IZ ISTORIJE VRANJA Nova vlast od 1946: Uloga Gradskog narodnog odbora (1)

Od oslobođenja Vranja početkom septembra 1944. godine u gradu je počela da funkcioniše nova vlast sa prerogativima narodne vlasti. Do završetka borbi u našoj tadašnjoj državi maja 1945. godine na njeno funkcinisanje umnogome je uticala ratna situacija kojoj je sve bilo podređeno. I pored toga preduzimane su sve mere da se život normalizuje i da se krene u izgradnju novih društveno-političkih i ekonomskih odnosa. Ustanovljena je takva organizacija vlasti da je u Vranju funkcionisao Gradski narodni odbor (GNO), sa svojim Izvršnim odborom i odsecima sa određenim nadležnostima. Izvršno telo GNO bio je Izvršni odbor koji je sve češće održavao svoje sednice (1946. održao ih je 16), dok se Plenum GNO sastajao ređe (te godine 5 puta). Održavane su i Godišnje skupštine GNO.

Kako se već ušlo u drugu godinu života u oslobođenom Vranju, to je i problematika bila raznovrsnija i odnosila se, uglavnom, na normalizaciju svakodnevnog života i rešavanje pitanja daljeg razvoja grada. Sasvim je razumljivo da je GNO morao da izvršava naloge viših organa vlasti (sreskih i okružnih), pa je to funkcionisanje moralo biti potpuno usklađeno.

U Vranju je, kao i u drugim gradovima do sredine oktobra 1945. godine ispoštovana odluka Ministarstva industrije i rudarstva o registrovanju svih zanatskih radnji, a velika pažnja je poklonjena i radu zadruga. Pored seoskih nabavljačko-potrošačko i radničko- namešteničkih potrošačkih zadruga postojale su i radničko-potrošačke i opšte zanatske nabavljačke zadruge. Sredinom februara 1946. godine Izvršni odbor GNO doneo je odluku da se za grad Vranje formira jedan sektor za praćenje rada zadruga, za čijeg rukovodioca je postavljen Bora Manasijević. Time je postignut bolji uvid u rad zadruga.

Međutim, u ovom periodu počinje i formiranje gradskih preduzeća iz dva razloga. Najpre zbog toga što bi ona doprinela boljem snabdevanju građana, a drugo bila bi pod državnom kontrolom, pa su mogli biti kontrolisani viškovi, od čega bi država imala veće koristi. Zato je najpre doneta odluka da se formiraju obućarsko i stolarsko preduzeće. Obućarsko je bilo smešteno u bivšoj fabrici obuće Janka Pešića. Planirano je da dotadašnje zadruge prerastu u preduzeća, a njihov rad je bio regulisan posebnim pravilnicima. Istovremeno se vodilo računa i o snabdevanju građana.

Doneta je odluka da se formira gradska prodavnica, po uzoru na okružnu prodavnicu. Za poslovođu je bio imenovan Branko Civrić, a prvim artiklima, kao što je duvan, snabdevali su je braća Dimitrijević. Kako je formiranje preduzeća bila osnova za dalji razvoj industrije, Izvršni odbor je sa Privrednom bankom Srbije zaključio zajam u iznosu od 2 miliona dinara za obezbeđivanje početnih sredstava.

Jedan od važnih problema bila je raspodela robe preko gradske prodavnice. Da bi se u vezi s time izbegle moguće špekulacije, roba je dobijana preko posebnih izjava na osnovu kojih je upisivana u domaćinsku knjižicu. Prilikom snabdevanja pravljeni su prioriteti. Prednost su imali oni sa knjižicama R-1 i R-2 i to najpre demobilisani borci, siromašni radnici i nameštenici, a zatim svi ostali građani. Interesantno je da je za devojke kojima predstoji udaja ostavljana posebna količina tekstila, a deljene su im marame (šamije). Da bi evidencija za podelu robe bila što pravednija, obilažena je svaka kuća i popisivane su potrebe, a odluku o podeli donosio je Gradski odbor. Ukoliko se dogodi da roba ne bude raspodeljena domaćinstvima, višak je davan Romima.

O snabdevanju stanovništva brinula se i vojska. Tako je 17. brigada dala brašno, meso, so, crni luk, zejtin, šećer, pasulj, repu, surogat kafe, čaj, makarone, grašak i geršlu, što je podeljeno prvenstveno dečjim domovima, Gimnaziji i osnovnoj školi za potrebe njihovih kuhinja. Siromašnim građanima deljen je i šećer, a takođe i roba koja je preostala.

Pored toga GNO je brinuo o razvijanju proizvodnje određenih kultura, kao što je duvan. Obavljani su razgovori sa onima koji su se ovim poslom bavili, deljene su im sadnice i određivane njive na kojima je bila obavezna sadnja duvana. Ukoliko se vlasnik usprotivi, njiva bi ipak bila upotrebljena za sadnju duvana, ali uz plaćanje kirije.

