Ili, da li Dragan Stevanović Boske, kao političar od uticaja, ima veze sa tim što se njegov badža Predrag Mirčić iz Surdulice zaposlio i za godinu dana napredovao do funkcije izvršnog direktora državnog prevoznika Lasta AD. Ili, što je po duplo nižoj ceni od procenjene kupio poslovni prostor od 160 kvadrata na atraktivnoj lokaciji u Zemunu, plativši oko 300 evra po kvadratu, šest i po puta jeftinije od realne cene kvadrata poslovnih nekretnina u prestonici.
Dobro obavešteni izvori, koji pomno prate razvojni put, lik i delo Dragana Stevanovića Bosketa, državnog sekretara u Ministarstvu privrede i koordinatora SNS za jug Srbije, notirali su u aprilu 2017. godine da je njegov sugrađanin, Surduličanin Predrag Mirčić, nekadašnji pripadnik MUP-a, a u političkim krugovima poznatiji kao Stevanovićev badža, postao izvršni direktor državnog prevoznika Lasta AD u Beogradu. Da dođe na drugu po važnosti funkciju u tom državnom preduzeću, Mirčiću je bilo potrebno svega godinu dana službovanja koje je, uzgred, proveo na funkciji direktora bezbednosti. Potvrda ove informacije postoji u dnevnom listu „Blic“ (vest pod naslovom „Smene na čelu Laste“ stoji i danas na veb sajtu ovog dnevnika) od 24. aprila 2017, uz napomenu da su kadrovske promene „izvršene uz saglasnost Ministarstva privrede u Vladi Republike Srbije, kao predstavnika većinskog kapitala SP Lasta“.
PAŠENOG NIJE DUGME: Konstatacija iz prethodne rečenice manje je čudna od informacije da je Lasta AD u to vreme, pa i u ovom momentu pod posebnim nadzorom i kontrolom Ministarstva privrede i da se bilo koje kadrovsko nameštenje (i ne samo to već i kreditno zaduženje, zajmovina, bilo koji korak u postupku restrukturiranja koji propisuje Zakonu o privatizaciji) ne može sprovesti bez aminovanja tog istog ministarstva, odnosno funkcionera koji ga vode. Državni sekretar, znači drugi, treći čovek u Ministarstvu privrede je, da ne zaboravimo, Mirčićev pašenog (badža) Boske.
Cela stvar dodatno dobija na težini ako se zna da je Lasta AD, pre nego što je Mirčić zaposlen, otpustila oko 400 radnika, uz isplatu socijalnog programa za koji je iz budžeta Srbije obezbeđeno oko 386 miliona dinara. Povrh toga, nakon smanjenja broja zaposlenih, rukovodstvo preduzeća je nastavilo sa zapošljavanjem i za manje od tri meseca radno angažovalo 310 novih ljudi (pretpostavlja se zaslužnog stranačkog kadra). Među novozaposlenima se našao pašenog Mirčić.
Potvrda crno na belo postoji na veb sajt Laste AD, gde pod odeljkom „rukovodstvo kompanije“ njegovo ime ponosno stoji uz generalije Veljka Vukobratovića, predsednika IO direktora firme (inače diplomiranog inženjera saobraćaja), i Nikole Šuljagića, diplomiranog ekonomiste, faktički trećeg čoveka preduzeća iza Vukobratovića i Mirčića.
Mirčićevo ime, uz napomenu da je njegovo zvanje „diplomirani oficir policije“, nalazi se i na spisku direktora po sektorima, iz koga se vidi da je on paralelno zadužen za „korporativnu bezbednost”, ma šta to značilo. Te funkcije obično sobom nose i vrlo visoke plate i potencijalno veliku moć i uticaj na razne stvari. Specijalan status koji po vokaciji uživa Mirčić omogućio mu je dodatne privilegije i, verovatno, znatno bolji život od onoga kojeg je imao dok je kao policajac službovao na jugu Srbije od Preševa do Surdulice (vidi okvir), pre nego što se trbuhom za kruhom otisnuo put prestonice, Privatni život uredio je na Novom Beogradu, a poslovni u Zemunu.
