Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Od uspostavljanja mira na jugu države Vlada Srbije preko Koordinacionog tela, brojne međunarodne organizacije i razni donatori iz sveta programima i projektima ulagali su značajne napore s ciljem da jug Srbije ekonomski ojača i da se podigne kvalitet života njegovih stanovnika.
Podrazumeva se da su i Vlada Srbije i strani donatori ulagali velika sredstva u ekonomski razvoj, razvoj infrastrukture, u razne socijalne projekte i projekte organizacija civilnog društva.
Za sve ovo vreme na razne načine su podsticani ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta, izgradnja lokalnih i regionalnih saobraćajnica, elektro i PTT mreže, vodovoda i kanalizacije, građene su zdravstvene, obrazovne, socijalne i institucije kulture, pa sportski tereni, ustanove za mlade itd.
Međutim, za sve ovo vreme od 2000. godine ni Vlada Srbije ni Koordinaciono telo, a ni neki drugi organ nisu vodili evidenciju koliko je sredstava plasirano iz budžeta Republike Srbije, koliko iz međunarodnih fondova ili sa računa poreskih obveznika raznih zemalja sveta.
To što nemamo, a sigurno nikada i nećemo imati odgovor na ovo pitanje jeste veliki propust i velika šteta.
Ostaje nam dakle svima da se u odgovoru na ovo pitanje služimo dostupnim podacima.
Da bi, kako tako, odgovorili na ovo pitanje, mi ćemo se u ovoj priči poslužiti sačuvanim podacima Medija centra u Vranju.
Naime, dok je u Bujanovcu radio Press centar Vlade Srbije i dok su novinarima uredno saopštavani podaci Medija centar u Vranju vodio je preciznu evidenciju pristiglih sredstava iz budžeta Srbije na račune svih lokalnih samouprava i drugih pravnih lica na jugu Srbije.
Ta praksa je funkcionisala od 17. decembra 2000. do 31. decembra 2012. godine.
Prema tim podacima Bujanovcu je na račun lokalne samouprave javnih i drugih preduzeća, ustanova i udruženja, po svim osnovama od ekonomije do sporta uplaćeno je 1.782.518.777 dinara, ili 24,6 miliona evra.
Preševu po istom osnovu, istim subjektima i na isti način uplaćeno je 1.614.433.656 dinara, odnosno 20,8 miliona evra.
Medveđi 1.611.173.892 dinara, odnosno 22,5 miliona evra.
Napokon, druge opštine Pčinjskog okruga 358.421.098 dinara, odnosno 4,7 miliona evra.
Ukupno za tih dvanaest godina iz budžeta je jugu Srbije prebačeno 10.733.094.846 dinara, odnosno 72,7 miliona evra.
Da pojasnimo - disproporcija dinara i evra pojavljuje se jer sve opštine godišnje nisu primale linearne iznose, a kurs dinara u odnosu na evro kod Narodne banke bio je: 2000. godine = 60 evra; 2004 = 79; 2008 = 87 i 2012. godine 113 dinara.
Ovo su, dakle, sredstva prebačena sa računa budžeta Republike Srbije.
Onaj drugi deo kojim je međunarodna zajednica pomagala jug Srbije bio je znatno veći.
Prisetimo se, međunarodna zajednica je u projektima obično učestvovala sa 60 – 80 odsto, a preostalih 20 – 40 procenata obezbeđivala je republika ili lokalna samouprava.
Dakle, jugu Srbije je za tih dvanaest godina od poreskih obveznika iz sveta doznačeno oko 145 miliona evra.
Pa, kada ispod svega podvučemo liniju dolazimo do podatka da su za dvanaest godina Srbija i svet pomogli jug Srbije sa oko 218 miliona evra.
Istine radi treba reći da su se ova sredstva od 2006. godine sve više i više smanjivala.
Među najveće i najznačajnije investicije spadaju: izgradnja zgrade Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu; izgradnja zgrade Srednje škole „Sezai Suroi“ u Bujanovcu; izgradnja regionalnog puta Bujanovac - Končulj - administrativni prelaz; izgradnja puta Bujanovac -Dobrosin; izgradnja Porodilišta u sastavu Doma zdravlja u Preševu i izgradnja trafo stanice u Preševu.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
