Svi smo, kao društvo, odgovorni za vršnjačko nasilje u gradu i ono se mora rešavati sistemski, prevencijom, praktičnim delanjem, pozitivnim primerom, kroz rad sa decom i roditeljima i kroz pojačan pedagoško-psihološki rad, neke su od poruka debate Kontekst u produkciji portala Vranje News i televizije Info Puls, o temi vršnjačkog nasilja i nasilja u društvu koji su za posledicu imali građanske proteste protiv nasilja i miting SNS-a u Beogradu.
O ovoj temi govore gradska većnica za socijalna pitanja i lokalnu samoupravu Danijela Milosavljević, advokat Igor Zlatković ispred Pokreta slobodnih građana i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika za Pčinjski okrug idugogodišnji lokalni odbornik Dušan Mladenović.
"Svaki pojedinac mora da se zapita “šta sam ja doprineo i kako sam uticao da se to nasilje smanji", smatra većnica Danijela Milosavljević i dodaje da kada je reč o deci starijoj od 12 godina odgovornost ne snose samo roditelji, već uticaj imaju i društvo i okolina.
Advokat Igor Zlatković kaže da je vlast ta koja je generisala atmosferu straha i najpre verbalno nasilje u društvu, koje se zatim pretvorilo i u fizičko nasilje.
"Oni su svakog ko drugačije misli i skreće od politike Aleksandra Vučića nazivali i hijenama, ološem i bagrom i raznim drugim pežorativnim imenima.
Sigurno da država i politički estamblišment nisu krivi za pojedinačan slučaj, ali SNS je na vlasti već jedanaest godina", kaže Zlatković.
Na pitanje “ko je kriv za nasilje”, predsednik USPR za Pčinjski okrug Dušan Mladenović, nadovezavši se na izjavu premijerke Ane Brnabić da sistem nije zakazao, kaže da ne može da zakaže nešto što kod nas ne postoji i da je Srbija jedan provizorijum gde se sve rešava od danas do sutra i sve zavisi od jedne osobe.
Mladenović objašnjava da se nasilje mora rešavati sistemski i da su prosvetnim radnicima vezane ruke.
"To je sve toliko komplikovano u pogledu propisa, zakona i nekih pravnih akata, pravilnika.
Videli ste slučaj u Trsteniku kada su učenici nastavnici pomerili stolicu i oni su na kraju vraćeni u školu zato što su takvi propisi.
Takvih slučajeva je bilo i ovde.
Ne treba sve ni da se zasniva na kažnjavanju, bitna je mnogo i prevencija", smatra Mladenović.
On dodaje da se u školama "konstantno štedi na svemu".
"Na platama, broju prosvetnih radnika, nenastavnog osoblja, veliki je broj učenika u odeljenju.
Vi u seoskim školama ne da nemate psihologa, nego nemate ni pedagoga sa punim radnim vremenom.
Pa, šta taj čovek može za četiri sata u školi da uradi?
E, onda, tek kad se desi nešto “treba da se razgovara sa decom”.
Pa, ko će, ako država samo smanjuje na tome?
Mi smo kao Sindikat o tome odavno pričali.
To je po meni glavni način da se nasilje reši", objašnjava Mladenović.
Kada je reč o zapošljavanju radnika u obrazovnom sistemu, većnica Danijela Milosavljević kaže da to nije u nadležnosti lokalne samouprave, već Ministarstva prosvete, a da će lokalna samouprava podržati da se zaposli veći broj prosvetnih radnika, psihologa i pedagoga kako bi se sa decom bolje radilo.
Govoreći o Radnoj grupi za prevenciju nasilja koja je u Vranju osnovana početkom februara, Milosavljevićeva kaže da je sačinjena od predstavnika svih relevantih institucija - tužilaštava, Višeg suda, Centra za socijalni rad, Sigurne kuće, predstavnika iz Zdravstvenog centra, škola i mladih, i da ona može da deluje jedino preventivno.
"U februaru je Mreža i te kako radila na teritoriji Vranja i u osnovnim i srednjim školama se pričalo na tu temu.
Mi samo možemo da pričamo i kažemo mladim ljudima šta je to vršnjačko nasilje, koje posledice nastaju usled nasilja i koje su sankcije.
Na ulici su deljeni flajeri, putem medija smo imali emisije.
Prevencija je bitna da bismo dopreli do svakog deteta u svakoj školi.
Lokalna samouprava to ne može sama, zato smo sakupili odgovorne ljude koji su stručni i odgovorni u svom delovanju", navodi Milosavljević.
Ona dodaje da se plan rada ne izrađuje preko noći.
"Mi smo sada u fazi izrade Lokalnog akcionog plana, to je jedan od akata po kojem će Mreža da radi.
Kada pričamo o vršnjačkom nasilju, tu ne sme da bude politike, tu mislimo na našu decu i zato su svi bez rezerve prihvatili da budu deo te Mreže i daju svoj doprinos.
