Eparhija vranjska obavestila je u četvrtak popodne vernike da Crkva Svete Petke, u Vranju poznatija kao Krstata džamija, na Veliki petak 17. aprila neće primati poklonike.
U svom saopštenju eparhija se pozivala na preporuku Gradskog veća Vranja od četvrtka 16. aprila.
Prijem poklonika neće biti moguć u crkvi kod Belog mosta u Vranju zbog, kako je objašnjeno, očekivanog "prisustva velikog broja ljudi i preprodavaca koji se na ovaj dan uobičajeno okupljaju, a sve u svrhu zaštite zdravlja našega naroda".
- Vernici sve svoje duhovne potrebe na Veliki petak mogu obaviti u svim ostalim hramovima na području grada Vranja - objavljeno je iz Eparhije.
Sveti arhijerejski sinod SPC zatražio je ranije od državnog vrha da odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da učestvuju na liturgiji.
Sinod je predložio da ta zabrana bude prekinuta u periodu od pet do deset časova u nedelju, 19. aprila.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da će zabrana kretanja tokom uskršnjih praznika biti od petka u 17 do utorka u 5 sati ujutro.
To će biti najduži policijski čas od uvođenja vanrednog stanja i trajaće neprekidno 84 sata.
Taj zahtev nije odobren, a SPC se saglasila da će poštovati mere koje je propisala Vlada Srbije.
KRSTATA DŽAMIJA
Crkva Svete Petke Trnove, prema predanju, sagrađena je u 13. veku. Turci su je po dolasku u Vranje porušili, jer su se kasnije u tom delu varoši naselili najbogatiji od njih – age i begovi. Počeli su da grade džamiju na zidinama pravoslavne bogomolje. No, sve što su danju gradili, noću bi se srušilo. Utisnuli su, potom, krst u zid, ne bi li nekako uspeli da sagrade objekat, i od tada se ništa nije rušilo. Sagradili su džamiju koju i danas Vranjanci nazivaju Krstata džamija. Od 16. veka, kada je pretvorena u džamiju, ovde su po isceljenje dolazili ljudi svih vera: pravoslavci, muslimani, judeji i katolici sa prostora stare Srbije, od Niša do Vranja, pa preko Kosova i Metohije do Makedonije