Vranjsko Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine i Grad Vranje obeležiće u petak u selu Ristovac 101. godišnjicu stradanja meštana ovog sela u Prvom svetskom ratu 1917. godine.
Svečanost će početi u 11 časova.
Organizator u pozivu za svečanost podseća da je Vranjanac dr Jovan Hadživasiljević, pišući o planovima probijanja Solunskog fronta 1917. godine, naveo da su Srbi "pod okupacijom neprijatelja vršili diverzije i napade na pojedine važnije objekte".
- U Toplici, Kosta Pećanac i Kosta Vojinović podižu ustanak čiji se uticaj proširio na celu Srbiju.
U takvoj jednoj akciji četa Koste Pećanca, 1. maja 1917. godine, stigla je u selo Ristovac šireći vesti o skorom oslobođenju.
Bugari su opkolili svaku kuću u selu, tako da niko živ nije mogo pobeći.
Najpre su sakupili muškarce od dvanaeste godine pa do duboke starosti i zatvorili ih u magacin.
Zatim su sve kuće minirali i zapalili celo selo.
Ostali su samo škola i magacin sa zatvorenicima.
Selo Ristovac je nestalo, ostao je samo naziv "Selište", da kazuje novim generacijama da je tu 5. maja 1917. godine bilo naselje - svedočio je Hadživasiljević u svom spisu.
Muškarcima starijim od 18 godina, napisao je, "naredili su da iskopaju tri velike jame i da se pored njih poređaju".
- Sa prvim plutonima, mnogi su bili smrtno pogođeni.
Tada su stradala 53 žitelja Ristovca.
Žene posle velikog mučenja, izbegle su smrt zahvaljujući Nemcu, oficiru koji nije dozvolio da budu pobijene - naspisao je Hadživasiljević.