Mladi u Vranju, uzrasta od 15 do 30 godna, smatraju da na području grada Vranja "ne postoje mogućnosti za razvijanje talenata" i da se sve što postoji ili je postojalo "polako se gasi ili je već je ugašeno", pokazalo je istraživanje koje je sprovela lokalna OCD Aktivisti iz komšiluka.
"Manjak finansija i volja za radom sa manjim grupama i fokusom na njihov napredak je problem koji su svi učesnici fokus grupa prepoznali.
Smatraju da su mogućnosti za mlade bile raznovrsnije u ranijem periodu, poput klizališta, radionica, kurseva.
Van Centra za talente, školskih sekcija i aktivnosti koje sprovode organizacije u gradu, ne postoji niko/ništa ko se bavi talentima građana.
Ističu da su mogućnosti i aktivnosti u Vranju, u odnosu na okolinu grada znatno veće.
U okolnim selima se nema adekvatnih prilike za mlade", navodi se u istraživanju.
Udruženje Aktivisti iz komšiluka sprovelo je ovo istraživanje i organizovalo diskusiju sa mladima na teritoriji grada Vranja u formi fokus grupa, u periodu od 16. do 19. decembra 2023. godine.
Održano je ukupno pet fokus grupa u Vranju, na kojima je učestvovala 21 mlada osoba, uzrasta od 15 do 30 godina.
Od ukupno 21 učesnika fokus grupa, 15 je bilo pripadnika ženskog pola, a 6 muškog.
Na osnovu statusa, pojedinci su podeljeni na učenike - zaposlene i nezaposlene osobe.
Prema broju godina broj učesnika između 15 i 19, i 25 i 30 je relativno ravnomeran, gde manjinu čine oni koji imaju između 20 i 24 godina.
Većina učesnika (16) živi u Vranju, dok je 5 učesnika iz okoline Vranja.
Mladi u istraživanju konstatuju da su sport i umetnost, neke su od sfera u kojima bi mladi pronašli sebe i unapredili sebe.
Konkretno im nedostaju prilike za razvijanje sporskog talenta (fudbal, gimnastika, klizanje, balet), talenti iz sfere umetnosti i motorike (vajarstvo, ručni rad, slikanje, fotografija, pisanje, javni nastup, programiranje.
Srednjoškolci (15-19 godina) smatraju da je "veliki propust grada to što ne pitaju mlade o njihovim interesovanjima i željama kada je u pitanju kulturni sadržaj.
"U okviru grada kulturni sadržaj može da se unapredi.
Smatraju da grad pre svega ima veoma bogatu istoriju, na kojoj se može zasnivati sadržaj koji se u gradu organizuje.
Podržavaju i prate rad organizacija koje se bave unapređivanjem tog sadržaja, pokušavaju da ga obogate.
Demotivisani su neadekvatnim radom i funkcionisanjem gradskih ustanova, osim rada pozorišta.
Ustanove organizuju i bave se određenim sadržajem, ali ne i informisanjem građana o tome, informisanost građana je veoma mala i neadekvatna.
Mladi (20-24 godine) smatraju da ne postoji zadovoljavajući kulturni sadržaj u Vranju, nisu se susretali sa time da čuju uopšte šta se u gradu održava.
Sadržajem pozorišta su zadovoljni, ali ne u potpunosti (poboljšati repertoar, odvojiti bioskop od pozorišta).
Mladi nezaposleni /25-30 godina) primećuju značaj i rad nevladinih organizacija koje su fokusirane na kulturni sadržaj i svaka aktivnost u njihovoj organizaciji privuče pažnju i stvara zadovoljstvo kod ljudi.
S druge strane, smatraju da kulturne sadržaje koje grad organizuje, zapravo organizuje po ukusu uprave grada.
To su stariji ljudi koji mladima nisu bliski, oni ne pitaju šta mladi žele i šta im je potrebno.
Potrebno je pitati i saslušati mlade. Više festivala, koncerata, izložbi, pozorišnog sadržaja.
