Pri kraju četvorogodišnjeg mandata, a uoči lokalnih izbora portal Vranje News pozvao je na intervju gradonačelnika Vranja dr Slobodana Milenkovića. Gradonačelnik se odazvao i, osim retrospektive učinjenog na planu infrastrukture, komunalnog uređenja, podrške privredi i borbe protiv pošasti zvane koronavirus, za naš portal govorio i o planovima za lokalno zdravstvo, Industrijsku zonu Vranje, realizaciji kapitalnih projekata, svakodnevnim problemima koji muče građane, ali i o politici, odnosima unutar lokalnog SNS-a, dolazećim izborima, pa i spekulacijama u vezi sa pojedinim segmentima njegovog rada i angažmana koje objektivno postoje u javnom prostoru.
Razgovarao: Dejan Dimić
Vranje News: Gospodine Milenkoviću, pandemija virusa COVID-19 bila je šokantna za čitavu planetu. Jeste li zadovoljni kako se sa pandemijom nosilo Vranje, u prvom redu Štab za vanredne situacije, krizni štab i vranjsko zdravstvo?
Milenković: Smatram da smo izuzetno dobro odreagovali. Istog trenutka kada je 15. marta proglašeno vanredno stanje mi smo u večernjim satima već održali prvu sednicu Štaba, na kojoj su donete izuzetno bitne odluke. One su se u nastavku događaja pokazale kao presudne za sprečavanje širenja virusa u Vranju. Tu pre svega mislim na zatvaranje ugostiteljskih objekata, kladionica, kockarnica, igraonica, svih onih zatvorenih prostora gde se okuplja veliki broj ljudi, a predstavljali bi najveću opasnost za prenošenje virusa. Sve navedeno pratile su mere dezinfekcije javnih površina, koje smo sprovodili u kontinuitetu sa javnim komunalnim preduzećima.
Glasine o navodnom zaražavanju jednog pacijenta kolale su Vranjem još 6. ili 7. marta, a premijerka Brnabić je 18. marta potvrdila prvi slučaj inficiranja virusom COVID-19 u Vranju. Kako ste doživeli taj početak epidemije?
- Prvi importovani slučajevi koji su se pojavili u našem gradu su bili i „najagresivniji“, najvirulentniji i, nažalost, petoro naših sugrađana je preminulo. Međutim, mi smo promptno doneli neke odluke koje su se ticale preventivnog rasterećenja lokalnog zdravstvenog sistema i zaštite zdravlja stanovništva.
Vranje je imao poprilično stabilnu siatuaciju u vezi sa koronom, međutim, čini se da je onda došlo do opuštanja stanovništva i, iz nekih razloga, pojave korone u fabričkim postrojenjima.
- Nakon popuštanja mera Vlade Republike Srbije javile su se manje epidemije u zatvorenom prostoru, u kolektivima, odnosno javili su se, kako ih epidemiolozi nazivaju, tzv. "epidemiološki džepovi". Dobro u svemu tome je što je klinička slika inficiranih bila blaža, a agresivnost virusa slabija. Moramo da shvatimo da je virus i dalje prisutan, da ne zaboravimo na činjenicu da svi moramo da koristimo ličnu zaštitnu opremu i poštujemo mere Kriznog štaba. Želeo bih da ponovim da smo u ovoj situaciji, kao rukovodstvo Grada, reagovali na vreme, doneli pravoremene odluke, što su uostalom konstatovali i članovi Stručnog medicinskog tima iz Kine i republičkog Kriznog štaba koji su posetili Vranje. Vrlo brzo su žariša stavljena pod kontrolu. Međutim, ova epidemija nas je opomenula da je borba za svaki ljudski život prioritet svih nas koji se bavimo javnim poslom. Želeo bih da izrazim duboko žaljenje i saučešće porodicama zbog izgubljenih života usled komplikacija izazvanih koronavirusom.
Kako ocenjujete način na koji se lokalno zdravstvo adaptiralo na koronu. Bilo je u početku glasina o nepripremljenosti, nesnalaženju, haotičnosti...
