Vranje/Niš - Sa namerom da utvrdi da li su potrebe građana za informacijama zadovoljene tokom vanrednog stanja, sa fokusom na lokalni nivo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sprovela je onlajn anketu sa korisnicima društvenih mreža.
Učestvovala su 104 učesnika iz cele Srbije.
- Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou – dok se čak 61 odsto izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano nanacionalnom nivou, na lokalnom nivou ove ocene dalo je svega 32 odsto ispitanika, a čak 46 procenata smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju smatra da je centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču.
Posledice su mnogostruke, a među njima jeste i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što u slučaju pandemije nikako ne doprinosi suzbijanju virusa - navodi se u saopštenju NKD-a.
Više od petine ispitanika smatra da su im najpotrebnije informacije koje ne dobijaju one koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim gradovima/opštinama (21,18 odsto ispitanika je ovo navelo kao glavni problem svoje nedovoljne obaveštenosti).
Da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a da su im te informacije najpotrebnije, smatra 11,86 odsto, dok 10,16 smatra da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema.
Tek 5,08 procenata ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije.
Ispitanici su istakli (14,28 odsto) da bi želeli da dobiju detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19.
Ove informacije su, ocenjuju, iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne.
Navode i da nemaju, a da su im potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj
pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5 procenata).
Dobri rezultati informisanosti zabeleženi su kada su u pitanju uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja.
Čak 74 odsto ispitanika smatra da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja.
Da bi se obavestili o epidemiji i merama vanrednog stanja, više od petine ispitanika koristi društvene mreže (21,93 procenta).
Putem internet portala se informiše 19,37 odsto ispitanika, dok nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8 odsto ispitanika.
Zvanični internet portal covid19.rs prati 14,81 procenta njih.
- Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike.
Sprovedeno na nereprezentativnom broju ispitanika, ovo istraživanje polazna je osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju, jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih,preciznih i pravovremenih informacija - navodi se u saopštenju.
Kompletno istraživanje sa grafičkim prikazima možete pronaći i na sajtu nkd.rs ako kliknete OVDE.
