Piše: Tomislav R. Simonović
Na portalu Vranje news 11. oktobra 2020. objavljen je Feljton (32), priče Vuke Pop Mladenove o Vranju. Urednik Dejan Dimić priredio je ovaj Feljton, a o zbirci pripovedaka Ljudski jadi Vuke Pop Mladenove tekst je napisao prof. dr Momčilo Zlatanović.
Priređivač nije dao objašnjenje kako se došlo do njenih pripovedaka i koji su problemi bili oko njenog objavljivanja. Na osnovu predgovora koji je napisao priređivač o autoru feljtona stiče se utisak da je autor feljtona prikupljao njene pripovetke kao što je decenijama po selima sakupljao narodne pesme.
Na osnovu govora koji je sam dr Momčilo Zlatanović, dugogodišnji prijatelj Riste Simonovića, koga sam pozvao da sa akademikom Ljubodragom Dimićem i dr Vukašinom Antićem govori na promociji knjige Riste Simonovića Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka, marta 2014. godine, evo istine o tome kako su nastali Ljudski jadi.
Prenosim govor prof. Zlatanovića sa promocije Društvene istorije koja je održana u Vranju marta 2014.
- Novinarka koja je objavila tv prilog u uvodnom izlaganju rekla je: „Njena priča o starom Vranju pod naslovom Ljudski jadi sačuvana je zahvaljujući Risti Simonoviću. Autentičnu priču o tome kako je Simonović objavio zbirku priča ispričao je dr Momčićo Zlatanović, jedan od onih koji su imali privilegiju da sarađuju sa Ristom Simonovićem.“
Zatim je prof. Zlatanović govorio:
„Jednoga dana pozvao me je u Arhiv Rista Simonović, pružio mi priče Vuke Pop Mladenove. On je od dvadesetak njenih priča sačinio zbirku. Dao joj je naziv Ljudski jadi. Naznačio je da je to prva knjiga njenih priča. Pročitaj pažljivo te priče i dođi kod mene. Ne pokazuj nikome, reče na rastanku. Obavestio sam ga da su mi se priče dopale. Tvoj zadatak bio bi da napišeš predgovor i da sastaviš rečnik manje poznatih reči. Ima ih podosta. Nađi i dva recenzenta, ali sa strane. Upozorio me je da o ovome ništa ne pričam. Posle mesec dana doneo sam zbirku pripremljenu za objavljivanje. Dopale su mu se obe recenzije. Nije hteo da bude urednik zbirke, mislim iz skromnosti. Dođi, javio mi se telefonom. Sav radostan dao mi je objavljenu zbirku Ljudski jadi. Tek sam kod kuće uočio da je štampana u Svetozarevu. Zbog ove knjige pozvan sam na razgovor koji je bio vrlo neprijatan. Kako si smeo da objaviš ove priče i to potajno? Znaš li ti da je Vukin zet po ćerci bio Nedićevac? Pravdao sam se. Nisam znao ništa o zetu a u pričama se govori o ljubavi, mladosti i o starom Vranju. Sutra dan sam se javio Simonoviću i obavestio ga o razgovoru. Ništa se ne boj, svrati sutra kod mene, daću ti jedan materijal i svi će ućutati. Dao mi je nekoliko zbirke i uskoro je Vranje za ovu knjigu saznalo“.
Iste večeri kada je održana promocija knjige Riste Simonovića u Domu vojske, 31. marta 2014, priredio sam izložbu o svom ocu i najvećem srpskom dobrotvoru Džonu Frotingamu. Izložio sam i devetnaest neobjavljenih pripovedaka Vuke Pop Mladenove. Očekivao sam da će se neko zainteresovati da ih objavi. Kasnije sam ih ponudio gradu Vranju. Nisu bili zainteresovani. Njih je od ćerke Vuke Pop Mladenove Olge Galijan svojim parama otkupio Rista Simonović. Sačuvana je njegova prepiska sa njom kao i dve uplatnice popunjene njegovim rukopisom o uplati tražene sume za otkup. Zbirku pripovedaka Ljudski jadi objavio je moj otac kao sedmu knjigu od ukupno devetnaest koliko je objavio. Devet je objavio dok je bio direktor Arhiva čije je štampanje platio Arhiv. Ostale je objavio o svom trošku jer Grad nije želeo da se izlaže trošku.