- Izuzetno sam zadovoljan reakcijom zdravstva. U tome nam je mnogo pomogao sistem koji je ovde uspostavljen još mnogo ranije, u vreme socijalističkog samoupravljanja, a koji podrazumeva postojanje domova zdravlja, Zavoda za javno zdravlje i paviljonskog tipa bolnice. To se pokazalo kao veoma svrsishodno, posebno paviljonski tip bolnice koji je uspostavljen još početkom 20. veka, upravo zbog raznih epidemija – pegavog tifusa, malarije, tuberkoloze. Zbog toga je i naša bolnica bila tako organizovana, a mi smo se u skladu sa tim prilagodili ovom novom virusu.
Šta ste konkretno preduzeli?
- Izdvojili smo ATD kao COVID ambulantu, što se pokazalo veoma značajnim i smatram da taj objekat treba i nadalje da obavlja svoju misiju, a to je dijagnostifikovanje i praćenje pacijenata sa tuberkolozom, koja je hronična bolest. Takođe, može da se razmišlja u pravcu osavremenjivanja ovog objekta nabavkom novih rendgen digitalnog aparata i skenera čime bi se proširio spektar medicinskih usluga koje bi ovaj dispanzer pružao. Potencirao bih još jednu stvar, a to je da su ljudi iz Zavoda za javno zdravlje odradili zaista lavovski deo posla, trudili se da dođu do svakog „kontakta“, što je u suštini bilo i najvažnije. Epidemiolozi su odradili veliki posao, ne samo u Vranju, već na nivou Srbije.
I šta je još od mera bilo ključno?
- Zabrana izlaska za starije od 65 godina i zatvaranje granica. Ovo drugo je bilo posebno značajno za nas jer smo pogranično područje. I treći momenat je dolazak kineskih stručnjaka i realizacija ideje o COVID bolnicama za asimptomatske pacijente.
Kakva je vaša reakcija na to što su pojedini ljudi u Vranju stigmatizovani i od javnosti osuđeni kao donosoci i prenosioci korone?
- To je strašno. Ali, takav odnos možda možemo malo da pripišemo i našem lokalnom mentalitetu. Lično ne vidim razlog da se bilo ko stigmatizuje. S druge strane, ti ljudi koji su bili inficirani, stvorili su antitela koja se sada izdvajaju i koriste za lečenje novoobolelih. To je aspekt koji se zaboravlja.
Čini se da virus jenjava, a kao pitanje-nepoznanica, od važnosti je za funkcionisanje grada i za sve sugrađane, koje se nameće je kako će se cela ova situacija sa koronom odraziti na gradsku kasu?
- Korona je nesumnjivo poremetila sve finansijske planove koje smo dotad imali i ono što smo predvideli budžetom za 2020. godinu. Sada pripremamo rebalans i prilagođavamo naš budžet izmenjenoj situaciji u vezi sa prihodima.
Privreda nije radila, porezi na zarade koji su jedan od glavnih izvora punjenja budžeta su izostali u velikoj meri...
- Pa da, to je otprilike trećina ukupnih prihoda grada, tako da sada pokušavamo da izvršimo neku preraspodelu unutar samog budžeta. Smanjićemo preuzimanje obaveza koje neće poremetiti funkcionisanje sistema lokalne samouprave. Tu pre svega mislim na tzv. diskrecione rashode, čak i na neke infrastrukturne projekte. Sve što nije hitno gledaćemo da prolongiramo.
Privreda je nesumnjivo pretrpela određenu štatu u vreme pandemije i grad je u saradnji sa Parlamentom privrednika i Regionalnom privrednom komorom napravio plan podrške privredi. Šta on podrazumeva?
- Taj koncept podrazumeva konkretnu podršku lokalne samouprave privrednicima da se zamajac koji je bio prisutan u prvom kvartalu 2020. održi i dalje unapredi. Smatram da smo i u ovom pogledu bili preteča, a da su donete mere optimum koji lokalna smouprava u ovom momentu može da pruži privredi. Uostalom, napredak i razvoj grada u dobrom delu zavisi od privredne aktivnosti i zato smo se odlučili na taj korak.
A Komunalni program, da li će biti para za to?
- Gledaćemo da ga realizujemo u najvećem delu.
Ima zaostalih stavki Komunalnog programa iz 2019, ako smo dobro razumeli?
