Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Vranje - Bitka za Oraovicu kod Preševa je jedna od najvećih, ako ne i najveća akcija Združenih snaga bezbednosti tokom ovog ratnog sukoba.
U samom selu, koje je bilo baza pripadnika južnog krila OVPMB i na prilazima trajala je tri dana, od 13. do 15 maja 2001. godine.
Pratili su je brojni predstavnici međunarodnih organizacija, među kojima i Piter Fejt, predstavnik generalnog sekretara NATO.
Sama deblokada sela počela je 14. maja u podne, posle više apela upućenih naoružanim Albancima da se predaju i civilima da se odupru pritiscima pripadnika OVPMB.
Bitka je otpočeta posle 14 časova, kada su pripadnici OVPMB otvorili vatru na snage bezbednosti.
Oko 16 časova veća grupa civila, uglavnom žena i dece, napustila je Oraovicu, posle čega su pripadnici Združenih snaga bezbednosti otvorili žestoku vatru po protivnicima.
Do 20 časova dve trećine sela su počišćene, a sutradan oko 11 časova zauzeto je i poslednje uporište Albanaca – bunker kod seoskog mlina.
Jedan broj naoružanih se predao srpskim snagama, veliki broj je zarobljen, a tokom operacije ubijeni su Barduhil Osmani – komandant Delta (1972), Mitat Musliu (1981), Kastriot Arifi (1976), Sami Ukšini (1978) i Šaban Ukšini – komandant Teri (1969).
Zaplenjena je ogromna količina svih vrsta oružja, ratne i medicinske opreme.
Džemailji ne priznaje odluke Glavnog štaba OVPMB
Dva dana kasnije, na severu opštine Bujanovac Čarska grupa OVPMB, pod komandom Muhameda Đžemailjija, započela je veliku ofanzivu napadima na sve putne pravce i sve baze vojske i policije, posebno na strateški važan Vrh Sveti Ilija.
U napadu na vozilo Vojske Jugoslavije kod sela Ravno Bučje, poginuo je vojnik Veliša Kijanović (1970), a teško ranjeni Đuro Bojović (1948) preminuo je istoga dana na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu.
Lakše povrede su zadobili vojnici Zoran Stojanović, Predrag Čučković, Slavoljub Jovović i Njegoš Jašović.
Ovo je inače bio Džemailijev odgovor na proces demilitarizacije koji je počeo u Lučanima i Turiji, u duhu dogovora koji su 12. maja postigli i potpisali albanski i srpski pregovarači.
Džemaili se oštro protivio ovom dogovoru, pa je izjavio da ne prihvata odluke Glavnog štaba OVPMB iz Končulja, čiju su komandanti, kako je tvrdio "prodali interese albanskog naroda u Preševskoj dolini".
Započinje rešenje srpsko-albanskog sukoba
Što je vreme više odmicalo, svi izveštaji sa terena su nagoveštavali kakav će biti ishod ovog sukoba.
To je postalo jasno posebno posle bitke za Oraovicu koju su sa distance pratili predstavnici Bele kuće, Evropske unije, NATO, KFOR i Posmatračke misije.
Sa promenjenom situacijom na terenu počela je i široka diplomatska aktivnost predstavnika međunarodne zajednice i njihovi sve češći kontakti sa srpskim vlastima u Beogradu, predstavnicima Koordinacionog tela, te vojnim predstavnicima obeju strana – Komandom združenih snaga bezbednosti i Štabom Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Njihovi kontakti i brojne pregovaračke aktivnosti na terenu, koje su se svodile na bezuslovnu demilitarizaciju, demobilizaciju, predaju oružja i rasformiranje OVPMB, dali su konkretne rezultate.
Tako se već 17. maja Združenim snagama bezbednosti predalo 108 pripadnika OVPMB koji su prihvatili poziv o predaju oružja u zamenu za garantovanu amnestiju, a predstavnicima KFOR njih 125. Sutradan KFOR su se predala još 44 naoružana Albanca.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