U petoj knjizi Riste Simonovića pod nazivom Ljudi i dela, koju je štampao Državni arhiv Vranja 1968. godine, između ostalih ličnosti napisao je biografiju i bibliografiju Vuke Pop Mladenove. Iz biografije se vidi da je Vuka Pop Mladenova napisala 36 pripovedaka, a kao 37. jedinica upisana je Susreti sa Borom.
Autor kultnog TV serijala Znameniti Vranjanci Ljubica Zdravković Džonov uradila je i emisiju o Vuki Pop Mladenovoj. Njeni sagovornici pojedine stvari o njoj nisu znali. Sa Ljubicom Zdravković Džonov upoznao sam se kada je radila emisiju o mom ocu (napominjem, Ljubica Zdravković Džonov je prva osoba koja je posle 15 godina od njegove smrti napisala i objavila u knjizi rad o Risti Simonoviću), želeo sam da joj na neki način pomognem. Otišao sam u redakciju TV Vranja i dao joj spisak neobjavljenih pripovedaka Vuke Pop Mladenove, tekst koji je Rista Simonović prekucao i sačuvao o susretu Vuke Pop Mladenove s Borom Stankovićem, njenu i fotografiju njene kuće i pripovetku u rukopisu „Moje proleće“. Želim ovom prilikom da napomenem da nas je otac u zavisnosti ko je i kada od nas troje braće bio slobodan, Simona, Branislava i mene vodio i pokazivao šta da fotografišemo. Kome je u to doba padalo napamet i ko je smeo da ode da snimi kuću Justina Popovića ili Vuke Pop Mladenove.
U svojoj knjizi Znameniti Vranjanci (Istorijski arhiv „31. januar“, Vranje, 2015.) koju je objavila Ljubica Zdravković Džonov, na str. 48 citirala je reči prof. Zlatanovića o nastanku knjige Ljudski jadi:
„Taj rukopis otkupio je Sreski narodni odbor u Vranju od njene ćerke i čuvan je u Istorijskom arhivu sve do 1972. Otkupljen je krišom jer Vuka nije bila miljenica režima. Tadašnji direktor Istorijskog arhiva Rista M. Simonović pozvao me je i rekao 'pročitaj ovaj rukopis i napiši predgovor i manje poznate reči, u prvom redu turcizme, ali da niko ne zna'. Imao sam poverenje, uradio kako mi je rekao i predao, oduševljen, tekst. Te pripovetke bile su fascinantne. Recenzenti su bili dr Tode Čolak i Miroslav Milovanović iz Leskovca, a zbirka je štampana negde van Vranja da slučajno neko ne bi stopirao njeno objavljivanje. Da Rista Simonović nije bio tako uporan da objavi Ljudske jade mi sada ne bi znali kakvu smo spisateljicu imali. On je Vuku lično poznavao. Pričao mi je da je bila jako lepa-prava lepotica' - pričao je prof. Zlatanović.
Međutim, vranjska javnost ne zna da je Rista M. Simonović sačuvao još 19 Vukinih priča koje do danas nisu objavljene. Neke od njih objavljivane su u rubrici „Priča vremena“ u novinama „Vreme“. Ekskluzivno vam predstavljamo fotografiju pripovetke „Moje proleće“ u rukopisu. Ovu kao i ostale pripovetke otkupio je Rista Simonović od Vukine ćerke nakon njene smrti. U porodičnoj biblioteci Simonovića sačuvane su i pripovetke: Drugovi, Oni znaješe sve, Zora sviće, Suta, Baba Petra, Pogreb Save Ilijina, Krsteto, Alah zna šta je najlepše, Na povratku, Zla žena, Živanine muke, Greh, Ilija Bešović, Vaskove nauke, Monolog Hadži Zafirov, Moje proleće (u rukopisu), Sofka Adži-Manina, Kad boluje bog, Zašto mali Simon nije postao pop...“