- Da, iz 2109. godine su prvenstveno ostale trase i infrastrukturno uređenje u seoskim sredinama, tu pre svega mislim na deonice u selima Crni Lug, Ribince, Neradovac, Vlase i Golemo Selo. Za 2020. su nam ostale planirane trase u Ranutovcu, Aleksandrovcu, Suvom Dolu, Sodercu i Zlatokopu. Gledaćemo da to završimo. Očekuje nas i izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže u prigradskim naseljima; to su Novi Bunuševac, Ulica Franše de Perea na Rudini, kanalizaciona mreža u Zlatokopu i Tibuždu, te projekat da sela moravskog sliva dobiju vodovodnu mrežu i sl.
Šta sa kapitalnim projektima?
- To su prioriteti. Tu pre svega mislim na Ulicu Bore Stankovića, Ulicu Narodnog heroja, obilaznice u Slobodnoj zoni u Bunuševcu. Ti projekti će sigurno biti nastavljeni i dovršeni.
Ulica Bore Stankovića je jedan od ključnih projekata u infrastrukturi...
- Tu smo podelili rekonstrukciju u tri faze, kako ne bismo izazvali saobraćajni kolaps jer je to jedna od saobraćajnih žila kucavica u našem gradu. Celokupna investicija je vredna oko 210 miliona dinara. Sve u toj ulici se kompletno menja.
Šta je to sve?
- Vodovodna, kanalizaciona i atmosferska mreža, sve druge instalacije.
Dosad je većina političara izbegavala da krene u rekonstrukciju...
- Verovatno znajući koliko je to zahtevna ulica. Nailazimo na tursku kanalizaciju, postoji i most preko Vranjske reke koji se proširuje i u potpunosti rekonstruiše.
Menjan je i raniji projekat...
- Mi smo nasledili projekat bivše JP Direkcija koji je bio poprilično manjkav i došli do zaključka da bismo naišli na velike probleme ukoliko bismo pokušali da njega implementiramo. Raskinuli smo ugovor sa tim projektantom, a na naknadno raspisanoj javnoj nabavci posao je dobio Saobraćajni institut CIP. Napravili su odličan projekat i krenulo se u rekonstrukciju sa Ministarstvom privrede.
Šta je do sada urađeno u okviru prve i duge faze, odnosno na potezu od mosta do raskrsnice kod Gornje kasarne, a potom od mosta u smeru ka Dunavskoj?
- Sve podzemne hidrotehničke instalacije su završene. Obavlja se sada merenje zbijenosti tla da bi se moglo krenuti u asfaltiranje. Ništa se ne improvizuje i želimo da ta saobraćajnica bude primer kako se radi. To smo demonstirali i u više drugih ulica. Nastavili smo radove i od mosta ka Dunavskoj ulici, u sklopu druge faze. Tu se izvode zahtevni radovi u smislu potpune rekonstrukcije kanalizacione i vodovodne mreže. Kada budu stvoreni svi uslovi, krenuće asfaltiranje.
A, treća faza?
- Obezbeđena su sredstva i očekujem da do kraja ove godine krenemo i u realizaciju treće faze, od Muzičke škole do spomenika kod Crkve Svete Trojice i da to bude završeno u najkraćem mogućem roku.
Koji je krajnji rok za završetak Ulice Bore Stankovića?
- Ovakvi radovi su kompleksni i zavise od mnogo faktora, pa i od same prirode, videli ste imali smo nenadano pandemiju. Ne bih da preciziram kad će biti kraj, ali ćemo se potruditi da bude što pre.
IZBORI
Potpredsednik ste vranjskog SNS-a, a bliže se lokalni izbori. Čime se SNS preporučuje biračima?
- Pre svega rezultatima koje smo ostvarili u još uvek aktuelnom mandatu u prethodne četiri godine. Počeo bih od finansijskog segmenta. Kada smo došli 2016. godine imali smo ozbiljnu dubiozu u budžetu. Podsetio bih da smo po sudskim presudama isplatili oko 450 miliona dinara dugova grada koje smo nasledili.
Osim što ste dugove vraćali, od avgusta prošle godine govori se o suficitu u budžetu.