Mladi zaposleni (25 - 30 godina) smatraju da se kulturni sadržaj može i treba unaprediti.
Mišljenja su da su mnoge stvari organizovane samo kako bi se opravdale finansije, osećaju se neuključeno i nezainteresovano.
Smatraju da kulturni sadržaj nestaje i da grad ne pruža mogućnost za razvoj kulturnog sadržaja.
Uočili su problem neinformisanosti ljudi u gradu o kulturnom sadržaju; o događajima se saznaje tek kada se završe, i to putem medija.
Potrebno im je više festivala, koncerata, izložbi, pozorišnih sadržaja", navodi se u istraživanju.
Kada je reč o neformalnom obrazovanju, mladi (uzrasta 15 do 30 godina) u velikoj su meri zainteresovani za sadržaj koji može biti organizovan u Omladinskom centru.
"Svako od njih bi voleo i spreman je da učestvuje u raznim aktivnostima iz najrazličitijih oblasti, ali i da da lični doprinos u vidu organizacije radionica, kurseva, projekta, predavanja, tribina, u skladu sa svojim mogućnostima.
Mladi u Vranju su otvoreni za saradnju i širenje svojih znanja i veština.
Smatraju da potencijalno vreme provedeno u Omladinskom centru i na takvim aktivnostima, predstavlja kvalitetno provedeno slobodno vreme", navodi se u istraživanju.
Slobodno vreme
Kada je reč o slobodnom vremenu, srednjoškolci (uzrasta od 15 do 19 godina) svoje slobodno vreme izdvajaju nakon škole i školskih obaveza, posle 15 časova. Slobodno vreme im je sadržajnije i raznovrsnije vikendom. Zbog obaveza u školi vannastavnih aktivnosti i pripremne nastave za fakultet, srednjoškolci su sa slobodnim vremenom trenutno u manjku. Ono dolazi do izražaja tokom raspusta i praznika. Mladi (uzrast od 20 do 24 godine) navode da pretežno nemaju slobodnog vremena (fakultet, posao). Veći broj mladih iz ove grupe navodi da postoje razlike između slobodnog vremena tokom vikenda i radnih dana, gde ga više imaju takom vikenda. Manji broj mladih navodi da zbog fakulteta, sporednih poslova i aktivnosti nema slobodnog vremena, bez obzira na to da li je reč o vikendu ili radnom danu. Pretežno su zadovoljni slobodnim vremenom. Mladi roditelji (od 25 do 30 godina) navode da nemaju slobodnog vremena, jer je dete centar vremena. Ovo je posebno naglašeno kod roditelja koji su zaposleni. Vikend je slobodniji od radne nedelje, te slobodno vreme vikendom smatraju da provode kvalitetnije. Mladi zaposleni (od 25 do 30 godina) svoje slobodno vreme prilagođavaju rasporedu i obavezama na poslu. Većina je zadovoljna svojim slobodnim vremenom, prilagođava ga aktivnostima i mogućnostima u gradu, sopstvenim sposobnostima i interesovanjima. Trude se da sve mogućnosti iskoriste, ali bi svakako voleli da se taj sadržaj unapredi koliko god je moguće. Vikend je slobodniji od radne nedelje, te slobodno vreme vikendom smatraju da provode kvalitetnije. Manji deo mladih (uzrasta od 25 do 30 godina) svoje slobodno vreme isključivo koristi kako bi se posvetio sebi i unapređivanju sebe, i na osnovu toga, veoma su zadovoljni svojim slobodnim vremenom. Vikend im omogućava, ne u velikoj meri, ali više slobodnog vremena nego što ga imaju u toku radne nedelje. Nekolicina zaposlenih (25 do 30 godina) smatra da ima previše slobodnog vremena, bez obzira na posao i druge aktivnosti. Nisu pronašli ono čime žele da iskoriste svoje slobodno vreme i smatraju da ga ne provode kvalitetno. Vikend im omogućava, ne u velikoj meri, ali više slobodnog vremena nego što ga imaju tokom radnih dana. Mladi nezaposleni, 25-30, smatraju da je čoveku potrebna sloboda, te svo svoje vreme organizuju prema sebi, i u zavisnosti od toga koliko ga imaju. Zadovoljni su trenutnim načinom raspolaganja i utroška slobodnog vremena, ali smatraju da postoji prostor za unapređivanje istog", rezultati su istraživanja.
