Vranje - U uvodnoj reč pozorišnog kritičara Igora Burića, nakon predstave "Dva viteza iz Verone" (Vilijam Šekspir") Šabačkog teatra u režiji Mie Knežević, ovaj pozorišni kritičar konstatovao je da reditelj nije došao", te da je "pisac uvek nekako sa nama".
On je pozvao dramaturškinju Minju Bogavac da učesnicima "Okruglog stola kritike" približi odabir komada i saradnju sa rediteljkom.
Bogavac je kazala da je Mia Knežević "vrla rediteljka svoje generacije".
- U mom slučaju nisam je upoznala do prvog sastanka, ali sam gledala njene predstave, takođe sam imala utisak da je vrlo maštovita rediteljka, i želela sam da sarađujemo na nečemu što ona ranije nije radila.
Moj prvi poziv njoj ticao se predstave koja bi bila za decu i mlade, jer se nije bavila time.
Ona je odmah predložila Šekspira, kao nešto što bi njoj bio izazov.
Jer je želela da napravi Šekspirovu predstavu po svom izboru, koja bi bila privlačna mladima.
Ovaj ansambl ima dugu istoriju i tradiciju uspešnog igranja Šekspira.
Npr. predstava „Perikle“, koja je jedna od najpoznatijih predstava Šabačkog pozorišta, tu predstavu je režirao Nikita Milivojević, ovu predstvu njegova studentkinja Mia Knežević, tako da se lepo nastavio taj klasičan tok (tj. Šekspir) na našem repertoaru.
Miin izbor komada mi je bio zanimljiv, zbog toga što je ova predstava izašla u našoj sezoni koja se zvala: „Sloboda i odgovornost“.
Mislim da u ovom komadu ima tragova te tematike i motiva.
Ono što je tu uzbudljivo jeste koliko Šekspir kroz romantičnu komediju uspeva da provuče mnogo raznih društvenih tema.
Čini mi se da ova predstava ima neku vrlinu, jer deluje kao da krije određenu tajnu u sebi.
Ima dosta rediteljskih i glumačkih rešenja koje su okrenute komediji, ali kako predstava odmiče, shvatamo da je jako slojevita, i govori mnogo na neki neeksplicitan način - kazala je Bogavac.
Glumac Miloš Vojnović rekao je da je, kada je počeo rad na predstavi, rediteljka "bila jasna da je tema kojom se ansambl bavi - čast.
- Koliko nam je važan moral, kada donosimo odluke, koliko smo spremni da učinimo drugima, nešto što ne želimo da se čini nama, samo zbog našeg pragmatizma.
Srećan sam što smo to radili sa Miom, jer je ona jedna od osoba koja ima iskristalizovani moralni kompas, ona živi to što režira, osoba kojoj ja mogu da verujem da će doneti pravu odluku.
Protej prestane da razmišlja o drugima, te je vrlo jasna replika: „Sam sebi, ja sam draži od svakoga“.
Mislim da kada prestane da postoji zajednica za nekoga, tu nastaje zlo koje nas okružuje, i mislim da je izgubio ljubav prema drugim ljudima, a našao samo ljubav prema sebi.
On posle toga izda i sebe.
Ali, smatram da je lako nama da sa distance to analiziramo, dok je drugačije kada se to nekome desi.
Mislim da nema neke mržnje prema sebi, već da bi sebe ostvario, spreman je da pregazi određene norme - kazao je Vojnović.
Moderator Burić kazao je da je "primetan silni spektar sredstava i rešenja u igri koji podsećaju na komediju del arte, slepstik... što su zahtevni procesi rada, precizni, kodifikovani".
Glumac Strahinja Barović kazao je da su se glumci u radu na ovoj predstavi koristili svim mogućim sredstvima koje su mogli da pribave u tom procesu.
- Prvo, morali smo dobro da se upoznamo sa materijom.
Mia je insistirala na mnogo čitalačkih proba, na iščitavanju teksta, kako bismo znali šta određena replika znači.
Sve što smo mogli da damo u radu na ovom procesu, mi smo dali.
Sa predznanjem iz probne sale i sa tim proučavanjem Šekspira, tj. ovog komada, došli smo do tog nekog igranja sa tekstom - rekao je Barović.
Glumica Ivana Jokić kazala je da je rediteljka "baš u toku rada insistirala da se ansambl ne opterećuje što radi komediju.