- To je najbitniji rezultat koji smo ostvarili. Takođe je bitno da smo u sklopu komunalnog programa uradili mnogo više nego što su to prethodne vlasti mnogo godina unazad. Jeste da su prethodne vlasti imale nekoliko kapitalnih projekata, poput Brane Prvonek recimo, ali realizovati za četiri godine ovoliko projekata kao što smo to učinili mi je zaista veliki podvig. Pomenuću samo završetak Hirurškog bloka, pozorišta, izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti, završetak rekonstrukcije stadiona, početak izgradnje Regionalnog centra za vanredne situacije, objekte komunalne infrastrukture u selima i mnoge, mnoge druge stvari koje nas preporučuju građanima. To nas preporučuje i iz razloga što smo se odgovorno ponašali, vodili računa o svakom dinaru i zaista možemo biti ponosni na rezultate koje smo ostvarili. Pokazali smo da možemo da rešimo višedecenijske probleme, pre svega imovinsko-pravne prirode i slične, najsloženije probleme, koji su uslov da se bilo šta od projekata realizuje.
A, obilaznica u Bunuševcu?
- Obilaznica je jedan od naših ključnih projekata za pospešivanje razvoja privrede, kao preduslov za dolazak investitora. Time stvaramo ambijent i za zaposlenje većeg broja naših sugrađana.
Šta je sa putem, tj. obilaznicom. Prva epizoda sa pređašnjim izvođačem se, kako čujemo, neslavno završila...
- Imali smo problem sa izgradnjom samog puta, odnosno sa „kvalitetom“ izvedenih radova. Angažovali smo Gradski zavod za veštačenje Beograd; oni su analizirali sve ono što je nadzorni organ video kao propust. Predat je izveštaj, naše Gradsko pravobranilaštvo nas je zastupalo u postupku pred sudom i izvođaču radova je naloženo da sve nedostatke otkloni. Deo je već otklonjen, a na delu obilaznice se radi i očekujem da uskoro bude završena.
A šta je sa Gradskim parkom gde je u toku rekonstrukcija?
- Članovi šire stručne grupe izašli su na teren i utvrdili dinamiku nastavka radova. Očekujem da ćemo imati razgovor sa Ministarstvom trgovine i turizma kako bismo napravili plan za realizaciju druge faze. Suština je u tome da park što pre bude ponovo zelena oaza u centru grada.
A treća faza?
- Ta faza podrazumeva podizanje ograde i ogradnog zida, što je izuzetno zahtevan poduhvat po projektu. Zato ćemo gledati da ove prve dve faze završimo što pre, a kada je reč o ogradi da je ove godine, ako to bude moguće, započnemo, a da u narednoj godini završimo i tu poslednju fazu.
Neki su zamerili da je suma od milion evra za rekonstrukciju parka „astronomska“?
- Sve zavisi od projektnog zadatka. Rekonstrukcija parka jeste milion evra, ali mi ćemo imati vizuelno najsavremeniji park, sa svim potrebnim sadržajima i instalacijama. Biće to ponos našeg grada i moći ćemo da se ponosimo njime pred drugima.
Dobro, šta je dosad završeno u parku jer se često čuju primedbe kako se tamo „ništa ne radi“.
- Sve podzemne instalacije su završene. Uskoro ćemo početi da postavljamo ivičnjake i sledi popločavanje parka behaton pločama. Najbitnije je da su sve podzemne instalacije, što je ujedno i najskuplji deo posla, završene. Završen je u građevinskom smislu i muzički paviljon, kutak za penzionere, fontana je pri kraju, kao i postament za spomenik Bore Stankovića.
RITEJL PARK I LIDL
Pri usvajanju budžeta za 2018. opozicija je uputila kritike na račun vlasti sa interpretacijom koja se odnosila na to zašto se u prihodnu stranu budžeta stavlja zemljište pored hipermarketa Roda jer ono ne može da se proda jer nisu razrešeni imovinsko-pravni odnosi...
