Darija Vulić i Ljubica Radomirović glumice su koje se pojavljuju u predstavi Mulan (režija Damjan Kecojević, Poemu o Mulan adaptirala Tijana Grumić), koja je odigrana druge takmičarske večeri 16. Festivala predstava za decu i mlade Mali Joakim, u izvođenju Pozorišta za decu i mlade u Kragujevcu. Bila je ovo prilika za intervju sa njima.
Razgovarao: Bojan Tasić
Koliko za vas znače festivali kao što je Mali Joakim?
Ljubica: Svaki festival za decu je značajan, Joakim ima posebnije značenje kao festival koji je južnije od Beograda. Kažem to zbog česte centralizacije. Naravno, svaki festival ima svoju draž, mislim da je dobro što postoje, naročito zbog dece.
Darija: Ono što bi možda bilo lepše, ali sigurna sam da finansijska situacija to ne dozvoljava, jeste kada bi svi mogli pogledati sve predstave na festivalu. Bitno je kako bismo znali u kom se pravcu kreću stvari, koji se tekstovi rade, kako se glumi, režira, piše... U tom smilu su festivali dragoceni. Kako bismo videli gde se svi mi nalazimo na mapi.
Ljubica: Značajni su za razmenu ideja, nekih saradnji... Može se reći da nam fale gostovanja, tačnije razmena pozorišnih predstava, kako se ne bi sve svodilo na nagrade. Bilo bi lepo da u Kragujevac dolaze predstave iz različitih gradova, potom isto tako u Vranje, Suboticu, u sve zainteresovane gradove i pozorišta.
Darija: Imali smo pre deset godina ustaljenu saradnju sa pozorištima iz skoro cele Srbije. Nažalost, to je trajalo samo godinu dana. Svi smo gostovali po dan – dva u različitim pozorištima, na radost tamošnje publike i nas samih. Međutim, to se ugasilo zbog finansija. Ali, zaista je tako nešto potrebno. Publika navikne na iste ljude zbog čega dolazi do ustaljenog ritma. Gostovanjima se izmeštaš, vidiš kako drugi reaguju na predstave i pozorišta, na igru. Nadamo se da ćemo to moći u bliskoj budućnosti da ostvarimo.
Svakako! Zato pišemo o tome, u nadi da će neko to pročitati i čuti nas.
Ljubica: Festivali i jesu nekada služili tome da sediš i gledaš predstave, diskutuješ o njima, kako bi uvideli do kog stadijuma je došla umetnost kojom se bavimo.
Kada govorimo o tome, ne možemo da se ne nadovežemo na aspekt publike, tačnije dece. Jer se kroz razmenu predstava i sama deca upoznaju sa novim načinima izvedbi ili različitim čitanjima tekstova. Zato nas zanima kakav je odnos vašeg pozorišta prema mladim umetnicima? Imate li često spoljne saradnike?
Darija: Mi smo otvoreni za saradnju. Imamo sreće da sadašnja direktorka prepoznaje potrebu za novim idejama i ljudima. Otvorili smo se ka regionu, čak Evropi, imali smo reditelja iz Češke.
Ljubica: Rekla bih ka svetu. Gostovao nam je reditelj iz Čilea. Vrlo smo otvoreni, što se može primetiti i na primeru predstave Mulan.
Darija: Tako je! Skoro ceo tim čine spoljni saradnici iz naše zemlje. Damjan Kecojević, reditelj, Zorana Petrov scenografkinja, Tijana Grumić koja je radila tekst. Vrlo smo otvoreni za mlade ljude.
Ljubica: Aleksandar Petković je od skora novi član našeg ansambla, očekujemo još pojačanja. Mislim da imamo upravu koja razmišlja u dobrom pravcu.
Darija: Otvorili smo omladinsku scenu, što otvara prostora za mlade reditelje, dramaturge, glumce, kostimografe, sve zainteresovane.
Ljubica: Da bi se nešto pomerilo, ne smemo ni mi da stojimo u mestu.
