Izlazak iz rovova

Nacionalni savet Bugara u Srbiji i Vladimir Zaharijev lansirali su inicijativu za istorijsko pomirenje Srba i Bugara, kako bi skrenuli pažnju sa jedne druge inicijative, tvrdi predsednik Kulturno-informativnog centra (KIC) i jedan od osnivača Demokratskog saveza Bugara Ivan Nikolov.- To je inicijativa o kojoj KIC i Demokratski savez Bugara godinama unazad govore. Prvobitna ideja je bila da se povodom sto godina od upada paravojne čete Koste Pećanca na teritoriju tadašnje Bugarske, spaljivanja Bosilegrada i terora u kome su poginula 32 nevina građanina, podigne spomen-ploča nevinim žrtvama koju bi otkrili zvanični predstavnici dve države. Da bi se to sprečilo, Zaharijev je izmislio priču o 1. junu i nekakvom apstraktnom spomeniku srpsko-bugarskom pomirenju 1918. godine?! Kao da nema i previše tih spomenika koji počivaju na kostima nevinih srpskih i bugarskih žrtava, pa nam sada treba i nekakav ideološki spomenik - kaže Nikolov.

PREDSTAVA I REALNOSTNajnovija inicijativa na inicijativu, kao što je rečeno, delo je predsednika opštine Bosilegrad Vladimira Zaharijeva, podneta preko Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji. Kao čovek od akcije, iskoristio je nedavnu posetu premijera Bugarske Ognjana Gerdžikova i prvog potpredsednika srpske vlade Ivice Dačića ovoj siromašnoj opštini da napravi predstavu i inicijativi Nacionalnog saveta da na značaju. Nazvao ju je „Istorijsko pomirenje srpskog i bugarskog naroda“, obznanjujući pred visokim gostima da je Nacionalni savet Bugara u Srbiji, telo kojim ovaj egzotični političar predsedava, inicirao pomirenje još 27. februara 2017. godine. U tom dokumentu predlaže se „da se u Bosilegradu održi sastanak povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, na kome bi u zvaničnom obliku došlo do čina pomirenja.- Predlažemo da se sastanak simbolično organizuje 1. juna na Međunarodni dan deteta. Nacionalni savet je spreman da preuzme ulogu koordinatora inicijative, dok bi organizacijom sastanka rukovodile vlade dveju država, preko ministarstava spoljnih poslova - kaže se u tekstu inicijative.Nacionalni savet Bugara ujedno je predložio da se na sastanku 1. juna odredi datum u 2018. godini, „pogodan za obe države, kada će u Bosilegradu biti otkriveni spomenik ili spomen ploča“, kao čin odavanja počasti žrtvama svih ratova, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.- Na sastanku treba da bude utvrđen sadržaj teksta koji će biti ispisan na spomeniku. Predlažemo da spomenik otkriju predsednici ili premijeri dveju zemalja. Cilj naše inicijative je istorijsko pomirenje dva naroda, jer je važno da znamo i poštujemo istoriju, ali je još važnije da zajedno gradimo bolju budućnost dva bratska naroda - poručuje se u tekstu inicijative Bugarskog nacionalnog saveta koji je potpisao Vladimir Zaharijev.

On pojašnjava da je inicijativa već prosleđena parlamentima dveju država na verifikaciju i da je ona pravi put za pomirenje.- Zašto u ovom momentu ne bismo stavili tačku na sve nesuglasice koje su postojale u prošlosti, zašto ne bismo ubuduće bili braća koja će zajednički, u slozi i blagostanju, obeležavati taj značajan datum u Bosilegradu, uz prisustvo visokih delegacija dve zemlje. Po našem mišljenju, ovo je idealan trenutak, jer vidimo da odnosi između Srbije i Bugarske idu uzlaznom linijom, da Bugarska podržava Srbiju na putu ka Evropi - kaže Zaharijev.SENKE PROŠLOSTISa ovim se ne slaže Nikolov iz KIC-a, koji dodaje da je jedan od razloga za pokretanje ranije inicijative tog centra „problem bugarske manjine u Srbiji“, koja je, po njegovom mišljenju, najveća žrtva istorijskih sporova. Kad god se pokrene to pitanje, obrazlaže, uvek se ispreči senka prošlosti i nepoverenja. Svoj stav o ovome, Nikolov je prošle godine predočio u Narodnom sobranju Bugarske i u Evropskom parlamentu u Strazburu prilikom dodele nagrade „Evropljanin godine“. - Da li ova inicijativa dolazi u pravom trenutku?! Ja mislim da kasnimo. Istoričari i političari još uvek govore rečnikom kojim se govorilo u rovovima Prvog svetskog rata. Vreme je da izađemo iz tih rovova, da usaglasimo istorijske sporove o tome šta se desilo, kako se desilo, da podignemo spomenike i odamo poštu nevinim žrtvama. Da se okrenemo svakodnevnim problemima sadašnjosti i budućnosti. O tome na razne načine neprestano govorim skoro tri decenije - navodi Nikolov.Nije Nikolov jedini u Bosilegradu kome se inicijativa Zahrijeva ne dopada. Predsednica lokalnog SNS Nevenka Kostadinova, u njoj vidi samo „nameru predsednika opštine da se, kao i mnogo puta ranije, na ovaj način lično promoviše“.