- Nisam tada odgovarao na te primedbe, znajući koja je površina slobodna i u vlasništvu grada i znajući da samo treba promeniti planska dokumenta i prilagoditi ih zahtevima novog vremena i potencijalnih kupaca. Pripremali smo naporno dokumantaciju i na kraju na licitaciji dobili četiri puta veću cenu od početne koju je utvrdila Poreska uprava. Sada tamo imamo izuzetno uspešne građevinske radove i očekujemo da uskoro Vranje dobije tržni centar - ritejl park, sa izuzetno renomiranim brendovima. Takođe, najavljeno je da će u okviru tog tržnog centra biti i prodajni objekat Lidla. Sve to će biti značajno za naše sugrađane koji će u velikom broju tu naći posao.
Sudbina nekoliko komunalnih poduhvata je neizvesna, najavljeni su, a javnost ne zna dokle se stiglo s tim. Npr, javni video nadzor u gradu?
- Video nadzor je kompleksan projekat. Imali smo više sastanaka sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa redefinisanjem projektnog zadatka. U toku je analiza projektnog zadatka u MUP-u i mi očekujemo povratnu informaciju, stručne službe se time bave. Sve mora dobro da se isplanira. Mi se u tom pogledu oslanjamo na zahteve Ministarstva. U budžetu za 2020. godinu smo odvojili oko 10 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za javni video nadzor.
Početak rekonstrukcije paviljonskog dela bolnice u Vranju bio je najavljen za prvu polovinu aprila. Korona je, pretpostavljamo, sve izmenila?
- Javna nabavka je započeta pre uvođenja vanrednog stanja, trajala je tokom vanrednog stanja. Bio je prigovor od jedne zainteresovane strane i u Agenciji za zaštitu prava ponuđača se vodi postupak. To prolongira ceo proces.
Kad smo već kod ove teme. Najpre je premijerka Brnabić govorila o sumi od 6,2 miliona evra za rekonstrukciju, ako se dobro sećamo, a sada se operiše gotovo duplim iznosom – 12 miliona evra? Odakle takvo uvećanje troškova rekonstrukcije?
- Za informaciju od 6,2 miliona evra ne znam, ali se operisalo u početku cifrom od 900 miliona dinara. Međutim, uključenjem Infektivnog i Grudnog odeljenja povećala se površina za rekonstrukciju i izmenili su se projektni zadaci. Takođe, naknadno je odlučeno da će biti rađena nadogradnja iznad Očnog i Internog odeljenja, čime se dodatno povećala kvadratura. Sami sistemi u projektu su najsavremeniji, što takođe podiže cenu.
Šta Vranje dobija sa tom rekonstrukcijom?
- Savremenu i funkcionalnu bolnicu, gde će novi Hirurški blok biti povezan sa ostatkom rekonstruisanih paviljona.
Koja odeljenja neće biti obuhvaćena rekonstrukcijom?
- Nadam se da ćemo u narednom periodu uključiti i Neurologiju i Dečje odeljenje, za koje je projektno tehnička dokumentacija urađena odvojeno. Imamo obećanje da će i to biti obuhvaćeno preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.
U javnom prostoru, takođe, polemisalo se dosta o sumi koja je utrošena za rekonstrukciju Pozorišta Bora Stanković. Za mnoge je 3 miliona evra astronomska i nerealna svota novca?
- Samo neko ko se nije bavio infrastrukturnim projektima ne može da dokuči koliko je realizacija svih tih projekata skupa. Rekonstrukcija jedne škole, npr, košta oko milion i po evra. U vezi sa pozorištem, setićete se da je izgorelo do temelja, da je praktično podignuto iz pepela. Setićete se da je u toku izgradnje kontaminiran deo betonskih radova i samo je dekontaminacija koštala 60 miliona dinara. Takođe, reč je o veoma zahtevnom i skupom projektu. Tamo sada postoji i najsavremenija scenska tehnika, aktivirane su potpuno nove prostorije koje nikad nisu korišćene, sve je po najmodernijim i najvišim standardima, u rangu evropskih pozorišta.
BULATOVIĆ
Često se u javnom prostoru, medijskom i političkom, mogu čuti priče o Vašem navodnom ličnom sukobu sa liderom partije na lokalu Slavišom Bulatovićem, o nekakvim frakcijama unutar vranjskog SNS-a polarizovanim u likovima vas i predsednika odbora.