BAGATELA: Bosketov badža, u momentu zaposlenje u „Lasti“ nije „trpeo za leba“, što bi rekli Vranjanci. Kupio je već ranije poslovni prostor od 158 kvadrata u beogradskoj opštini Zemun. Što je još zanimljivije, reč je o nekretnini firme u stečaju „Hanplast“ iz Vladičinog Hana koja je, po osnovu rešenja stečajnog sudije Privrednog suda u Leskovcu (St.br. 281/2011 od 14. maja 2012. godine), a u skladu sa Zakonom o stečaju, oglasila prodaju imovine stečajnog dužnika po celinama. Između ostalog i za poslovno-stambeni objekat u Ulici Prvomajskoj 2g u Zemunu, površine 158,87 kvadrata. po početnoj ceni od 11.200.000 dinara.
Na oglas se javio samo Mirčić, uplatio depozit od 2.239.607 dinara i sa ponudom duplo manjem od procenjene vrednosti (5.600.000 dinara) kupio tu nekretninu u Zemunu. Poreklo kapitala je nepoznato. Komisija je 18. novembra 2015. konstatovala da je to „jedina i najviša ponuda“ i problema nije bilo. Tako je badža dobio stambeno-poslovni objekat za bagatelne novce, odnosno po ceni kvadrata od oko 290 evra, što je više nego duplo jeftinije od cene stana u Vranju „u starogradnji“, a više nego šest puta jeftinije od uobičajene cene koštanja kvadrata poslovnog prostora u Ulici Prvomajskoj u Zemunu.
Već 23. novembra iste godine Hanplast AD u stečaju (koga je zastupao stečajni upravnik Dragan Pešić iz Leskovca) i Predrag Mirčić parafiraju ugovor o kuporodaji pokretne i nepokretne imovine pred Privrednim sudom u Leskovcu. Mirčić je nekadašnji poslovni prostor „Hanplasta“ podelio u dva lokala (dva puta po prizemlje i sprat, što se vidi na slici) i sada ih izdaje za pozamašnu mesečnu zakupninu, po već poznatim rentijerskim cenama u prestonici.
KONTROLA: Još jedan indikativan detalj. Rad stečajnih upravnika u Srbiji (pa i Leskovčanina Pešića koji je potpisao ugovor sa Mirčićem) je pod kontrolom Ministarstva privrede, odnosno Agencije za licenciranje stečajnih upravnika - ALSU. Ta agencija kontroliše stečajne upravnike, dodeljuje im i oduzima dozvole, daje im da vode stečajne postupke društvenih preduzeća koja su pod kontrolom Ministarstva privrede.
Povrh toga, u tzv. Disciplinskom veću ALSU dva ključna čoveka su iz Ministarstva privrede - v.d. predsednika Čedomir Stojković i Vesna Stojković, zamenica predsednika, piše na sajtu agencije.
Državni sekretar Stevanović nije odgovorio na pitanja poslata elektronskom poštom, vezana za ovu temu - o njegovom odnosu sa Mirčićem, okolnostima pod kojima je ovaj ekspresno napredovao u „Lasti“ nad kojom postoji poseban sistem kontrole od Ministarstva privrede, kako je baš Mirčić kupio lokal u Zemunu od Hanplasta po bagatelnoj ceni i sl. Mirčić takođe nije bio raspoložen za razgovor na pomenute teme, i pored telefonskih i SMS ponuda redakcije.
Mirčić je u žižu javnosti dospeo u vreme migrantske krize, kada je u funkciji direktora korporativne bezbednosti februara 2016. godine dao izjavu agenciji Beta da je Lasta AD, zaključkom Vlade Srbije, a na osnovu sporazuma sa Republičkim komesarijatom za izbeglice, postala jedini ovlašćeni prevoznik migranata koji dolaze u Srbiju iz smera Makedonije. „Lasta“ se uključila u prevoz izbeglica sa Bliskog istoka da bi se taj prevoz odvijao u okvirima zakona i da bi se sprečio javašluk u Preševu, odakle je izbeglice do sada prevozio ko god bi se pojavio“, rekao je Mirčić.
