravlje stanovništva veoma ugroženo zagađenim vazduhom.
Lokalna samouprava je po Zakonu dužna da obavesti građane na opasnost od zagađenog vazduha i da ih upozori da drže zatvorene prozore i nose maske ako izlaze na ulicu.
Gradska vlast to nikad ne radi, za njih je vazduh najbolji i čist zato što ne mere koncentraciju PM čestica", tvrdi Antić.
Cvetkovićeva pominje Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, rekavši da je time rešen jedan od problema kada je reč o zagađenju životne sredine i vodotokova, ali da su problem opštine koje ne prečišćavaju otpadne vode.
"Tu su veći problem ostale opštine koje ne prečišćavaju otpadne vode, na primer Bujanovac.
Deponija koja više nije deponija nego smetlište nalazi se pored reke i kada dođe malo veća bujica taj otpad nosi niz reku, pa tako dođe i do Vranja i dalje zagađuje druge opštine", navodi Cvetković.
Ona i Antić saglasni su da je jalovište Rudnika Grot kod Krive Feje veliki ekološki problem, objasnivši da ne bi bilo dobro da hemikalije kojima se tretira olovo i cink odu u Korbevačku reku i jezero Prvonek.
"Hemikalije kojima se tretira ruda olova i cinka se odlažu sa jalovištem u jednom prostoru nalikjezeru.
U principu štetne su hemikalije kojima se tretira olovo i cink.
Ono što ne bi bilo dobro je da pukne brana i da to ode u Korbevačku reku.
Mi u gradu nemamo kapacitete - ljude koji bi mogli da izrade projekat za saniranje jalovišta.
Možda bi trebao da se uradi neki projekat sa nekim institutom iz Beograda ili ljudima iz Evropske unije, da oni procene količine i koliko para bi bilo potrebno.
Lično ne znam stručnjaka u Vranju koji bi mogao da izradi takvu projektno-tehničku dokumentaciju i da odredi način na koji bi taj otpad mogao da se tretira", upozorava Cvetković.
Govoreći o čistoći grada, Antić je rekao da je u katastrofalnom stanju i da je smeće na sve straneprvenstveno zbog toga što ljudi nemaju gde da ga bace, jer kanti ima samo u užem centru grada.
"Što se tiče selektovanja otpada, to se ne obavlja.
Imamo izgrađene podzemne kontejnere za selektovanje i sav taj otpad završi u jednom kamionu.
Trebalo je prvo raditi na edukaciji stanovništva, da im se ukaže na to koje su koristi od toga i da se uvedu kaznene mere za nepoštovanje propisa.
Mi nemamo nijednu napisanu kaznu za bacanje smeća na divljim deponijama i nepravilnog odlaganja smeća.
Ispred Ekološkog ustanka prijavili smo Odeljenju za inspekcijske poslove deponije oko tvrđave Markovo kale i na samom putu.
Oni su odradili svoj deo posla i poslali Gradskom veću, sada se čeka na posebno odobrenje da se one uklone", kaže Antić.
Litijum: Istraživanje na 28 lokacija na jugu
U vezi sa aktuelizovnjem teme iskopavanja litijuma na području Jadra, ekološki aktivista Antić podseća da postoji čak 28 lokacija na teritoriji Vranja i Pčinjskog okruga na kojima su sprovedene faze istraživanja za iskopavanje litijuma i bora.
"Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča se i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada. Rio Tinto je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo. Na 28 lokacija u Vranju i okolini oni su završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu Rio Tinta", navodi Antić.
On podseća da je 2014. godine donet novi Zakon o rudarstvu, što je omogućilo preče pravo iskopavanja stranim kompanijama koje sprovode istraživanje.
"A i rudna renta je vrlo niska, tri odsto.Sve to je zainteresovalo strane firme da dođu u našu zemlju. Ono što mi ne možemo da dokažemo, ali pretpostavljamo, jeste da su u igri velike provizije, i da ne možemo govoriti o interesu države, već o interesu pojedinaca", kaže Antić.
Prema rečima Cvetkovićeve, za nabavku mobilijara zadužen je Grad, a Odeljenje za urbanizam određuje lokacije gde će đubrijere biti postavljene.
"Mi se brinemo o javnim površinama samo za jedan deo ulica - ne za sve, zato što je programom i planom na Skupštini tako predviđeno zato što ima toliko para.
Mi smo nabavili kontejnere za različite vrste otpada, međutim građani stvarno to ne poštuju.
Zato smo prinuđeni da u isti kamion praznimo kontejnere.
Međutim, imamo dva radnika i na samoj deponiji Meteris koji iz tog otpada izdvajaju pet ambalažu ili staklenu ambalažu", kaže Cvetkovićeva.
Divlja deponija u naselju Raška
Grupa žitelja naselja Raška u Vranju javlja o brojnim divljim deponijama koje se nalaze u tom delu grada. Navode da je najviše ugrožena obala potoka koji dolazi iz okolnog sela Balinovac, a protiče kroz Rašku i razdvaja dva podnaselja - Raška i Raška 2.