- To su naravno insinuacije i spekulacije. Moj odnos sa Slavišom Bulatovićem je na izuzetno visokom nivou. Imamo zajednički cilj, a on podrazumeva da Vranje dovedemo u stanje u kome se može reći da je to više nego prijatno mesto za život. Bulatović na izuzetno dobar način vodi naš odbor, dok je moj posao da grad dovedem na nivo kakav treba da bude. Sve druge priče u kojima se pominjemo Slaviša Bulatović i ja su na nivou glasina i nemaju baš mnogo veze sa istinom. Da rezimiram, Bulatović i ja igramo u istom, pobedničkom timu.
U vezi sa nekim radovima i rekonstrukcijama pojavile su se u medijskom prostoru informacije, koje su dolazile i iz nekih političkih krugova, da ste se navodno lično okoristili u vezi sa realizacijom nekih projekata i stekli određene benefite. Kakav je vaš odgovor na takve navode? Pominjan je krov vaše kuće koji podseća na krov nekog rekonstruisanog objekta, te navodna kupovina stana... U kojoj se meri promenila vaša imovinska karta?
- Prihvatio sam ulaskom u politiku, a posebno dolaskom na funkciju gradonačelnika da sam od tog momenta javna ličnost i da je moja privatnost u određenoj meri od tada ograničena. Te insinuacije i spekulacije koje se iznose opterećuju moju porodicu, okruženje i mene samog. Ne bih ništa posebno komentarisao osim da je istina jedino merilo, a ona je na mojoj strani.
Da se vratimo komunalnim temama. Jedno vreme tema je bila uređenje fasada u gradu, od kojih je dobar deo potpuno zapušten, te da su za to i dobijena izvesna sredstva od države?
- Mi smo doneli odluke koje su u skladu sa Zakonom o stanovanju, prvenstveno Odluku o investicionom održavanju stambenih zgrada. Prema toj odluci grad može sa 50 odsto da finansira udruženje stambenih zajednica u nekom konkretnom projektu. Mi smo dosad obnovili fasadu na zgradi bivše Direkcije, danas JP Urbanizam.
Kako to sa stambenim zajednicama konkretno izgleda u praksi?
- Prvi korak je da stanari formiraju stambenu zajednicu, odnosno udruženje, pravno lice koje može da se javi na poziv grada.
Ima li konrektnih primera takve pomoći?
- Evo, upravo sam pre neki dan potpisao ugovor sa stambenom zajedincom kompleksa zgrada „Braća Bajić“ da im se rekonstruiše krov koji je poprilično oštećen. Pozivam sve stanare i upravnike zgrada da se organizuju, poput stambenih zajednica u Bloku pošta banka (gde je potpuno uređen enterijer poslovnog kompeksa) i „Braće Bajić“, da prate pozive grada jer to jedini legalan i ispravan način na koji mi možemo da im pomognemo. To važi i za fasade. Zaista nam je stalo do uređenja užeg centra grada koji bi morao biti reprezentativan tu cirkuliše najveći broj ljudi.
Još jedan od problema koji je nerešiv duži niz godina je problem napuštenih pasa. Mnogo je neprijatnih situacija u gradu, od onih koje ugrožavaju higijenu, ponekad i bezbednost ljudi, da onih koje ugrožavaju bezbednost samih pasa. Kako ga rešiti?
- Jedino trajno rešenje je azil za napuštene pse.
Imate li ideju gde bi bio taj azil?
- U sklopu plana za proširenje, odnosno izgradnju Regionalne deponije Meteris postoji ideja da se jedan deo odvoji i pretvori u azil za pse. To bi bilo jedino humano i dugotrajno rešenje i u tom smeru razmišljamo.
Ko sada brine o problemu napuštenih pasa?
- Komradu je sada poveren posao hvatanja pasa, oni imaju ugovor sa Veterinarskom stanicom, odvode ih do prihvatilišta gde se obavlja sterilizacija i čipovanje i ti isti psi se vraćaju na mesto gde su uhvaćeni, To jeste problem takav kakav jeste, ali mi razmišljamo o trajnom rešenju i radimo na tome da realizujemo projekat azila.
Kako ste zadovoljni higijenom u gradu? Čak je lane smenjen direktor JKP Komrad sa obrazloženjem da javna higijena nije bila na zavidnom nivou.