Gradski narodni odbor bio je interesent za dobijanje zemlje, pa se zato i prijavio za pet hektara. Koliko se ovaj odbor brinuo o svakom detalju pokazuje podatak da je smenio čuvara šume zbog pijančenja. A zatim da je vodio računa o redovnom isplaćivanju poljoprivrednih stručnjaka, kao i da je naredio vlasniku mlina Pčinja da ga osposobi i pusti u rad. Za popunu blagajne Gradskog narodnog odbora rezervisane su takse, na primer za plaćanje đubrarine, te su građani podeljeni u tri kategorije, kao i za određene novčane naknade.

I pored nastojanja da se shvati potreba preduzimanja odgovarajućih novih mera za oživljavanje proizvodnje javile su se dileme i nerazumevanje, pa i reagovanja u raspravama u Gradskom narodnom odboru. Tako je sredinom aprila 1946. povodom razmatranja izveštaja o radu Trgovinskog, Privrednog i Socijalnog odseka na plenumu GNO iskazana bojazan da će osnivanjem gradskih preduzeća, obućarskog i stolarskog, biti ugrožena delatnost privatnih zanatskih radnji, čime bi bio umanjen i prihod za potrebe države. Naravno, i pred toga nije se odustalo od formiranja ovih preduzeća, uz neophodna objašnjenja njihovih vrednosti.

U ovom vreme došlo je do kadrovskih promena u sastavu GNO. Posle smrti dotadašnjeg predsednika Relje Stošića i ostavke sekretara Vlaste Stojilkovića i člana Izvršnog odbora Voje Jovanovića, za novog predsednika izabran je Dragoljub Stojanović, za sekretara Stojadin Stošić, a za šefa Socijalnog odseka Olga Stošić. Odmah zatim obavljena je analiza rada pojedinih odseka, posebno Trgovinskog i Odseka za unutrašnje poslove.

Kako se u gradu Vranju osećala pojačana oskudica za hranom, bez obzira na postojeće preduzeće "7. septembar" koje je osnovao Sreski narodni odbor, stvoreni su uslovi da ono postane gradsko preduzeće, a takođe da se u gradu otvori mesarnica i piljarnica, čime je snabdevanje hranom poboljšano. Odmah su dati nalozi da se sačini pravilnik, a predložen je i Nadzorni odbor. Sve je to bilo u kompetenciji Trgovinskog odseka.

U Odseku za unutrašnje poslove radilo je deset činovnika i obavljena je analiza njihovog pojedinačnog rada. Mnogo veća pažnja bila je posvećena radu Tehničkog odseka koji je imao samo jednog službenika, ali je njegov rad bio usmeren na rešavanje skoro svih tadašnjih komunalnih problema. Najpre se brinuo o održavanju čistoće grada, pa je zato izdat nalog da svaka radnja mora imati poseban sanduk za đubre koji je morao biti ispred radnje onog dana kada se smeće iznosi. Postojali su i čistači grada za koje je GNO tražio da budu plaćeni iz okružnog budžeta. Za održavanje parka bila je angažovana jedna žena po zanimanju cvećarka, a primljen je još jedan rabadžija. Urađen je plan čišćenja grada tako da se znalo kod dana će biti čišćena koja ulica.

Posebna pažnja posvećivana je održavanju česama, utoliko pre što se dešavalo da neko začepi jednu česmu u nekom delu grada da bi na drugoj česmi bilo vode. Da bi se to sprečilo izdata je naredba o kažnjavanju svakog takvog prekršioca sa po mesec dana prinudnog rada. Napravljen je plan održavanja kanala za površinsku vodu, donete odluke da se kupi kamion za čišćenje grada i uradi pravilnik o naplati građevinske takse. Služba u GNO morala je biti pojačana prijemom daktilografa. Vođena je briga o redovnom snabdevanju građana ogrevnim drvetom po unapred utvrđenoj ceni. Pristupilo se i opštem popisu zemljišta na osnovu unapred utvrđenih formulara, opremljena je i jedna prostorija za rad matičara, kao i za smeštaj kurira.

U želji da se jedinstveno reši pitanje prihoda za budžete opština, grada, sreza i okruga Ministarstvo finansija Srbije, početkom aprila 1946. godine, predložilo je da se pristupi izradi novog pravilnika o naplati gradske trošarine. Za rejon Vranja, koji je obuhvatao gradski atar, pravilnik je donet 8. maja 1946. Njime je predviđeno da se sva roba koja dolazi u trošarinski rejon može uneti samo određenim putevima, a to su javni putevi i oni koje odredi Odbor. Trošarinu sa trošarinske predmete dužna su bila da plaćaju sva fizička i pravna lica u gotovom novcu, važećom monetom. Od plaćanja trošarine bili su oslobođeni predmeti za vojne potrebe, kao i drugi predmeti po posebnoj odluci GNO. Kazna za neplaćenu trošarinu bila je rigorozna i iznosila je petostruki iznos od inače predviđenog. Ovim pravilnikom predviđeno je bilo i plaćanje takse za razna uverenja, ulaznice, tombole i drugo za potrebe GNO.

(Drugi deo biće objavljen naredne nedelje)