U delu istraživanja o neformalnom obrazovanju, većina srednjoškolaca (15 do 19 godina) prepoznaje važnost neformlnog obrazovanja i teži ka tome da ga što više usvaja.
Neki primeri neformalnog obrazovanja su obuke u okviru organizacije Aktivisti iz komšiluka, Evropska škola debate, radionice, seminari, kursevi u oviru organizacija grada Vranja i drugih, volonterstvo u oviru Crvenog krsta i seminari, edukacije u njihovoj organizaciji, članstva u SOS kutku za devojke i njihove aktivnosti, odlazak u Istraživačku stanicu Petnica, članstvo u inženjerskom centru PFE, usavršavanje u organizaciji Indigo.
Srednjoškolci su veoma zadovoljni neformalnim obrazovanjem, zbog toga što su stekli znanja i veštine koje mogu da iskoriste u svim
sferama života, i zbog sticanja novih poznanstava.
Ističu da je održavanje pažnje kod neformalnog obrazovanja ključ i da su na zanimljive načine usvojili najrazličitija znanja.
Manji broj srednjoškolaca (15-19 godina) smatra da se svaki vid neformalnog obrazovanja koje su imali, pretvorio u obavezu.
Međutim, tim sadržajem su zadovoljni, cene nova iskustva i smatraju da je svako novo znanje značajno.
Većina mladih, 20-24, neformalno obrazovanje ostvaruje kroz internet kurseve, priručnike/knjige, seminare.
Tim vidovima neformalnog obrazovanja koje su imali su zadovoljni.
U manjini, mladi 20-24, su imali prilike da učestvuju i organizuju radionice koje usmeravaju shodno svojim interesovanjima.
Mladi roditelji, pretežno 25-30 godina, smatraju da, ako se neformalno obrazovanje pretvori u obvezu, automatski se stvara averzija prema tome.
Zbog manjka slobodnog vremena, nisu bili u mogućnosti da se posvete neformalnom obrazovanju, međutim u zavisnosti od posla, sticali su određeni vid neformalnog obrazovanja u cilju usavršavanja struke.
Zastupljen vid neformalnog obrazovanja su onlajn kursevi.
U zavisnosti od vrste neformalnog obrazovanja su/nisu zadovoljni.
Mladi nezaposleni, 25-30, smatraju da čovek vredi onoliko koliko ulaže u neformalno obrazovanje, na taj način jača sebe kao individuu i utiče i na okruženje.
U potrazi za poslom, dosta je ulagano u neformalno obrazovanje.
Neki konkretni primeri su obuka za rad sa migrantima u okviruPedagoškog fakulteta u Vranju, gde su učesnici u velikoj meri zadovoljni postignutim znanjem.
Takođe, obuka na temu digitalne pismenosti u okviru biblioteke, gde su stečena znanja u velikoj meri primenljiva (mogućnost razlike između propagande i vesti, manipulacija javnim mnjenjem, konzumacija medijskog sadržaja).
Mladi zaposleni (25-30 godina) smatraju da je neformalnog obrazovanja u Vranju manjka i da bi se to trebalo unaprediti.
Mišljenja su da neformalnog obrazovanja za mlade ima do 18 godina i da se tu mogućnosti neformalnog obrazovanja završavaju.
Deo ove grupe, bavi se unapređivanjem neformalnog obrazovanja kroz projekte i radionice", piše u istraživanju.
Deo srednjoškolaca (15 do 19 godina) smatra da se njihova važnost može upoređivati u zavisnosti od toga koji vid neformalnog/formalnog obrazovanja je u pitanju.
Ističu značaj formalnog obrazovanja kao osnove svega, ali i neformalnog obrazovanja kao što su edukacije, projekti.
