Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu 28. juna 1989. godine, prilikom proslave 600 godina od Kosovske bitke, jedan je od onih političkih događaja koji je obezbedio trajno mesto u mozaiku istorije raspada Jugoslavije.
Tom činu, kako su zabeležili hroničari, prisustvovalo je oko dva miliona ljudi sa Kosova, iz Srbije i drugih jugoslovenskih republika, te Srbi iz evropskih zemalja, pa SAD, Kanade, Australije.
Ispred spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu bili su najviši državni i partijski funkcioneri Jugoslavije i Srbije: kompletno Predsedništvo SFRJ sa predsednikom Predsedništva Janezom Drnovšekom na čelu, delegacija Centralnog komiteta SK Jugoslavije koju je predvodio Milan Pančevski, predsednik Predsedništva, te kompletna rukovodstva Republike Srbije.
Bili su tu i ambasadori mnogih zemalja, osim SAD i Turske.
U dugom govoru Milošević je pobrojao sve probleme sa kojima se susreću Srbija i Jugoslavija i nagovestio puteve i modele izlaska zemlje iz krize. U tom kontekstu on je rekao da se „sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina i mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni suverenitet“.
Obeležavanje 600 godišnjice Kosovske bitke i manifestacije koje su pratile šestvekovni jubilej (organizovan prevoz, stotine autobusa, parole, demonstracija moći…), uz činjenicu da se zemlja odavno nalazi u blatu, samo su podgrejaali opštu klimu raspada zemlje.
Četrnaesti kongres CK SKJ i raspad Jugoslavije
Četrnaesti, vanredni Kongres Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), održan je od 20. do 22. januara 1990. godine u Beogradu. Raspadom SKJ, ovaj kongres je, bez sumnje, postao ključni događaj u raspadu Jugoslavije.
Na Kongresu su se, svojim dijametralno suprotnim stavovima, oštro sukobile delegacije Srbije i Slovenije. Srpska delegacija se zalagala za dogradnju sistema centralizma, kako bi se sačuvala država, dok su Slovenci bili za politički pluralizam, odnosno konfederaciju partije i države. Posle verbalnog sukoba i pošto su im odbijeni predlozi o organizaciji SKJ, delegacija Slovenije je drugog dana rada napustila Kongres, što je bio čin bez presedana u istoriji komunističkog pokreta.
Istoga dana u popodnevnim satima slovenačkim komunistima pridružila se delegacija Hrvatske, koju su podržale republička partijska rukovodstva Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Milan Pančevski (Makedonija), predsednik Predsedništva CK SKJ, obraćajući se preostalim delegatima najavio je da će Kongres nastaviti rad.
Međutim, to se nikada nije dogodilo pa je, posle 45 godina, prekinuta vladavina SKJ, a ovaj kongres je bio poslednji u 70-godišnjoj istoriji Saveza komunista Jugoslavije.
Raspad do tada moćnog Saveza komunista i raspad Jugoslavije – zemlje lidera Pokreta nesvrstanih, deo je procesa pada komunizma u istočnoj i srednjoj Evropi koji je započeo rušenjem Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspadom Sovjetskog saveza, evropske i svetske komunističke gromade 26. decembra 1991. godine.
Zato su se, te 1990. godine, na tlu Jugoslavije jedan za drugim smenjivali žestoki udarci koji su, svaki na svoj način, rušili Jugoslaviju: demonstracije Albanaca i zavođenje vanrednog stanja na Kosovu; incident na fudbalskoj utakmici Dinamo – Crvena Zvezda u Zagrebu; „Balvan revolucija“ u Kninu, proglašenje Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajina…
Već sledeće godine na tlu Jugoslavije počeli su ratni sukobi, koji će, pored velikog broja žrtava i velike materijalne štete dovesti do stvaranja šest novih država na Balkanskom poluostrvu.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