"Do potoka se proteže Ulica Strahinjića bana, a od potoka Ulica Branka Golubovia - Raška 2. Blizu sastava nalazi se sportsko-rekreativni teren, a uz sam teren je divlja deponija. Tu bacaju kabasti otpad (ležajeve, ormare, fotelje, stolice, plastiku, dušeke), ali i delove uginulih životinja. Na jesen obično je zatrpana ostacima zaklanih domaćih životinja (crevima, nogama, glavama, ušima, repovima, životinjskim kožama). Često male životinje (štenad i mačići) u kutijama završe na deponiji. Većina stanovnika ovih naselja ne želi da plaća nadoknadu za zaštitu životne sredine. Bojkotuju to, iako dolaze opomene na kućne adrese sa kamatama. To znači da od nas traže da plaćamo zagađenu životnu sredinu, a ne čistu i ekološku. Zbog velike toplote vazduha stalno se širi nepodnošljiv smrad", navode stanovnici tog dela Vranja.
Dodatni problem, navode, predstavlja to što veliki broj napuštenih pasa obitava na deponiji i u neposrednoj okolini.
"Psi često napadaju i ugrožavaju putnike i đake, česti su ujedi prolaznika. Obraćali smo se u više navrata nadležnim službama, ali uzalud. Obraćali smo se i Ministarstvu za zaštitu životne sredine, od čijih smo službenika dobili samo kratak odgovor (vidi dokument koji sledi)", navode žitelji Raške.
Antić primećuje da se na edukaciji dece i odraslih ne radi dovoljno a trebalo bi, kako je rekao, decu učiti od vrtića zašto je važno zaštiti životnu sredinu i učiti ih održivom razvoju, ali ne u vrtiću nego na terenu.
Deponija Meteris je, po projektu, trebalo da bude zatvorena još 2017. godine ali se, kako objašnjava Cvetkovićeva, trude da je održe.
"S obzirom na ti da smo uspeli da odvojimo pet ambalažu, papir, karton, staklo, metal, uspeli smo da smanjimo količine otpada koje će se deponovati, otpad koji može da ide na reciklažu šaljemo dalje i prekriva se zemljom nakon svakog radnog dana.
Premašili smo gabarite koji su bili planirani ali se trudimo da to održimo", objašnjava Cvetkovićeva.
BZV: Ugroženi Crna Trava i čitav jug
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina sa republikom Nemačkom, a vezano za otvaranje rudnika litijuma na području Podrinja, iz organizacije Bitka za Vlasinu saopštavaju da "duboko saosećaju sa našim zabrinutim građanima".
"Uprkos celokupnoj stručnoj javnosti, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU)kao našoj krovnoj, naučnoj instituciji, predstavnici Vlade Srbije, izabranici naših građana, donose odluke sa fatalnim ishodom po sve nas. Iz tog razloga, Bitka za Vlasinu želi da vas upozna sa onim što se dešava na vašoj teritoriji i da vas upozori na posledice. Prostornim planom Republike Srbije do 2035, Crna Trava je markirana kao zona potencijalnog rudnika. Na slici Ministarstva rudarstva i energetike možete videti lokacije Dobro Polje i Brod. A to znači sledeće: nestaće čitavo područje Vlasina sa svim okolnim planinama i najkvalitetnijom vodom. Reka Vlasina će biti potpuno uništena. Istražnu kompaniju zanima bakar, zlato i šta god nađu. Ako vas lažu za ekološko rudarastvo, pogledajte kako izgleda Bor. Iselićete se svi, a ostali će živeti skraćenim i mučnim životom.
Srbiju nam razjedaju", navode iz ove organizacije.Na pitanje Vranje news-a u odgovoru poručuju da je firma iz Beograda, koja je dobila istražno pravo, a pripada jednoj kanadskoj kompaniji, prema podacima na internetu imala je u 2021. nula zaposlenih, 2022. jednog; 2023. dva i da je u 2023. godini firma poslovala sa neto gubitkom od 24,2 miliona.
"Da garancija nema, niko sa gubitkom ne bih poslovao. Poštovani južnjaci, Crnotravci, Bosilegrađani, Surduličani, Vlasotinčani, Leskovčani, Vranjanci, Lebančani, gde god da ste. Izgubićete vaš kućni prag. Neće biti više ni Vlasinke, ni Crnotravskog sabora, ni Vlasinskog leta. Ulazimo u sumornu jesen iz koje se nikada nećemo izvući. Neće biti Srbije, jer je premala teritorija da izdrži ovoliko rudnika. Da se ne bi ponovila situacija sa Rio Tintom i Rio Savom zapitajte sebe i vaše golemaše da li se slažu da se vaši domovi rasele, a mi nestanemo jer to nam je predviđeno", navode iz Bitke za Vlasinu.
Ona najavljuje izgradnju Regionalnog centra za upravljanje čvrstim otpadom, čiji je početak izgradnje ranije bio zacrtan za proleće ove godine, rekavši da je "promena ministra usporila taj proces i da je potrebno da Grad krene sa ekspropijacijom zemljišta od stanovništva".
"Najvećim delom je zemlja državna, tako da će to ići bez nadoknade, ali imamo deo zemljišta gde će se obavljati radovi u vlasništvu fizičkih lica i Grad treba da radi ekspropijaciju, plati nadoknadu građanima za zemljište koje je proglašeno javnim interesom.
Neophodno je i da se izmeste dva dalekovoda ali će se to paralelno raditi sa izgradnjom Regionalnog centra", navodi na kraju Cvetkovićeva.
Dejan Dimić
