Ciklus radionica grnčarstva, u okviru projekta Grnčarska umetnost u funkciji razvoja kulture i očuvanja nasleđa Vranja, započet je u utorak u sali OKCE u Vranju, u organizaciji Kulturno-obrazovnog centra (KOC).
Iz KOC-a su pre radionica najavili da su namenjene deci i mladima, s ciljem promovisanja ovog starog zanata, kao inspirisanja učešća dece i mladih u kulturi, razvoju njihovih socijalnih i motoričkih veština.
Za upoznavanje sa ovim zanatom prijavilo se dvadesetak dece, zainteresovane da proniknu u tajne grnčarstva.
Sa njima kao instruktor i predavač radi četrdesetjednogodišnji Ivan Stošić iz Vranja, kome je grnčarstvo deo porodičnog nasleđa i njime se bavi od malih nogu.
Navodi da je prvi predmet napravio sa devet godina.
"Nije lako preneti ljubav prema grnčarstvu na decu, ne samo zbog toga što im je to nepoznato i daleko, već i zbog toga što su njihova pažnja i disciplina u modernim vremenima usmereni na neke druge stvari.
Međutim, moje iskustvo sa radionica govori da negde oko 5 odsto dece baš imaju talenta za grnčarstvo, ja sam oduševljen time.
Oni posle radionica, što se mene tiče, mogu da nastave da se bave grnčarstvom.
Grnčarija ne trpi brzinu, potrebna je staloženost, strpljenje, temeljitost, to je neka vrsta umetnosti, potreban je osećaj u prstima, mnogo pažnje, brzi ljudi nisu baš za grnčarstvo, to im uglavnom savetujem", navodi Stošić.
On kaže da je za izradu jednog predmeta od grnčarije potrebno od minuta ili petnaest minuta, do čak jednog ili više dana, u zavisnosti od toga o kakvom predmetu je reč, jednodelnom, dvodelnom ili višedelnom.
"Na primer, lonac za kuvanje kupusa se pravi iz dva dela.
Mi danas na radionici pravimo glavni deo, a sutra kad staše i kad se zategnu zidovi idemo dalje, dodaćemo ručice i on će biti gotov.
Kod testije za vodu, recimo, prvog dana pravimo glavni deo, sutradan stavljamo ručicu, uveče ako staše i pipak preko kojeg se pije voda, to je trodelna posuda.
Pravimo i kazane za pečenje rakije, oni se recimo izrađuju od četiri, pet delova itd", navodi Stošić.
On dodaje da je grnčarstvo kao zanat ugroženo.
"Da se ne lažemo, tako je kako je.
Ranije smo imali mnogo grnčara u Vranju i Pčinjskom okrugu.
Sada u celom okrugu imamo samo četiri, pet radionica, a šezdesetih godina je samo u selu Šaprance, u opštini Trgovište odakle je moj otac, bilo tridesetak grnčara.
Vranje je tada imalo petnaestak, Bujanovac dvanaest, Vladičin Han desetak grnčara.
Ti podaci dovoljno govore koliko je grnčarsto ugroženo.
Zato promocije i radionice poput ove imaju značaj za očuvanje našeg zanata", zaključuje Stošić.
Tatjana Nedeljković iz KOC-a, koja rukovodi ovim projektom, navodi da se grnčarske radionice realizuju u sklopu projekta Grnčarska umetnost u funkciji razvoja kulture i očuvanja nasleđa Vranja.
"Radionice su koncipirane tako da podrazumevaju teorijski i praktičan deo", navodi ona u izjavi za Vranje news.
Nakon završetka projekta, biće organizovana izložba u okviru koje će biti predstavljeni proizvodi nastali na radionicama.
Radionica će se nastaviti i u sredu 28. avgusta u sali Kulturno-obrazovnog centra i deo je programa tradicionalne manifestacije Dani Vranja.
Ovaj projekat organizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Grada Vranja.