- Svako ko poznaje Vladimira Zaharijeva, zna i koliko je on vešt manipulator. I jasno mu je da ovom inicijativom samo želi da ispadne taj koji, navodno, miri jednu i drugu stranu - kaže Kostadinova.Ona smatra da je inicijativa pokrenuta na ovaj način neprimerena.- Inicijativa bi morala ići na najvišem državnom nivou, a ne od predsednika jedne opštine i nacionalnog saveta. Pogotovo što je on, koliko juče, sprečavao srpsku ministarku da uđe u Bosilegrad u vreme protesta kod benzinske stanice, prizivao Bugarsku da mu pritekne u pomoć i spašava ga od Srbije i stvarao tenzije u gradu. To nije čovek pomirenja, njegovi postupci ne donose nikakvu korist - mišljenja je Kostadinova.Zaharijev demantuje da želi da se politički i lično promoviše kao inicijator ideje o pomirenju.- Zašto bih to radio, to nije moja, već inicijativa Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji. Neću ja da profitiram od toga, već dva naroda. Ne mora moje ime ni da se spominje, ali ja sam sticajem okolnosti u ovom momentu predsednik Bugarskog nacionalnog saveta. Volim maticu Bugarsku, ali i državu Srbiju koja nam je dala pravo da živimo, stvaramo, da imamo porodicu i potomstvo, školovanje, besplatno lečenje i slično. Zašto da ne napravimo i korak više - kaže ZaharijevNikolov smatra da je ovako pokrenuta inicijativa pomalo neozbiljna, nezaokružena, bez prave ideje i čvrto definisanih namera. On dodaje da je nacionalno pomirenje Srba i Bugara „težak naučan i kulturološki proces“.- Tu nema mesta politikanstvu. To nije šansa za nacionalističke istoričare, političare i neke javne i kulturne ličnosti da isplivaju na talasu evropskih promena kako bi sačuvali svoja mesta u vrhovima vlasti. Proces nacionalnog pomirenja, sa hrišćanske tačke gledišta, proces je duhovnog izrastanja, spoznaje sopstvenih grehova, pokajanja i praštanja - smatra Nikolov.Zaharijev, pak, u sklopu vlastite argumentacije, uzvraća da su na inicijativu Nacionalnog saveta Bugara pozitivno reagovali premijer Bugarske Gerdžikov i potpredsednik srpske vlade Dačić.- Dosad nisam čuo negativne kritike o našoj inicijativi, osim od onih kojima smeta svaka inicijativa Nacionalnog saveta Bugara, pa i ova. Treba da pomisle u čije ime govore oni koji nemaju hrabrost da izađu na izbore, da sednu za okrugli sto i suoče se sa nama kao sagovornicima. Srećom, takvi se u Bosilegradu mogu nabrojati na prste jedne ruke - uverava novinara Zaharijev.

Osvrćući se na samu ideju o pomirenju, Kostadinova iz SNS kaže da je „prošlost iza nas“ i da na nju „ne možemo uticati“, te da bi bilo mnogo svrsishodnije okrenuti se budućnosti“.- Mislim da preterano diramo u istoriju, opterećujemo se previše, a neke rane još nisu zacelile. Kad pogledam društvene mreže, užasnem se koliko tu međunacionalne mržnje i nacionalizma još uvek ima. Rat nikome nije dobro doneo, svi u ratnom sukobu greše, sigurno je da nije nevina nijedna strana i svakako da je pomirenje neophodno. Ali, sada je najvažnije da budemo pametni i mudri, da činimo dobro za nas i za pokolenja koja dolaze, jer nam je to obaveza - navodi Kostadinova.DIJALOGPodseća da su Bugari možda i najlojalnija manjina u državi Srbiji.- Nas muče beda, siromaštvo i ekonomsko posrnuće. Ako bismo rešili te probleme, manje bismo se opterećivali istorijskim nasleđem - ukazuje ona. Predsednik KIC-a Nikolov ima ideju od čega bi trebalo krenuti u ozbiljan posao pomirenja.- Težak je i složen proces sopstvenog preispitivanja. Moramo krenuti od sebe. Moraju se prevazići predrasude prošlosti koje još uvek huškaju na rat i vaspitavaju ratnike. Moramo preispitati školske udžbenike koje nas vaspitavaju na način da zaziremo, da se mrzimo, svetimo i preziremo jedni druge - kaže Nikolov.On dodaje da je osnovan preduslov da bise to postiglo - dijalog.- Najpre među istoričarima, kao odgovornim naučnicima. Ne kao promoterima nacionalističkih ideologija koje proizvode ratove. Treba skloniti sve što nas deli i suprostavlja. Treba negovati drugu kulturu suživota, života jednih sa drugima, a ne jednih protiv drugih - zaključuje Nikolov.Dok incijative o pomirenju dolaze decenijama sa raznih strana, bugarska nacionalna manjina u Srbiji je sve bliže demografskom nestanku. Za pola veka, od 1961. do 2011. godine, broj Bugara je spao sa 61.000 na oko 18.500. Danas ih je verovatno i manje od toga. Ako se takav trend nastavi, a imajući u vidu da i Srbi nestaju sličnom progresijom, pitanje je, ukoliko i dođe do pomirenja, da li će imati ko da plodouživa u tom miru. Možda i nema toliko vremena za pomirenje.Dejan DIMIĆ