Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Danas je pred čitaocima šesto poglavlje ove srpsko-albanske priče koje počinje da teče od decembra 2000. godine. Pre toga, u Beogradu je 5. oktobra 2000. godine, narod rekao svoje – Milošević je izgubio izbore. Dva dana kasnije DOS-ov kandidat za predsednika SRJ, Vojislav Koštunica, izabran je na tu dužnost, a već 24. oktobra izabrana je Prelazna vlada koju su činili DOS, SPS i SPO. U međuvremenu su za 23. decembar raspisani vanredni parlamentarni izbori, a na jugu Srbije situacija je, iz dana u dan, bila sve više dramatična. U takvim okolnostima Prelazna vlada je odlučila da formira Koordinaciono telo za opštine Bujuanovac, Preševo i Medveđu. A kako je to izgledalo, govorimo u novoj priči ovog serijala.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Izbijanjem krize na jugu Srbije od 1999. do 2001. godine Preševo, Bujanovac i Medveđa, tri opštine u Srbiji u kojima žive Albanci, našle su se u položaju koji se bitno razlikuje od drugih lokalnih samouprava. Njihov specifičan položaj Beograd je odlučio da premosti formiranjem Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu – državnog organa koji treba da bude spona između centralne vlasti i ove tri lokalne samouprave.Koordinaciono telo je formirano u Bujanovcu 16. decembra 2000. godine, na zajedničkoj sednici Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Srbije. Bujanovac je toga dana bio pod totalnom političkom blokadom, jer je to bio jedinstven slučaj da negde u unutrašnjosti zasedaju dve vlade sa više od četrdeset ministara.Za predsednika ovog državnog organa imenovan je Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za potpredsednika Rasim Ljajić, ministar za nacionalne i etničke zajednice u Vladi Zorana Đinđića. U njegov sastav su ušli najviši predstavnici ove tri lokalne samouprave, te predstavnici vojske, policije i pojedinci iz nekoliko resornih ministarstava.Među 15 članova ovog tela između ostalih bili su pomoćnik saveznog ministra policije Milisav Marković, sekretar Saveznog ministarstva za odbranu Milovan Čogurić, koministri policije, pravde i informisanja Vlade Srbije Božo Prelević, Slobodan Tomović, Stevan Nikčević, Dragan Subašić, Zoran Nikolić, Sead Spahović, Biserka Matić, Ivica Dačić i Bogoljub Pejčić, ministar Republike Srbije za lokalnu samoupravu Veljko Odalović, najviši predstavnici lokalnih samouprava u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, te predstavnici lokalne vojske i policije.
Osnovni zadatak ovog tela, rečeno je tada, jeste usklađivanje državnih i političkih mera i aktivnosti na rešavanju krize izazvane upadom naoružanih Albanaca u Kopnenu zonu bezbednosti.Ovim činom je uspostavljen novi pristup u rešavanju etničkih problema na jugu Srbije – političkim, a ne vojnim sredstvima. Akcenat u njegovom radu je stavljen na pitanja podizanja stepena političke integracije, opšte bezbednosti, ekonomskog i infrastrukturnog razvoja lokalnih samouprava i izgradnji civilnog društva.Posle odlaska Nebojše Čovića za predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, 2005. godine postavljen je dotadašnji potpredsednik Rasim Lajić. On je na mestu predsednika ostao do 2008. kada je Vlada Srbije na to mesto imenovala Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.Od novembra 2012. godine do danas na njegovom čelu je prof. dr Zoran Stanković (1954), poznati srpski patolog, general major u penziji.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
