Broj članova gradske biblioteke u Vranju iz godine u godinu raste, kvalitet naših usluga je na sve višem nivou i gotovo da ne postoji organizacija u gradu koja nije koristila naše gostoprimstvo kroz prostorne i organizacione kapacitete, rekao je u sredu Zoran Najdić, direktor Biblioteke Bora Stanković, na svečanosti povodom 145. rođendana najstarije ustanove kulture u Vranju.
Gradska biblioteka u Vranju poslednjih godina deluje u više pravaca, dodao je Najdić.
"Programski smo u potpunosti orijentisani na najkvalitetnije i najaktuelnije naslove, ali i književne programe.
Promovišemo ne samo srpske, već i autore kompletne regionalne književne scene.
U tom smislu postigli smo visok nivo vidljivosti, za našu ustanovu se sada zna na mnogo širem prostoru", naglasio je Najdić.
Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije, rekla je govoreći o važnosti jubileja da ovaj datum nije samo proslava prošlosti, već i svedočanstvo trajne snage, znanja i njegove dostupnosti svima.
"Dok obeležavamo ovu godišnjicu, podsetimo se važnosti podrške našim javnim bibliotekama.
One su živahni centri učenja i povezivanja.
Zalažući se za njihovo finansiranje i resurse, osiguravamo to da njihove police i dalje budu preplavljene znanjem, a njihove sale i dalje odjekuju listanjem stranica i aplauzima zadovoljne publike", rekla je Milunović.
Predsednica Skupštine grada Vranja Zorica Jović podsetila je da je biblioteka u Vranju dobila već deveti rekonstruisani prostor.
"Ovo je danas moderna ustanova kulture, na šta smo svi ponosni.
Sto četrdeset pet godina postojanje ove biblioteke, kao jedne od najvažnijih ustanova kulture u gradu, jubilej je za poštovanje.
Želim direktoru i svim zaposlenima mnogo uspeha u daljem radu", kazala je Jović.
Obeležavanje jubileja biblioteke počelo je svečanim otvaranjem rekonstruisane sale za kulturne programe.
Govoreći u sklopu prvog programa u ovom prostoru o značaju dela Bore Stankovića, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović kazala je da je svaki njen dolaak u Vranje zapravo ponovni "dolazak u moćno ozračje najneobičnijeg srpskog pisca s početka 20. veka".
"Naći ćete u istoriji književnosti kako je Bora Stanković tipičan regionalni pisac.
Junaci mu govore u dijalektu, vezuje se za određeni prostor i vreme, njegova glavna tema odista jeste Vranje neposredno pre i posle oslobođenja.
Istovremeno, kako vreme prolazi, pokazuje se da je Bora Stanković još uvek nepročitan pisac, pisac čiji značaj raste, ne opada", rekla je Pešikan Ljuštanović.
Povodom jubileja biblioteke otvorena je izložba Kroz vreme i reči, posvećena Bori Stankoviću, koju su priredile Jasmina Knežević i Aleksandra Antić, više diplomirane bibliotekarke.
Program obeležavanja dana biblioteke nastavlja se u sredu od 19 časova, kada će u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, u okviru programa Pisac u fokusu, gost biti književnica Katarina Mitrović, autorka romana Nemaju sve kuće dvorište.
Obeležavanje jubile nastaviće se i u četvrtak 20. juna.
Tog dana od 19 sati, u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, dodelom zahvalnica najaktivnijim čitaocima u prethodnoj godini nastaviće se obeležavanje važne godišnjice biblioteke.
Uslediće predstavljanje regionalnog autora Namika Kabila, pisca i reditelja, autora romana Beskućnik.
Razgovore sa piscima moderiraće i voditi publicista i filozof Ivan Milenković.
Istorija
Svaka javna biblioteka je riznica zajedničkog, opšteg dobra koje se zove - knjiga, govorio je Ivo Andrić. Ova u Vranju nosi ime slavnog Vranjanca i osnovana je godinu dana nakon oslobođenja od Turaka. Tačnije, Čitaonica u Vranju otvorena je 20. juna 1879. godine. Imala je 102 člana, koji su po Čitaoničkom statutu plaćali od uloga po jedan dinar mesečno. Čitaonica je bila pretplaćena na 24 lista i časopisa. U svojoj knjižnici imala je 25 dela u 27 tomova. Od ukupno 31 čitaonice, koliko ih je u to vreme postojalo u Srbiji, samo su Čitalište beogradsko (osnovano 1846) i Građanska kasina u Beogradu (1869) imali više članova. Nakon velikog rata, sredinom 1919. godine, po ugledu na francuske ustanove tog tipa u Vranju je osnovana Građanska kasina koja je u sebi objedinjavala čitaonicu sa bibliotekom i neki oblik kulturno-prosvetnog centra. Za čitavo vreme postojanja između dva svetska rata Kasina je redovno otvarana u 7 ujutro i zatvarana u 20 časova, čak i nedeljom i praznicima. Građanska kasina prestala je sa radom 6. aprila 1941. godine, a njenu arhivu nasledila je Narodna knjižnica sa čitaonicom osnovana pre 75 godina, nakon oslobođenja u decembru 1944. godine. Ubrzo nakon osnivanja ponela je ime po najvećem srpskom realisti - Borisavu Stankoviću. Bila je smeštena u zgradi Zanatskog doma i raspolagala fondom od 1.945 knjiga, 3 časopisa i 12 listova. Do 1961. godine biblioteka je imala 1.069 članova i knjižni fond od oko 7.500 knjiga. Te godine Narodni odbor opštine Vranje odredio je Narodnu knjižnicu i čitaoniocu Bora Stanković za matičnu biblioteku. Biblioteka je nastavila da kontinuirano, svestrano i osmišljeno popunjava svoje fondove i kadrovski jača. Nakon jedanaest selidbi konačno se 1992. godine preselila u novu zgradu Doma kulture, u prostorije namenski zidane za biblioteku. U tim prostorijama biblioteka je dočekala svoju 145. godišnicu. Celokupna istorija vranjske biblioteke važna je i za srpsku kulturu.
