Izložba pod nazivom "Da je duži bio dan", autorski projekat kustoskinje Mirjane Dragosavljević iz Beograda, biće otvorena u sredu 7. jula u maloj sali Galerije Narodnog muzeja u Vranju.
O radovima Jelene Mijić, Ane Milosavljević, Katarine Popović i Ivane Smiljanić na otvaranju će govoriti Mirjana Dragosavljević, autorka izložbe i istoričarka umetnosti, te Katarina Popović, vizuelni umetnik iz Beograda.
Kako je u najavi izložbe navela Dragosavljevićeva, izložba "Da je duži bio dan" okuplja radove četiri umetnice koje žive i stvaraju na lokalnoj i međunarodnoj umetničkoj sceni.
"Izloženi radovi koriste tradiocionalne likovne forme i tehnike za preispitivanje savremenog konteksta, uslove života i rada, kao i šta ljubav ima s tim.
Umetnice reflektuju svoje sopstvene pozicije otvarajući nam uvid u to šta podrazumeva biti umetnica danas i ovde, ali istovremeno nude širu sliku stanja stvari primenljivu ne samo na umetnički sistem, već šire i dalje od toga.
Premda tematski različiti, zajedničko ovim radovima je to što polaze iz ličnih iskustava umetnica koje nam pričaju priče o osećaju nesigurnosti, otuđenosti, (ne)postojećim šansama za rad u svojoj oblasti delovanja, o svakodnevnoj borbi sa gomilom novih zadataka kojima nema kraja i koji skoro da ne ostavljaju prostora za predah, dokolicu, kontempliranje, relaksiranje, preispitivanje", navodi Dragosavljević.
„Kako me je Njujork vratio slikarstvu“ je višeslojni rad Jelene Mijić, nastao prilikom njenog boravka na rezidencijalnom programu u Njujorku.
"Mijić se u ovom radu kritički osvrće na funkcionisanje umetničkog tržišta, skicira sopstvenu poziciju na relaciji centar-periferija, postavlja pitanje ko sve može i na koji način da se bavi umetnošću.
Ona netendenciozno reflektuje klasne razlike kroz igru medijem svojstvenu njenoj dosadašnjoj umetničkoj praksi.
U radu „Uređivanje (u domaćinstvu i umetnosti)“ Ivana Smiljanić pažljivo i znalački ređa kompozicije veša koji se suši, u koje je umetnica utkala sva znanja stečena na osnovnim i magistarskim studijama, poštujući likovne kanone, tonske skale i valere o čemu je ostavila diskretni vodič za gledalačko oko: tonski ključ na obodu svake zabeležene kompozicije.
Smiljanić oslikava paralelu između dve vrste neplaćenog rada: kućnog i umetničkog, ogoljujući njihovo (ne)vrednovanje i (ne)prepoznavanje u društvu generalno, ali i u kontekstu aktuelne kulturne politike.
Katarina Popović posetiocima u formi rada „To do-to do-to do“ nudi pogled na svoje spiskove obaveza i zadataka iz radnih agendi adresirajući time prekarizovanost, fleksibilnost, sagorelost, preplavljenost zadacima i (ne)mogućnost izlaženja na kraj sa istima u prostoru i vremenu koje skoro da ne ostavlja mesta za slobodno vreme.
Ana Milosavljević izlaže grafike iz serije “Zvuk tišine” u kojima se prepliću alhemičnost grafičkog medija, boje i natpisi sa gradskih fasada, haiku poezija, fragmenti natpisa iz novina itd.
Kombinacijom boja, oblika i vizuelnih znakova ona artikuliše svoje potrebe i želje kroz preplete ličnog i sveta koji je okružuje.
Realizacija ove izložbe finansijski je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja za ovu godinu i deo je projekta Godišnji program Galerije Narodnog muzeja u Vranju za 2021. godinu
Otvaranje u sredu zakazano je za 19 časova.
BIOGRAFIJE
Jelena Mijić rođena je 1989. godne u Novom Sadu. Živi i radi u Beogradu, gde je završila i osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti, na slikarskom odseku. Članica je umetničkog fotografskog kolektiva Belgrade Raw. Od 2013. godine deo je organizacionog i produkcijskog tima MultiMadeira internacionalnog rezidencijalnog programa, koji se dešava na Portugalskom ostrvu Madeiri. Od 2017. deo je uredničke redakcije radio emisije Sceniranje, koja se bavi umetničkom i kulturnom scenom u Srbiji. Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” koja se dodeljuje mladim vizuelnim umetnicima za 2017. godinu. Alumnistkinja je RU unlimited u Njujorku, kao i Sound development city umetničke ekspedicije. Radi u različitim medijumima, od slikarstva i fotografije, preko videa, do multimedijalnih instalacija. Najviše je zanimaju teme slučajnosti, igre i greške u umetnosti, participacipativnost publike i slučajnih prolaznika, autorstva i autoriteta umetnikove ličnosti.