"Neki vidovi neformalnog obrazovanja su interesantni, ali ne i primenljivi i neophodni za dalji život (kurs brzog čitanja i računanja).
Takođe, ističu da nisu svi vidovi neformalnog obrazovanja podjednako važni za svakog pojedinca.
Drugi deo srednjoškolaca (15-19 godina) smatra da neformalno obrazovanje ima veći uticaj na osposobljavanje za rad, zato što se neformalno obrazovanje fokusira na praktičan rad, rad sa ljudima, u grupi (socijalizacija) i generalno na razvijanje ideja pojedinaca.
Formalno obrazovanje je fokusirano na teoriji, ali ističu da je i ona svakako nužna i neophodna.
Teorija nema značaj ako nema praktičnu primenu.
Formalno obrazovanje ograničava.
Ono što je obaveza (formalno obrazovanje), manje je i zanimljivo.
Zato se napredak više vidi kod neformalnog obrazovanja, zanimljivo je i bavimo se isključivo onim što nas interesuje.
Smatraju da neformalno obrazovanje utiče na formiranje ličnosti", navodi se.
Mladi (uzrasta 20-24 godine) smatraju da je podjednako važno formalno i neformalno obrazovanje.
"Formalno obrazovanje daje širinu u opsegu znanja, dok je neformalno obrazovanje dobro ukoliko pojedinac želi da usvoji određenu veštinu i da stekne određena iskustva.
U formalnom obrazovanju nedostaje praktična primena znanja.
Mladi roditelji, 25-30, smatraju da je škola, fakultet, master studije, osnova za život, međutim za unapređivanje, neophodno je neformalno obrazovanje.
Pomoću neformalnog obrazovanja ljudi mogu potpuno da promene sferu u kojoj će da napreduju i čime će da se bave.
Iako nam neko neformalno obrazovanje nije trenutno potrebno, trebalo bi svakako da ga usvojimo ako je moguće; postoji mogoćnost
da će nam kasnije biti od koristi", rezultati su istraživanja.
Mladi zaposleni (25-30 godina) smatraju da je podjednako važno formalno i neformalno obrazovanje.
"Međutim, neformalno obrazovanje nije nadređeno formalnom.
Formalno obrazovanje je bitno za iskorišćavanje punog potencijala i u pravo vreme igra veoma važnu ulogu.
Unapređivanje ne staje po završetku formalnog obrazovanja.
Zato je za unapređivanje veoma važno neformalno obrazovanje.
Mladi nezaposleni (25-30 godijna) smatraju da je formalno obrazovanje u Srbiji veoma kvalitetno da iz Srbije izlaze kvalitetni kadrovi.
"Veliki je potencijal i napredovanje u formalnom obrazovanju, ali i neformalno obrazovanje treba da funkcioniše zbog usvajanja praktičnog znanja", dodaje se.
Kada je reč o omladinskom aktivizmu, srednjoškolci (15-19 godijna) su najaktivnija grupa u Vranju i okolini, kada su u pitanju aktivnosti za mlade - kako u njihovom organizovanju, tako i u učestvovanju u istim.
"Aktivnosti koje su srednjoškolci izdvojili jesu one u organizaciji Kancelarije za mlade, Aktivista iz komšiluka, Crvenog krsta, Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS-a) i Unije srednjoškolaca Srbije.
U okviru tih organizacija, sprovedene su brojne radionice, akcije, projekti, razmene, tribine.
Mladi su zadovoljni tim aktivnostima koje su organizovali i u kojima su učestvovali.
Međutim, uzorak je sačinjen od učesnika prethodih aktivnosti organizacija i pretežno aktivista, te ove informacije treba uzeti sa rezervom, jer ne važe za celu populaciju mladih na teritoriji grada Vranja.
Veći broj mladih (20-24 godine) nije imalo mnogo prilika i vremena za participaciju u aktivnostima za mlade.