Što bi rekli, svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna. Još neke informacije mogle bi biti zanimljive za ovu priču. Menadžment Lasta AD zatvorio je nedavno perionicu preduzeća koja je godišnje obavljala 100.000 pranja autobusa, što je na nivou kalendarske godine koštalo oko 4 milijarde dinara. Sada se taj posao, navodno, obavlja u perionici u Zemunu, koju su otvorili neki novokomponovani Beograđani poreklom sa juga Srbije.
Takođe, navodno su neki ljudi od uticaja, poreklom sa juga Srbije, organizovali prodaju „Lastinog“ turističko-ugostiteljskog preduzeća u Surdulici Arapima, i to po sistemu direktne pogodbe. Pominje se neka provizija kao benefit za one koji su omogućili realizaciju kupoprodaje. Priča se i da su neki moćni ljudi sa juga napravili navodno štetan posao po Lastu prilikom nabavke autobusa marke „sor“ iz Češke, umesto domaćih, Ikarbusovih koji su, priča se, bolji i jeftiniji. Sve ostalo je istorija.
Dejan Dimić
HAPŠENJE Predrag Mirčić je sa svojih 26 godina, kao zaposlen u policiji, hapšen 2001. godine zbog osnova sumnje na primanje mita. List „Blic“ je 17. aprila 2001. godine preneo vest agencije Beta pod naslovom „Policajac uzeo mito za ukradeno vozilo“. U vesti se doslovce kaže da je Mirčić, kao zamenik komandira stanice policije u Preševu, uhapšen i predat istražnom sudiji u Vranju zbog sumnje da je primio mito. Pored Mirčića uhapšen je i student M. Spasić iz Vladičinog Hana zbog sumnje da je učinio krivično delo podmićivanja. U krivičnoj prijavi navedeno je da je Mirčić, u svojstvu službenog lica, 13. aprila sa Spasićem navodno organizovao „plaćanje otkupa“ za „mercedes“, koji je „dan ranije otuđen od Srboljuba Stojkovića iz Vladičinog Hana“. „Spasić je od Stojkovića uzeo 7.500 maraka, od kojih je 5.500 predao nepoznatom policajcu iz Bujanovca, dok je ostatak zadržao za sebe i Mirčića“, pisalo je u vesti, kao i da je obojici određen pritvor do trideset dana.
Ko je Predrag Mirčić
Predrag Mirčić završio je Policijsku akademiju i službovao na raznim funkcijama u sklopu MUP na jugu Srbije, a vrhunac karijere bilo je mesto pomoćnika komandira Policijske stanice u Vranju. Na jugu Srbije radio je u sklopu MUP-a sve do 2001. godine, kada je nakon pritvaranja pod sumnjom na primanje mita udaljen iz policije, u vreme dok je načelnik tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova u Vranju bio Novica Zdravković. U okviru MUP-a završio je više specijalizovanih obuka i dobio zvanje instruktora. Instruktažu je radio u Posebnim jedinicama policije (PJP), a pričalo se da je jedno vreme navodno bio pripadnik JSO-a. Po odlasku iz Vranja, bavio se poslovima obezbeđenja po prestoničkim klubovima i splavovima. Izvori Vranjskih iz policije govore da se u vreme migrantske krize zaposlio u tada najznačajnijem domaćem autoprevozniku Lasta AD. Pre toga, navodno je jedno vreme radio u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA). Sada je izvršni direktor i direktor korporativne bezbednosti u „Lasti“. Član je i Skupštine Privredne komore Srbije, kao predstavnik Udruženja za saobraćaj, ispred Lasta AD.
Pokretna imovina
Osim stambeno-poslovne zgrade, Mirčić je za pomenute 5,5 miliona pazario i zalihe gotovih proizvoda Hanplasta u Zemunu u vrednosti od oko 60.000 dinara, kompletan inventar, nameštaj, tehničke uređaje, belu tehniku i grejna tela ukupne vrednosti preko 117.000 dinara.