Mi smo tu da omogućimo dostupnost svih insitucija i prihvatićemo svaki predlog", dodaje Milosavljević.
Sa druge strane, advokat Igor Zlatković iz PSG-a smatra da je radna grupa formirana pro forme i da u prilog tome ide činjenica da se nije sastala do trenutka dok nas nisu zadesile tragedije u beogradskoj školi i Mladenovcu.
Zlatković smatra da radna grupa ne treba da deluje preventivno i da bi morala da deluje praktično i ima određeni program rada kako bi praktično radila na smanjenju nasilja.
"Činjenice govore da je ta Radna grupa politički instrument.
Da nije tako, na njenom čelu ne bi bio gradonačelnik nego neko stručno lice.
Ne može gradonačelnik da bude predsednik svih radnih grupa, ne može da stigne da se bavi od svih svojih poslova i time", kaže Zlatković.
On dodaje da je problem u tome što u radnoj grupi nema stručnih ljudi.
"Nema psihologa i psihijatara, imate jednog predstavnika mladih i Centra za socijalni rad, imate najveći broj političara.
Sa decom dok ne napune 14 godina moraju da rade dečiji psiholozi, pedagozi, ako je potrebno uključiti i psihijatre, mi to nemamo.
Neko nije našao za shodno da obavi pravu procenu šta je potrebo da bi ta Radna grupa bila kompletna.
Radna grupa u takvom sastavu može donositi mere za osobe od 14 do 18 godina, to su mlađi i stariji maloletnici", navodi Zlatković.
Da planovi i sastančenja nemaju smisla jer je sve više vršnjačkog nasilja u najtežem obliku, smatra sindikalac Dušan Mladenović i predlaže da bi deca neki vid nastave mogli da obave na alternitivni način, van škole i kaže da bi to uticalo na njihov psihički i fizički razvoj.
"Toga kod nas nema, imamo praznu priču, to se kreće po inerciji kod nas.
Najbitniji je taj pozitivan primer, nemamo ni pozitivni primer, a deca uče po modelu, počev od porodice, preko škole, do medija.
Deca danas znaju ko su Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, a na testu ne znaju da prepoznaju Vuka Karadžića, Nušića, Njegoša.
Kao što znamo naš grad je mrtav, navodi Mladenović.
On predlaže neke akcije, ali je skeptičan u smislu ishoda zbog trenutnih političkih okolnosti i atmosfere u društvu.
"Hajde da se deca bave sportom - gde su klubovi, svi su uništeni.
Dajte besplatne ulaznice deci za pozorište, dajte besplatne ulaznice za bazen.
Dakle neki konkretan sadržaj kako bi se deca sklonila sa telefona.
Deca na internetu vide sve ono najgore sa televizije, jer se sve reemituje, to na njih mnogo utiče", predlaže Mladenović.
Rešenje za smanjenje nasilje Mladenović vidi u promeni zakonskih propisa, poput smanjenja broja učenika u odeljenju jer bi, kako kaže, samim tim i nastava bila kvalitetnija, kao i u promeni vaspitno-disciplinskih mera, periodičnim razgovorima sa psiholozima.
"Mi sada nemamo ni lekarske preglede u školama.
Sada je takvo stanje da kada dođe do incidenta ide se kod psihologa, napravi neka beleška i to se tako završi", kaže Mladenović koji stvari u školama poznaje iznutra.
Većnica Danijela Milosavljević, s druge strane, kaže da se u poslednje vreme mnogo daje na značaju i ulaže u omladinski sport, kao i u dečiji sport.
"Mislim da ćemo se složiti da sada svako naselje u gradu ima dečje igralište, krenuli smo da obnavljamo i dečje terene po selima gde godinama nije ulagano.
Da li treba više i bolje - treba.
Što se tiče kulturnih sadržaja, godinama nismo imali one koje bi privukli mladi.
Sada imamo izložbe, biskopske predstave, pozorište i za decu i odrasle.
Možda bi trebalo poraditi na tome da imamo više koncerata koji bi bili primamljiviji mladima", kaže Milosavljević.
Komentarišući uvođenje policajaca u školama advokat Igor Zlatković tumači da je dugoročno ta mera potpuno nepotrebna i da može da ima suprotan efekat ukoliko ovo stanje potraje jer nam, objašnjava, društvo sada pokazuje da su nam potrebni policajci ispred škola, a da je sledeće da su nam potrebni vojnici da bi sprečili nasilje.
"Vršnjačko nasilje se ne sprečava snagama bezbednosti, nego radom sa decom i radom sa roditeljima", zaključuje Zlatković.
Šta su učesnici debate rekli o građanskim protestima i mitingu SNS-a i kako komentarišu podatak iz istraživanja udruženja Naš svet, naša pravila da 85 odsto mladih želi da napusti Vranje, a da se skoro 30 odsto njih ne osećaju bezbedno u svom gradu, možete pogledati u video materijalu koji sledi.