Neke od aktivnosti u kojima su učestvovali su one aktivnosti u okviru organizacije Aktivisti iz komšiluka, Kancelarije za mlade, i u organizaciji Akademije visokih studija i Pedagoškog fakulteta.
Manji broj učesnika učestvuje u aktivnostima iz oblasti mentalnog zdravlja i rada sa osobama sa invaliditetom.
Mladi roditelji (25-30 godina) nisu učestvovali i organizovali aktivnosti za mlade, ova tema im nije bliska.
Mladi zaposleni (25-30 godina) ističu da su bili deo aktivnosti za mlade dok su bili srednjoškolci, u okviru KZM i savetovališta za mlade. Uključuju se u aktivnosti povodom Dana mladih i učestvuju na tribinama i radionicama u okviru škola, rada sa nacionalnim manjinama, a deo njih deluje kako bi unapredio znanja i položaj mladih.
Sadržaj i aktivnosti koji je trenutno aktuelan bi unapredili, smatraju da se dosta aktivnosti radi bez lične volje koja se potom prenosi učesnicima.
Smatraju da bi u aktivnostima za mlade trebalo da učestvuju svi mladi, a ne samo određena, aktuelna, aktivna grupa.
Mladi nezaposleni (25-30 godina) bili su aktivni vršnjački edukatori u okviru srednje škole.
Omladinski centar
Srednjoškolci (uzreast 15-19 godina su stava da, ukoliko dođe do otvaranja Omladinskog centra, da bi zagarantovano bili deo tih aktivnosti (učestvovanje/organizacija). Deo srednjoškolaca koji je posetio Omladinski centar Novog Sada (OPENS), u najvećoj meri prepoznaje važnost centra i veoma su zadovoljni sadržajem i organizacijom koji OPENS nudi. Ono što bi dodali od sadržaja jeste savetovalište za mlade (osetljiva tema, neophodna stručna lica i omladinski radnici), infopult/tabla sa aktuelnim dešavanjima u Omladinskom centru, mini kafe/automat sa pićem i hranom - pre svega za one koje putuju ili u slučaju kada su druge radnje zatvorene, čitaonica i manja biblioteka, veći prostor za druženje i rekreaciju. Takođe potrebne su manje/veće sale za sastanke, soba opremljena tehnologijama za snimanje audio i video sadržaja. Potreban je sadržaj koji bi obuhvatao različite oblasti, za svakoga, ali i mesto gde će se održavati sva dešavanja i to će biti svima poznato i dostupno. Mladi žele siguran prostor gde bi mogli da dođu bez obaveze i provode svoje slobodno vreme, ili da dođu i na pravi način unaprede svoje sposobnosti. Omladinskom centru su potrebna i stručna lica i ljudi koji već imaju iskustva u radu sa mladima. Ističu da lokacija mora biti svima bliska i dostupna, i da objekat bude reprezentativan (bivši vatrogasni objekat, Blok Pošta-banka, Dom kulture). Kao važnu karakteristiku lokacije, mladi smatraju da bi Omladinski centar trebao da bude blizu autobuskih stanica. Predlog je da se na društvenim mrežama na mesečno nivou postavlja anketa o potrebama mladih i njihovim interesovanjima, te na taj način i uprava Grada prilagodi sadržaj u gradu/Omladinskom centru; organizacija aktivnosti poput škole debate, škole glume, edukacije o novinarstvu i pisanje tekstova; organizacija radionica koja se indirektno bave mentalnim zdravljem i mentalnom higijenom (o samopouzdanju, samospoznaji, odabiru karijernih puteva); organizacija filmskih večeri, gde se neće prikazivati samo aktuelni filmovi, već i oni stariji koji su od kultnog značaja. Mladi, 20-30, nisu u velikoj meri upoznati sa konceptom Omladinskog centra kao mehanizma za sprovođenje omladinske politike, međutim prepoznaju važnost i nužnost sadržaja koji bi bio u okviru Omladinskog centra. Ističu da lokacija mora biti svima bliska i dostupna, najbolje rešenje je da Omladinski centar bude blizu autobuskih