Pesma je kao voda na izvoru.Tu je čista i bistra, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti - govorio je Staniša Stošić, jedan od simbola Vranjske gradske pesme. Pred vama je priča o jednostavnom i velikom umetniku, prema sećanju urednice emisije "Od zlata jabuka" Dragane Marinković, a povodom jedanaestogodišnjice smrti najpoznatijeg interpretatora vranjske pesme.
Vranjska pesma...
Čudesna, lirski nadahnuta, poetski doživljena, puna derta i ispevana u srcu, nabijena emocijama, kada se voli, i kada se pati, kada se lumpuje.
I samo na trenutak, kada na nju pomislimo, pred nama je lik Staniše Stošića.
Večita i neraskidiva veza između pesme i umetnika.
Pesme je oblikovao ne samo glasom, već svojom dušom, na autentični način, i u muzici postao deo dugo čuvane tajne.
I postavio vrlo visoke standarde.Bila je čast poznavati ga.
I danas sam ponosna na to što sam imala tu privilegiju.
Često smo sarađivali, družili se na koncertima, u emisijama "Od zlata jabuka", u klubu Radio Beograda.
Bio je ona retka vrsta muzičara koja živi i radi u tišini, i ničim ne privlači pažnju, osim svojom umetnošću.Miodrag Mile Bogdanović, naš poznati umetnik, jednom prilikom mi je rekao da je Staniša Stošić jedan od retkih pevača koji je primljen u Radio Beogradu bez audicije.
Zvučalo je neverovatno, jer su tada na čelu redakcije za narodnu muziku bili Vlastimir Pavlović Carevac, Maksa Popov, Bora Ilić, Đorđe Karaklajić i Ljubinko Miljković.
Bilo je to 1964. godine.
U istoriji radijskog pevanja ostaće zabeležen i po tome da je bio prvi muški vokal koji je izvodio vranjske pesme, jer je do tada bilo uobičajeno da ovaj repertoar interpretiraju samo žene - Danica Obrenić, Anđelija Milić, Zora Drempetić i druge.Kada sam radila emisije sa njim, uvek je govorio samo o pesama, a o sebi, samo kroz pesme.
Bio je skroman i pun poštovanja prema kolegama.
Da bih to i potvrdila izdvojiću jednu od priča iz emisije.
Godine 1966. na festivalu "Zlatiborski narcis" pobedio je sa pesmom "Stojanke bela Vranjanke", koju je izveo uz narodni orkestar Branka Belobrka.Ali, ovu pesmu nikada nije snimio za Tonski arhiv Radio Beograda, jer je nju prva snimila Danica Obrenić, koju je dubokon poštovao i smatrao je da to niko ne bi mogao da otpeva bolje od nje.
PROFIL
Staniša Stošić je rođen 1945. Godine u selu Vrbovo, kraj Vranja, tako gde se igra čoček i peva nadaleko čuvena pesma. Još od ranog detinjstva znao je de će da bude pevač. Zbog toga je upisao učiteljsku školu. Kao mali svirao je violinu, pevao u školskom horu i bio član KUD-a "Sevdah". Za pevačku karijeru zaslužni su i njegovi profesori muzike u Vranju, Josko Stošić i Stojan Pešić.
Repertoar ovog umetnika činilo je stotina pesama. Jedan je od pevača sa najvećim brojem trajnih snimaka, muzejske vrednosti.
Tokom karijere, uvek se trudio da ostane u granicama svog kraja, jer, prema njegovom mišljenju, umetnik može najuspešnije da interpretira upravo rodne zvuke, da tumači one sadržaje od kojih je u detinjstvu sazdan.
- Pesma je kao voda na izvoru.
Tu je čista i bistro, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti - govorio je Staniša Stošić.Život je posvetio zavičajnim pesmama, čistom izvornom pevanju.
Mnoge od njih naučio je od Stane Avramović Karaminge, nadaleko čuvene vranjanske pesmopojke, koja je znala čitavu riznicu najlepših pesama i bila izvanredan kazivač, a Staniša je umeo da sluša i vredno je beležio.
Družio se sa Karamingom sve do njene smrti i ispratio je pesmom "Dimitrijo, sine Mitre", koju je ona stvorila.
Njegova biografija su pesme: "Petlovi pojev", "Gajtano mome mori", "Lela Vranjanka", "Zbog tebe mome ubava", "Stanika mi bilna legnala", "Dude, belo Dude" i mnoge druge.
One imaju antologijsku vrednost deo su vranjske i srpske istorije.Poslednji put smo se sreli 2007. godine, u jesen, kada smo zajedno pripremali pesme za trostruki CD, koji mu je upriličila i izdala matična kuća, PGP RTS u ediciji Zapisano u vremenu.
Umro je u aprilu mesecu 2008. u Beograd, u 63. godini.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
Na gradskom Trgu u Vranju koji nosi njegovo ime podignut je spomenik u čast Staniši Stošiću.