- Nije bilo govora da trebamo previše dodavati, već smo krenuli od neke najsvedenije verzije, te smo u radu kroz različite improvizacije dolazili do mnogo rešenja.
Onda je naravno njena odluka bila šta ostaje, a šta izbacujemo.
Dosta materjala je otpalo, ali smo na kraju došli do toga da je to bilo jako dragoceno za celinu, što je i najbitnije.
U procesu nismo išli na namerno insistiranje na komičnom, već smo dosta radili sa Miom oko improvizacija, različitim vežbama.
Bukvalno smo se vratili na fakultet sa svim vežbama poverenja prema partneru, vežbama koncentracije.
Sve je to doprinelo predstavi.
Morali smo da vodimo računa o tačnosti i preciznosti, što nas je oslobodilo od tog razmišljanja u pravcu komedije, ali je opet iz svega toga proisteklo dosta komičkih rešenja - rekla je Jokićeva.
Dramaturškinja iz Vranja Aleksandra Jovanović pohvalila je role ženskih likova.
- I Valentina, kao pozitivne junake, dok je Protej jedan apsolutni negativac.
S' tim što kod Šekspira znamo kako se to sve završava, jer imamo apsolutno srećan kraj, nakon njegove replike pokajanja.
Mene zanima, Miloše, na kraju vlast ne odobrava potpuno kažnjavanje, ali zahvaljujući Juliji nema ni oproštaja za njega.
Da li je taj komentar vezan za vlast, da vlast nama nudi lažno srećne krajeve koji nisu moralni, ili pod nekom lažnom etiketom moralnosti?
Šta misliš o svom liku u celini, da li on zaslužuje kaznu? Šta bi trebao da uradi kako bi se pokajao - pitala je Jovanovićeva.
Glumac Miloš Vojnović odgovorio je da se kraj "razlikuje u odnosu na originalni tekst".
- Jer je u tekstu kraj kao iz komedije del arte, sve se zapliće dok vojvoda na kraju ne dođe i sve uredi.
Nama je bilo potpuno nejasno zašto se tako desi, mislim da je ovaj kraj mnogo oštriji.
Mislim da slično razmišljamo o percepciji vlasti koja spava, koju ne smemo da budimo, ne bi onda da se mi mešamo, dok se razne ružne stvari dešavaju.
Što se Proteja tiče, mislim da to mnogo više zavisi od Julije - rekao je Vojnović.
SMEH IZ VIŠE EPOHA
Predstava Dva viteza iz Verone, Vilijema Šekspira obeležila je peto veče Festivala profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Vranju. Šekspirova prva ljubavna komedija govori o časti i ljubavi i kako nekada, dvoje ne ide zajedno. U samom centru su mladi ljudi, mučeni univerzalnim pitanjima koja sebi postavljaju svi, bez obzira na epohu u kojoj žive. Šta izabrati, prijateljstvo i čast ili ispunjavanje sopstvenih želja? Sjajna reakcija publike u Vranju govori o tome koliko nam je i danas, Šekspir blizak i kolikosu večne njegove teme.
Moderatora Burića je zanimalo da li je autor muzike Branko Džinović imao slobodu da prati tok proba iz pozicije kompozitora, ili je od početka bila ideja da bude na sceni?
Džinović je kazao da je ranije već svirao uživo u pozorištima.
- Postoji to neko iskustvo komunikacije sa onim što vidim i čujem, u smislu stvaranja na osnovu onoga što glumci rade.
Prolazio sam sa glumcima njihov proces, istina, sa strane, kako bih razumeo njihove veze na sceni.
Najveći izazov mi je bio da stvorim balans, kako muzika ne bi smetala glumcima, već da ih podrži.
Jako je važno da se glumci ne osećaju kako je muzika nešto sa strane, već da postane organski deo onoga što oni rade.
Izvodim živu muziku, jer je ona informisana onim što oni rade, uvek je drugačija u skladu sa onim na šta reagujem u igri glumaca.
Ne postoje note za predstavu, sve ide iz glave.
Drago mi je da smo izbegli snimljenu muziku koja je pozadinska.
Inspirisali su me na probama, i van.
Pokušavao sam da obojim svaki lik tonski.
Razmišljao sam i o publici, kako bi im bilo sve zanimljivo - zaključio je Džinović.
