Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Početkom 2001. godine, kada je sukob poprimao sve veće razmere, Vlade Srbije i Jugoslavije bile su na teškom ispitu i pred svojim građanima i pred međunarodnom zajednicom.
U takvim okolnostima Vlada Srbije je 6. februara 2001. godine prihvatila „Plan i program za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa“.
Sledećeg dana „Čovićev plan“, kako je kasnije nazvan ovaj dokument, prihvatila je i Savezna vlada.
Ostalo je zabeleženo da je Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog tela, pomalo iznenada predstavio ovaj plan javnosti na jednom velikom skupu u Beogradu u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava, kako bi sprečio “domaće“ podele, nagađanja i spekulacije.
Istovremeno je pridobio podršku prisutnih predstavnika brojnih međunarodnih organizacija.
Vlada DOS-a se odlučila za ovaj, jedino mogući program za razrešavanje krize mirnim sredstvima.
U tom cilju ona je, istovremeno, uspostavila blisku saradnju sa NATO savezom, odnosno KFOR-om, koju su podržale EU i SAD.
Aktivna uloga posredovanja poverena je jedino mogućim subjektima – OEBS i UN.
Značajnu ulogu u tom trenutku odigrao je Vilijem Montgomeri, ambasador SAD u Beogradu, koji je podržao ovaj plan i rekao da međunarodna zajednica treba da pomogne SR Jugoslaviji u rešavanju krize i osiguranju mira u regionu.
U ovom Planu za rešenje krize izraženo je čvrsto opredeljenje da se kriza na jugu Srbije reši mirnim putem i političko-diplomatskim sredstvima, kroz dijalog predstavnika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije s jedne i predstavnika OVPMB s druge strane, a uz podršku međunarodne zajednice.
Mere koje su vlasti preduzele da reše krizu, jasno su definisane, podeljene u tri grupe, a sva precizno oročene.
Njihova suština svodi se na sledeće: integraciju Albanaca u politički sistem zemlje, uz poštovanje njihovih građanskih i ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima; uspostavljanje mira u regionu i spremnost snaga bezbednosti da se zaštite građani i njihova imovina, i ekonomski i društveni razvoj opština Bujanovac, Preševo i Medveđa u skladu sa njihovim projektima.
U Programu je konstatovano da je ovo pitanje od najvišeg državnog interesa za SRJ i Republiku Srbiju, te da njegovo rešavanje zahteva jedinstven pristup svih državnih i političkih činilaca, izražen u jedinstvenoj državnoj strategiji koja podrazumeva:
- Rešavanje krize mirnim putem uz učešće predstavnika albanske nacionalne zajednice i predstavnika međunarodne zajednice;
- Stalnu spremnost i gotovost snaga bezbednosti da zaštite građane, naselja i komunikacije, spreče širenje terorizma van KZB i izvedu antiterorističku akciju ukoliko ona bude neophodna;
- Obezbeđenje multietničkog društva u regionu uz poštovanje svih građanskih i ljudskih prava Albanaca i očuvanje osnovnih interesa Srba u regionu, ali i na Kosovu i Metohiji.
Predviđeno je takođe koje međunarodne organizacije i na kojim zadacima treba uključiti u rešavanje krize (KFOR, UNMIK, EUMM, UNHHCR, OEBS, NATO, posmatračke komisije, humanitarne organizacije), utvrđen režim njihovog kretanja i mogućnost otvaranja kancelarija u Preševu, Bujanovcu i Beogradu.
U programu je upućen poziv Albancima na dijalog, a međunarodnim predstavnicima predlog da ga podrže i posreduju.
Predstavnici Albanaca i međunarodne zajednice prihvatili su predloge, dok su pripadnici OVPMB odbacili „Čovićev plan“.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