stanica i najvažnije reprezentativan (prostor Istorijskog arhiva. Žele da u Omladinskom centru vide kvalitetne kadrove, svestrane osobe, van političkog života, koji se biraju na osnovu njihovog znanja i stručnosti. Njihov rad da bude nepristrasan, objektivan i u interesu mladih i lokalne zajednice. Zadovoljni su navedenim sadržajem OPENS-a, ali ne prepoznaju nove sadržaje jer takva ustanova nikad nije postojala i funkcionisala u Vranju. Potrebna je postepena realizacija ciljeva i unapređivanje sadržaja, kako bi ljudi to usvojili. Neophodno je da mladi steknu poverenje u Omladinski centar, sadržaje i ljude u njemu. Sve što je naglo, može izazvati otpor. Predlog je organizacija kulturnog sadržaja (izložbe, koncerti); organizacija kvizova na određenu temu; prebacivanje savetovališta iz Doma zdravlja u Omladinski centar; organizacija radionica gde se mladi međusobno upoznaju i postaju jedni drugima podrška; obezbeđivanje besplatnog rada sa mladima na temu mentalnog zdravlja; izolovana soba za osamostaljivanje; postojanje različitih timova koji će u svojoj sferi delovati (tim za sport, medije, kulturu). Svi mladi, 15-30, otvoreni su i voleli bi da učestvuju u aktivnostima Omladinskog centra, voleli bi da stiču nova znanja i razvijaju ih upravo na takvim aktivnostima, ali i da njihovo stečeno znanje, kasnije, prenesu nekome drugom i daju svoj lični doprinos. Svi mladi, 15-30, smatraju da je prilagođavanje osetljivim grupama osnov Omladinskog centra i da se o tome prvo treba razmišljati. Obezbeđivanje prilaza u Omladinskom centru licima sa invaliditetom i radionice na maternjem jeziku nacionalnih manjina, trebalo bi da bude svakodnevnica. Međutim, svim mladima treba pružiti prijatnu atmosferu, gde se neće osećati etiketirano ili odbačeno zbog različitosti bilo koje vrste. Prilagoditi svima, o svima razmišljati. Ljudima iz osetljivih grupa bi trebalo dati priliku i za rad u Omladinskom centru. Svi mladi, 15-30, smatraju da radno vreme treba prilagoditi obema smenama (posao/škola) i da radno vreme Omladinskog centra treba da bude u skladu sa autobuskim linijama. Srednjoškolci,15-19, prepoznaju značaj Omladinskog centra i svoje slobodno vreme bi na kvalitetan način provodili tamo, pre svega za druženje u sobama za rekreaciju ili učenje (pored tehnike, obezbediti i društvene igre). Neophodno je sadržaj prilagoditi najrazličitijim oblastima, kako bi Omladinski centar imao što više „korisnika“. Mladi, 20-30, smatraju da bi pored radionica i obuka, u Omladinskom centru dolazili zbog čitaonice ili biblioteke (ukoliko bi postojale). Festivali, izložbe, koncerti u organizaciji Omladinskog centra, svakako bi privukli pažnju ljudima. Svi mladi, 15-30, dele mišljenje o tome da je neohodan instagram profil, sajt i oglasna tabla Omladinskog centra kako unutar objekta, tako i ispred, gde bi se delile aktuelne aktivnosti. Neophodna i oglasna tabla u školama. Oglasne table mogu biti i digitalne i centralizovane. Neki smatraju da je i bilbord efikasan način informisanja građana.
"Na osnovu razgovora sa ciljnom grupom, sa mladima, došli smo do zaključka da je Omladinski centar, kao mehanizam za širenje omladinske politike, potreban i neophodan za bolji život mladih u Vranju, kao i sam sadržaj u njemu, koji bi bio koristan za razvoj i usavršavanje generacija koje tek dolaze. Mladima je neohodan siguran prostor, sigurno mesto gde će provoditi svoje slobodno vreme, zato je potrebno obezbediti da prvi program Omladinskog centra bude prilagođen svima", navodi se na kraju istraživanja.
