Dobri Stojanović je hipersenzualan slikar, sa izrazito lirskim temperamentom, vedar u improvizaciji i celovit u osećanjima i idejama, zato je šteta ne pojaviti se u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju narednih dana i ne susresti se u tom prostoru sa nekom vrstom retrospektivne izložbe otvorene u sredu uveče.
Po čemu je poseban i zašto treba doći u ovu galeriju, pogledati njegove uradke i na neki način mu se odužiti?
Pa, najpre, reč je o slikaru starog kova, jugoslovenskom, predstavniku tzv. poetskog nadrealizma, pravom majstoru u zanatskom smislu.
Iako ne trči za slikarskom "modom" istovremeno je na liniji savremenih tendencija u slikarstvu.
"U psihološkom pogledu njegovo delo dodiruje Šagalove inspiracije, ali s druge strane kod našeg slikara su neki realni pejzaži evoluirali do metafizičkih predela i prostora u kojima se ljudske figure ponašaju prema zakonima jedne nove prirodnosti", napisao je jednom prilikom o njegovom opusu naš čuveni slikar Mića Popović.
Drugi razlog je da je u svojoj 78. godini života prvi put izlaže u Vranju, iako je radio, predavao, stvarao i izlagao širom bivše Jugoslavije, ali u u Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, SAD, Japanu, Meksiku, Tajlandu, Južnoj Koreji itd.
Takođe, njegovo ime ušlo je u Enciklopediju Britanika 2005. godine.
Osim toga, ima još jedan, možda najvažniji detalj kao pozivnica Vranjancima da pogledaju ovu izložbu.
Iako je iz Kalne (Crna Trava), slab je na Vranje, a još slabiji na Boru Stankovića.
Zbog toga je odlučio da upravo Vranju odnosno Narodnom muzeju i njegovoj galeriji, a ne rodnoj Kalni, Vlasotincu ili Leskovcu daruje poklon legat u vidu stotinak radova - ulja na platnu (sedamdesetak) i još oko trideset crteža, akvarela, pastela i grafika.
- Žao mi je što se ranije nije desilo da imam izložbu u Vranju - konstatovao je na otvaranju.
Govoreći na otvaranju Stojanovićeve izložbe u sredu uveče u Vranju viši kustos Galerije Mirjana Jovanović kazala je da je početkom marta 2019. godine ovaj slikar uputio pismo Narodnom muzeju u Vranju sa željom da deo opusa iz svog ateljea pokloni Odeljenju istorije umetnosti vranjskog muzeja.
- Predstavljajući javnosti deo ovog budućeg legata Narodni muzej se odužuje svojim dobrotvorima u nadi da će ove plemenite primere slediti i drugi ljubitelji umetnosti bez kojih ni Narodni muzej u Vranju ne bi postojao - rekla je Jovanovićeva.
LEGATI NARODNOG MUZEJA
Narodni muzej u Vranju poseduje legate koji su nezaobilazno mesto kulturnog nasleđa. Od samog osnivanja muzeja putem poklona i zaveštanja u kontinuitetu su se uvećavale muzejske zbirke, a ta tradicija neguje se i danas. Darodavci su brojni, a neki od najznačajnijih su poklon legati Tatomira Vukanovića (iz 1975), Zorana Stošića Vranjskog (1992, a slikar i danas poklanja po deset platna godišnje), Milice Dinić (1925 - 1999), Zorice Tasić itd.
Direktor Narodnog muzeja u Vranju Saša Stamenković rekao je da mu je drago da posle gotovo godinu dana pauze zbog pandemije, ovako kvalitetna izložba otvara manifestaciju "Muzeji za 10" u Vranju.
Stojanović je u Vranju izložio svoje slike nastale u periodu od 1988/1990, pa sve do pre dve godine.
Reč je o 37 ulja na platnu.
Izložba će biti otvorena do kraja maja.
Radno vreme Galerije je radnim danom od 8 do 16, u subotu na Evropsku noć muzeja od 10 do ponoći, a u nedelju od 10 do 14 časova.
Manifestacija "Muzeji za 10" u Vranju trajaće do 18. maja.
PROFIL
Dobri Stojanović odrastao u rodnoj Kalni gde je završio osnovnu školu, gimnaziju je učio u Beogradu, okončao studije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1969. godine, a postdiplomske na Akademiji likovnih umetnosti 1972. Kao stipendista belgijske vlade, specijalizovao je grafiku u Briselu 1973. godine. U Madridu je, kao stipendista španskog Ministarstva kulture, usavršavao slikarstvo 1987. godine. Slikarstvo je učio u klasi profesora Miodraga Vujačića Mirskog i profesora Božidara Džmerkovića, a specijalizovao u klasi profesora Agustin Ubeda Romera u Madridu. Jedno vreme bio je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Katedri crtanja i slikanja. Bio je dugogodišnji ilustrator Politike Ekspres. Samostalno je izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Briselu, Somboru, Skoplju, Bitolju, Kumanovu, Banjaluci, Liježu, Zagrebu, Nišu, Parizu, Titogradu, Madridu, Sarajevu, Kruševcu i drugim mestima, a grupno u preko dvesta pedeset mesta u bivšoj Jugoslaviji i osamdesetak u inostranstvu. O njegovom delu pisali su brojni domaći i strani likovni kritičari, zastupljen je u nekoliko knjiga o savremenoj likovnoj umetnosti, kao i u Enciklopediji Britanika. Dobitnik je dvadesetak značajnih nagrada iz domena grafike, crteža i slikarstva u zemlji i svetu. Dela mu se nalaze u svetskim muzejima i kolekcijama: U Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Kraljevskoj biblioteci „Albert I“ u Briselu, Muzeju lepih umetnosti u Liježu, u muzejima savremene umetnosti u Krakovu, Sevilji, Seulu, Mastrihtu, Tokiju i drugde. Pored slikarstva, crteža i grafike, bavi se mozaikom, tapiserijom, ilustracijama, opremom knjige i teorijom umetnosti. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Živi u Beogradu.
MUZEJI ZA 10 - PROGRAM ZA NAREDNE DANE
Narednog dana, u četvrtak 13. maja u 19 sati, u maloj sali Galerije Narodnog muzeja planirana je izložba konceptualnog nakita "Jedno lice i crtice" Tamare Zečevič, umetnice iz Beograda. Za petak 14. maj od 10 sati, u maloj sali Galerije predviđena je radionica za decu "Čemu nakit služi? Nove ideje". Narednog dana, u subotu 16. maja od 20 sati, u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića biće održano "Veče starih vranjskih pesama".Ulaz za sve događaje je besplatan. Ove godine 17. Evropska noć muzeja obeležava se u subotu 15. maja. Programi će se realizovati uz primenu svih propisanih mera za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID 19. Manifestacija se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