- Postavljanjem polupodzemnih kontejnera stvari su se pomakle u dobrom smeru. Ispostavilo se da je to dobra investicija, koju je grad isfinansirao preko fonda za ekologiju. Nastavićemo i dalje da na slične načine pomažemo našem javno komunalnom preduzeću.
Ima li prostora za dodatno unapređenje higijene?
- Naravno da ima, ali moramo da znamo da nam higijena dosta zavisi od infrastrukture. Imamo mnogo ulica iz ranijeg perioda koje su oronule, u kojima su vidna oštećenja na ivičnjacima i, ma koliko čistili, uvek će u njima biti prašine, peska i šljunka. Mislim da je prava stvar za rešenje većeg dela problema potpuna rekonstrukcija svih ulica u gradu koji bi donelo i iskorak na planu higijene. Tome težimo.
Veliki broj građana Vranja žali se, posebno u letnjim mesecima, na nasilničku i prebrzu vožnju pojedinaca na motociklima i automobila bez prigušivača u noćnim satima. Znamo da je to u nadležnosti policije, ali da li grad na zajedničkim sastancima apeluje za rešenje ovog i sličnih problema?
- Imamo redovne sastanke sa načelnikom Policijske uprave i našim stručnim službama. Kroz Savet za bezbednost saobraćaja analiziramo sve te probleme. Nije sve u represiji i kaznama. Ako ćemo da uporedimo prihod od novčanih kazni on je u 2019. bio dvostruko veći nego 2018. godine. Deo tih sredstava opredelili smo upravo za unapređenje rada same policije.
Ali, kako se izboriti sa problemima koje građani evidentno imaju?
- Treba raditi na edukaciji i jačanju svesti svih učesnika u saobraćaju, kako pešaka, tako i vozača. Zato i organizujemo edukacije, počev od predškolskog uzrasta. Međutim, imamo grad takav kakav jeste, sa uskim ulicama, a istovremeno znatno povećan broj vozila. Kada je reč o brzoj vožnji u noćnim satima, to neka ide na savest vozača koji to čine, jer time ne dovode u opasnost samo svoj već i život drugih ljudi.
Na kraju, zbog čega tražite podršku građana Vranja za drugi mandat, šta je to što stoji iza vas kao rezultat i šta je ono što možete da obaćate glasačima pred izbore?
- Mislim da smo napravili jednu dobru osnovu i da je to garant da od Vranja možemo da napravimo savremen grad, nešto drugačiji od onih koji su nam slični po veličini. Imamo bogato kulturno-istorijsko nasleđe kojim se možemo ponositi, to treba da koristimo i unapređujemo. Smatram da smo na dobrom budu da realizujemo sve projekte od značaja za privredu, infrastrukturu, komunalne programe kako bismo našim sugrađanima stvorili ambijent kojim mogu da se ponose. Smatramo da možemo da nagoradimo tu dobru osnovu i zato nam je potrebna podrška birača.
PROFIL
Dr specijalista Slobodan Milenković rođen je u Vranju 1972. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je stekao zvanje doktora medicine. Godine 2000. zasnovao je radni odnos u Domu zdravlja u Bujanovcu, na mestu šefa vakcinacije pri Dečjem dispanzeru. Godine 2002. prešao je u Zdravstveni centar u Vranju, na Ortopedsko traumatološko odeljenje i to na radno mesto lekara specijaliste iz ortopedije i traumatologije. Godine 2008, posle okončane specijalizacije, stekao je zvanje lekara specijaliste ortopedske hirurigije i traumatologije. Kasnije je postao šef Odseka za ultrazvučnu dijagnostiku lokomotornog sistema. Učesnik je mnogobrojnih domaćih i međunarodnih akreditovanih kongresa, gde posebno treba izdvojiti međunarodni Evropski kongres u Instanbulu EFOR 2013. godine. Bio je organizator i predavač na akreditovanom kursu iz oblasti ortopedije, na temu „Primena unutrašnje i spoljašnje fiksacije u stabilizaciji preloma godnjih i donjih ekstremiteta“. Potpredsednik je vranjskog SNS-a. Na funkciji gradonačelnika Vranja nalazi se od juna 2016. godine.
