Izložba "Timočka krajina i Srednje Pomoravlje u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine" otvorena je u utorak u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, u okviru obeležavanja Dana grada.
Govoreći o nastanku izložbe Jelica Ilić, viši kustos Narodnog muzeja u Zaječaru, kazala je da je osnova izložbe nastala u Zavičajnom muzeju u Jagodini, a da je nadograđena saradnjom sa zaječarskim muzejem.
- Timočka krajina je u srpsko-turskim raotvima doživela veliko stradanje i samim tim je taj događaj nekako izbegavan u lokalnoj istoriografiji.
Obično se u istoriografiji slave pobede, spominju se veliki uspesi, a ova su velika stradanja skrajnuta.
Upravo 1876. godine Zaječar je sravnjen sa zemljom, stanovništvo se našlo u zbegovima i malo je podataka o toj tamnoj tački našeg grada.
Period od 1833. do 1878. godine maltene ne postoji u podacima jer je sve uništeno 1876. godine - rekla je Ilićeva.
Duško Grbović, muzejski savetnik Zavičajnog muzeja u Jagodini, podsetio je da su ljudi iz tog mesta bili u jedinicama koje su 1878. godine oslobađale Vranje.
- Izložbu čini naših 26 panoa iz muzeja u Jagodini, a 10 je iz Zaječara.
U sklopu nje prikazane su i neke operacije prilikom oslobođenja Vranja.
U sastavu Šumadijskog korpusa, koji je ušao u Vranje na dan oslobođenja 31. januara 1878. godine, bila je i Jagodinska laka baterija.
U njenom sastavu bili su jedan tgovac Stevan Miljković, odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost, te Aleksa Đorđević koji je ostavio i jedan zapis (vidi okvir) o oslobođenju Vranja - rekao je Golubić.
ZAPIS ALEKSE ĐORĐEVIĆA O OSLOBOĐENJU VRANJA
"Sutra dan 19. januara (31. januara), oko 8 sati izjutra, kretala su se neka turska odeljenja pred Vranjom, vršili su neke rasporede, kopali neke šančeve, uglavnom sve je ovo manevrisano, samo da bi se naša vojska što više zadržala i dalo se vremena Turcima iz Vranje da izmiču, jer su ovi u masama počeli iz Vranje da beže sa stvarima koje su mogli poneti sobom. Neke
su od ovih, naša odeljenja stizala i vraćala. Oko 9 sati izjutra počele su naše trupe da nastupaju ka Vranji od „Dva brata“ i od banje, da pred Vranjom sačekaju dolazak komandanta korpusa te da sa njima uđu u Vranju svečano, jer je bio izašao i vladika sa đacima da sa litijom sačekaju srpsku vojsku. Pre toga je već Rudnička brigada, pod komandom majora, sada
pukovnika u penziji, g. Radomira Putnika, prošla Vranju i gonila je odstupanje turskih trupa. Pred Vranjom stajala su tri bataljona Beogradske brigade sa vojnom muzikom i još nekoliko bataljona Smederevske brigade, čekajući na dolazak korpusnog komandanta."
Pre nego što je svečano otvorio izložbu predsednik Skupštine grada Vranja Dejan Tričković konstatovao je da se možda na prvi pogled "ne uočava veza između Srednjeg Pomoravlja i Timočke krajine, ali su borbe i ratovi koji su se odvijali između 1876. i 1878. godine uticali da se kasnije ovi krajevi oslobode".
- Bilo je i direktnog učešća Šumadinaca koji su pod vođstvom generala Belimarkovića ušli i oslobodili Vranje.
Setićemo se i velikog doprinosa Stevana Sinđelića za oslobođenje Niša.
Moramo da se sećamo velikih dela naših predaka i velike žrtve koju su podneli, da sa poštovanjem gajimo sećanje na slavni period srpske istorije kada je mala kneževina, posle viševekovnog ropstva, dobila diplomatsku bitku na Berlinskom kongresu i izvojevala nezavisnost da bi konačno dobila svoje granice rekao je Tričković.
Izložbu su dosad imali priliku da vide građani Zaječara, Negotina i Majdanpeka.
Organizator postavke u Vranju je Istorijski arhiv "31. januar".
