Narodni muzej u Vranju započeo je hitnu sanaciju krova Haremluka, jedne od dve zgrade tzv. Pašinih konaka u Vranju pod zaštitom države o kojoj brigu vodi vranjski muzej.
Direktor muzeja Saša Stamenković izjavio je za lokalni OK radio da se sanaciji pristupilo jer je ustanovljeno da krov prokišnjava, što ugrožava celokupnu konstrukciju zgrade Haremluka.
Grad Vranje, koji je nakon više godina neizvesnosti tokom kojih je objekat menjao zakupce-ugostitelje ili bio u rukama Republičke direkcije za imovinu, preuzeo brigu nad Haremlukom i priprema projektno-tehničku dokumentaciju za sređivanje čitave krovne konstrukcije, o čemu je u oktobru 2019. detaljnije pričao i sam Stamenković.
To bi trebalo da bude uvod u rekonstrukciju cele zgrade.
Namera je da Haremluk bude zdanje koje će ubuduće služiti isključivo za potrebe lokalne kulture.
Trebalo bi da u njoj bude i deo stalne postavke vranjskog Narodnog muzeja koja se trenutno inovira.
Ministarstvo kulture je projektno već odobrilo 18 miliona dinara, a grad Vranje još 6 za inovaciju istorijske i arheološke zbirke ove ustanove koja sadrži oko 3.000 predmeta.
Skupština grada Vranja, podsećamnja radi, usvojila je u julu prošle godine odluku o predlogu Vladi Republike Srbije po kome bi najviši izvršni organ države trebalo da donese Odluku o prenosu prava javne svojine na "Haremluku" lokalnoj samoupravi.
Reč je o jednoj od dve celine Pašinih konaka, na skali zaštite proglašenoj za kulturno dobro od velikog značaja.
Osim zgrade od oko 500 kvadrata grad Vranje traži vlasništvo i na zemljištu (1.030 kvadrata) oko objekta sa katastarske parcele broj 5415 KO Vranje 1, odnosno transformaciju iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu grada Vranja "bez naknade neposrednom pogodbom".
Vlasništvo se, kako je objašnjeno, tražilo "za potrebe objedinjenja kulturno istorijskog kompleksa Pašini konaci s ciljem javnog korišćenja, budući da se radi "o kulturno-istorijskom objektu sa tradicionalnom, neprocenjivom vrednošću".
Međusobna prava i obaveze u vezi sa prenosom prava javne svojine regulisani su posebnim ugovorom.
ISTORIJA
Haremluk je pre 250 godina izgradio Rauf beg Džinoli. U zgradi su do 1878. i oslobođenja grada od Turaka živele pašine žene. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955. godine, a 1994. godine završeno je renoviranje objekta u poslovni klub "Simpa". Objekat je još jednom renoviran 2017. godine kada su ga preuzeli privatnici, ali je 2018. opet zatvoren i prepušten propadanju.
Pravni osnov za donošenje ove odluke sadržan je u odredbama Zakona o javnoj svojini, navode iz lokalne samouprave, precizirajući da je u članu 27, stav 10 tog zakona "određeno da nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlučuje o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini", dok je stavom 1 istog člana "predviđeno da o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini odlučuje Vlada Republike Srbije".
Katastarska parcela na kojoj je Haremluk nalazi se u granicama Plana generalne regulacije zone 1 u Vranju.
Reč je o zoni kompleksnog urbanog tkiva velikih gustina, a za konkretnu parcelu pravila građenja utvrđuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, budući da se radi o objektima javne namene sa stepenom zaštite o kojem se stara niški Zavod.