Ana Milosavljević
Rođena 1979. Živi i radi u Beogradu. Magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer grafika u klasi prof. Zvonka Tilića. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer grafika u klasi prof. Zvonka Tilića. Članica ULUS-a od 2006, u statusu samostalnog umetnika od 2009. godine. Imala brojne samostalne izložbe i izlagala na preko sto kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Srbija , USA, Brazil, Italija, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Poljska, Meksiko, Slovenija, Danska, Brazil, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, itd). Dobitnica nekoliko internacionalnih i domaćih nagrada, učesnica mnogih kolonija u zemlji i inostranstvu, učesnica na diskurzivnim i performativnim događajima. Radovi se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama.
Katarina Popović (1974, Beograd) radi u polju vizuelnih i izvođačkih umetnosti, i grafičkog dizajna u kulturi i aktivizmu. Od 2003 članica ULUS-a, sekcije za proširene medije. Njena multidisciplinarna praksa obuhvata: reinterpretaciju, preispitivanje i proširenje osnovne sintakse štampanih medija, procesni dizajn, interdisciplinarne projekte (Rastući spomenik, Rasadnik, To se kaže prvo!, Ludačke košulje 1&2; Tiraž: 1-6) i kolektivno autorstvo (Radovi na sceni, Antižargon, Poligon, …). Članica uredničkog kolektiva Teorije koja Hoda – platforme za savremenu umetnost i teoriju od 2012. i grafička dizajnerka TKH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti od 2007. godine. Radila je kao grafička dizajnerka za izdavače: BITEF Teatar, SANU, Muzej Jugoslavije, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Univerzitet u Beogradu, Vujičić kolekcija, LOM i mnoge druge. Predstavljala je svoj rad na izložbama (Bijenale Susretanje umetnost, Temišvar; Praško kvadrijenale scenskog dizajna i prostora; Common Front, Affectively, Nam June Paik Art Centar, Seul; To se kaže prvo!, Remont; Precariat’s Meeting, Ming Contemorary Art Museum, Šangaj; HUB Galerija; Grifon, Kooperacija ne korporacija, ITS-Z1; Nestajanje javnog prostora, Salon MSUB; Press to Exit, Skopje, Through Re, SULUJ, Beograd) i na festivalima (Akto, Bitola; Co-festival, Ljubljana; Performa, Maribor; Kondenz, Off-frame, Beograd…). Sarađuje i učestvuje u istraživanjima i radnim procesima sa mnogim umetnicima i inicijativama na različitim umetničkim, aktivističkim i izvođačkim projektima (Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Tomi Janežić, Nicoline Van Harskarp, Nomad Dance Academy, Per.Art, Stanica servis za savremeni ples, Rekonstrukcija – Ženski fond, Stealth…).
Ivana Smiljanić je vizuelna i performans umetnica rođena u Beogradu. Završila je osnovne i magistarske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, video i video/performans klase na Salcburškoj letnjoj akademiji likovnih umetnosti i jednogodišnji program Ženskih studija, Centra za ženske studije u Beogradu. U svom radu, koristeći različite medije, bavi se preispitivanjem pozicije sopstvenog tela u različitim društvenim kontekstima. Kao dobitnica Nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" (mreža YVAA), boravila je u ISCP - International Studio & Curatorial Program u Njujorku, 2009. godine, a 2011. je predstavljala Srbiju na izboru za Henkel Art Award. Njeni radovi su deo Kolekcije Telenor i Kolekcije Oktobarskog salona Kulturnog centra Beograda.
Mirjana Dragosavljević je istoričarka umetnosti i kustoskinja; diplomirala na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavljuje u raznim umetničkim časopisima, online portalima, publikacijama. Radila je kao stručna saradnica u Galeriji Grafički kolektiv, Beograd (2008-2010). Bila je članica kustoskog kolektiva Кontekst kolektiv (2010-2013), Radne grupe Četiri lica Omarske (2010-2016). Kustoskinja je izložbi „Umetnost je pomembna, toda umetnost ni dovolj.“, Center sodobnih umetnosti Celje, Slovenija (2016); „Tišina je ovde gluvoća“, Kulturni centar Beograda, Beograd, Srbija (2019); „Tišina je ovdje gluvoća“, Pogon Jedinstvo &60 90 Platforma za suvremenu umjetnost, Zagreb, Hrvatska; „Zamisli“ Maja Hodošček, Galerija Doma omladine Beograda, Srbija (2020); „Gde budućnost počinje?“ Prolećna izložba ULUSa, Paviljon Cvijete Zuzorić, Beograd, Srbija (2020); „Da je duži bio dan“, Galerija Art55, Niš, Srbija (2020). Zajedno sa drugim članovima i članicama Stanice Servisa za savremeni ples kustosira Kondenz festival savremenog plesa i performansa (od 2016). Zajedno sa Milutinom Dapčevićem, Dušicom Dražić, Selenom Orb, Vladimirom Pejkovićem, Katarinom Popović, Tanjom Šljivar i Igorom Vasiljevim deo je autorskog tima nacionalne postavke Srbije pod nazivom Radovi na sceni izložene na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2019. (kustosi: Maja Mirković, Siniša Ilić i Bojan Đorđev. Članica je redakcije portala Mašina (od 2014) i kolektiva Stanica Servis za savremeni ples (od 2016). Ima status samostalne istoričarke umetnosti preko Udruženja ULUPUDS. Članica je Nezavisnog udruženja novinara Srbije - NUNS. Članica Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, Srbija – AICA.