Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Petim poglavljem feljtona, nazvanim Dan „D“, ulazimo u 27. dan feljtona „Jedna srpsko-albanska priča“. Početak ofanzive pripadnika OVPMB uistinu je bio Dan „D“ u srpsko-albanskom konfliktu. Danas sledi bez sumnje jedna od najznačajnijih priča u ovom serijalu – priča o masakru u selu Dobrosin, koje se nalazi 16 kilometara zapadno od Bujanovca. Taj masakr je srpsko-albanski sukob na jugu Srbije uveo u pravo ratno stanje. Posle ovog čina naoružanih Albanaca u srpsko-albanskim odnosima u Bujanovcu i Preševu više ništa nije kao što je bilo pre.
Vranje - Masakr u Dobrosinu, Albanci preuzeli KZB
Ključni čin oružanog sukoba na jugu Srbije, koji je iz temelja promenio sliku međunacionalnih odnosa i bitno uticao na sva kasnija događanja između Srba i Albanaca, desio se 21. novembra 2000. godine.
Tog dana je u Kopnenoj zoni bezbednosti (KBZ) započela velika ofanziva oko 500 pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Najveći broj njih su se sa Kosova ubacili na teritoriju opštine Bujanovac, bez obzira na to što je KFOR bio zadužen za bezbednost administrativne linije.
Prema sinhronizovanom i dobro pripremljenom planu njihov prvi i glavni cilj je bio zauzimanje policijskih punktova, a potom preuzimanje kompletne kontrole nad KZB na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, u kojoj je bilo stacionirano oko 800 pripadnika policije.
U toj ofanzivi, popodne 21. novembra, na obroncima Dobrosina, na kontrolnom punktu Gropi, naoružani Albanci su zarobili srpske policajce Duška Gligorića (1960), Duška Đokovića (1978) i Cvetana Jovanova (1965), odveli ih u svoj logor na Kosovu, tamo ih zverski mučili i ubili.
Pet dana kasnije njihova unakažena tela KFOR i Međunarodni crveni krst predali su srpskim vlastima.
Istoga dana, u krajnje složenoj situaciji, do 17 časova završeno je povlačenje svih patrola policije sa punktova u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB).
Tim činom su pripadnici OVPMB preuzeli kompletnu kontrolu nad KZB na teritoriji opština Bujanovac i Preševo – nad pojasom koji je bio dug 92, a širok 5 kilometara.
Liniju odbrane Bujanovca ostala je da štiti samo jedna manja grupa pripadnika MUP kojom je komandovao Goran Radosavljević Guri.
U noći 21/22. novembra sa teritorije Kosova u KZB je ušlo oko 1.000 veoma dobro naoružanih pripadnika OVPMB, čiji su sastav činili dobrovoljci sa Kosova, Albanci iz zemalja Zapadne Evrope i, kako stoji u srpskim policijskim izvorima, mudžahedini sa Bliskog istoka.
Po ulasku u KZB ekstremisti su u svim većim selima (Dobrosin, Lučane, Končulj, Veliki i Mali Trnovac, Breznica, Muhovac, Zarbince, Đorđevac, Čar, Ravno Bučje...) mobilisali vojno sposobne Albanace starije od osamnaest godina i prisilno preuzeli veliki broj privatnih vozila za potrebe njihovih operacija.
Srbima u Bujanovcu tada je bilo najteže, jer je između njih i naoružanih Albanaca, na brdima iznad Bujanovca, ostalo po nekoliko stotina metara.
Zato su oni javno tražili od lokalnih vlasti i policije da im se podeli oružje "kako bi se sami branili od šiptarskih terorista".
Istoga dana je, na zahtev Gorana Svilanovića, jugoslovenskog ministra inostranih poslova, u Njujorku sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti UN.
U saopštenju sa sednice „oštro je osuđen ovaj napad na jugoslovensku policiju u demilitarizovanoj zoni“.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
