Sava Šumanović je najznačajniji srpski slikar prve polovine 20. veka. On je u našu umetnost uveo savremene evropske tokove.
Najznačajniji je srpski kolorista, slikar svetlosti, pionir u svakom segmentu likovne umetnosti, iako je njegov stvaralački život trajao samo 25 godina, a život 46 - rekla je na otvaranju izložbe "Poslednja decenija Save Šumanovića" u Vranju istoričarka umetnosti Vesna Burojević.
Burojevićeva, koja je ujedno i direktorka Galerije Sava Šumanović u Šidu, gde se čuva 417 Šumanovićevih dela, otkrila je da je Šumanović za četvrt veka svog stvaralaštva iza sebe ostavio oko 1.000 slika, od toga samo tokom poslednje decenije oko 600.
- To je jedna ogromna euforija stvaralaštva, kao da je Sava znao da neće dugo poživeti.
Jer, kao što znate, slikari su dugovečni, ta vrsta rada oslobađa i slikari zaista dugo traju i stvaraju, ali Sava Šumanović nije imao tu sreću - rekla je Burojevićeva pred odlično poprilično ispunjenom salom Galerije Narodnog muzeja u Vranju.
Ona je ispričala da je Sava Šumanović bio "jedinac u široj familiji", jedino muško dete među bližom rodbinom, predodređen u željama ukućana da nasledi porodičnu pravničku tradiciju i zauzme širu poziciju u društvu.
- Međutim, on je isključivo želeo da bude slikar, tu njegovu nameru, snagu i odlučnost porodica je prepoznala i dozvolila mu da 1914. godine, nakon završene gimnazije u Zemunu, ne upiše Pravni fakultet, kako se to od njega prethodno očekivalo, već Likovnu akademiju u Zagrebu.
Završio je i 1921. godine, ambiciozan kakav je bio, otišao u Pariz.
Tamo je u potpunosti prihvatio umetnički život koji je između dva svetska rata u Parizu bio poseban.
Među stotinama slikara iz celog života pronašao je svoje mesto, upisao se u atelje čuvenog Andre Lota.
Lot je imao vrlo visoke zahteve prema svojim učenicima, a od naših 25-26 učenika iz Jugoslavije Sava Šumanović je bio najbolji - rekla je direktorka Galerije u Šidu.
Kako je kazala, Lot je od svojih učenika zahtevao vrlo visoko obrazovanje, tako da je Šumanović odlično poznavao matematiku, fiziku i geometriju - ispričala je Burojevićeva.
- Sava je bio vredan, radan, imao je visoke moralne principe i u svakom segmentu života i stvaralaštva bio je izuzetan čovek - rekla je Burojevićeva.
Drugi svetski rat počeo je 3. septembra 1939. godine kada je Šumanović napravio veliku i izuzetno uspešnu retrospektivnu izložbu od 410 slika, na kojoj je prodao oko 100 slika.
- Drugi svetski rat je Savu Šumanovića odneo.
Kada je Šid ušao u sastav Nezavisne države Hrvatske u aprilu 1941. godine, prestao je da se potpisuje na svojim slikama, počeo je da nestaje sa sveta koji stvara.
Slikao je do kraja.
Poslednja slika koju je radio je treća iz triptiha "Beračice".
Ostala je da se suši na štafelaju kada su po njega došli ustaški agenti 28. avgusta 1942. godine rano ujutro i odveli ga na put bez povratka - ispričaja je Burojevićeva.
- Mi u Šidu imamo galeriju sa 417 slika, sve ih je poklonila majka Save Šumanovića, smatrajući da slike treba da ostanu Šidu, da se najbolje mogu doživeti tamo gde su i stvorene.
Međutim, stvari se u životu menjaju, mi ne možemo čekati da svi dođu u Šid i dožive slike u pravom ambijentu.
Ovo su toliko velika umetnička dela da u svakom ambijentu dođu do srca konzumenta koji voli umetnost - rekla je Burojevićeva.
- Izuzetno sam srećan što smo uspeli da organizujemo ovako veliki kulturni događaj u Vranju – rekao je na otvaranju direktor Narodnog muzeja Saša Stamenković.
Izložbu su u organizacionom smislu pomogli Grad Vranje, JP Vodovod, Udruženje osoba sa paraplegijom.
Sava Šumanović (Vinkovci 1896 - Sremska Mitrovica 1942) bio je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Ubrojen je i u 100 najznamenitijih Srba. U svojim ranim radovima, insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj, ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz protesta ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutro, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.
(Wikipedia)
