Najveća kriza u ovom društvu, iako svi pričaju o ekonomskoj, je kriza muškosti, jer je premalo muškaraca koji imaju svoje "ja" i koji bi problemu pristupili sa time "ja", rekao je u Vranju pisac Enes Halilović, gost pete večeri glavnog programa sedme Književne kolonije u Vranju.
To je jedan od motiva kojim je protkan njegov novi roman Ljudi bez grobova kojeg Halilović, književnik iz Novog Pazara, unazad mesecima promoviše širom Srbije i regiona.
Roman je ovenčan Vitalovom i Nagradom Grigorije Božović.
"To 'ja' o kome govorim je i literarno 'ja'.
Zamislite koliko ima miliona knjiga i pisac sedne da i on piše knjigu.
Znači moraš da imaš neko 'ja', da si ti spreman da kažeš 'ja' hoću da kažem", rekao je Halilović.
On je, govoreći o svom poslednjem romanu Ljudi bez grobova na kome je radio skoro tri decenije, kazao da je zasnovan na istinitoj priči, potpuno autentičnoj, po događaju koji se odigrao u okolini Novog Pazara, delom u Tutinu, Kragujevcu, Bjelovaru i na Golom otoku i delimično u Despotovcu i Minhenu.
Devedeset odsto događaja u knjizi, kako je rekao, potpuno su autentični.
Ukratko, jedan čovek se zaljubio, ali mu nisu dali da oženi devojku koju voli.
Doživeo je uvrede, odmetnuo se i počeo da ubija.
On je dodao da je "seme svih tragedija univerzalno".
"Kasnije u romanu počinje priča o meni, ko sam ja, čime se bavim, kako pokušavam da postanem pisac, to je priča i o deci koja mucaju, kako da progovore, kako da se leče, koliko je period trudnoće kod žene od uticaja na život ploda.
Moja knjiga je i knjiga o odrastanju, o očinstvima, ali ona je na neki način i knjiga o ženama", rekao je Halilović.
Halilović je u Vranju rekao da je njegov zadatak kao pisca da napiše knjigu koju će publika pratiti sa uzbuđenjem od početka do kraja čitanja.
"Ako uspem u tome, onda je to velika stvar.
Pišući ovaj roman dao sam sve što sam mogao", rekao je Halilović.
Halilović je na pitanje iz publike govorio i o pozorišnoj predstavi Regionalnog pozorište u Novom Pazaru pod nazivom Ako dugo gledaš u ponor, koja je urađena po njegovom romanu.
"Publika je bila ushićena, a ja srećan što se taj moj roman našao na pozorišnim daskama.
Uzet je jedan deo iz mog romana.
Drago mi je da je predstava osvojila mnoga priznanja", rekao je Halilović, uz napomenu da je ovo pozorišno ostvarenje gledao četiri puta.
Vranje kao dokaz slobode
Halilović je rekao da je četvrti put u Vranju i da mu je drago da učestvuje u kulturnoj tradiciji ovog grada.
"Eliot, čuveni pesnik, rekao je da je tradicija nešto što se gradi, a ne nešto što se nasleđuje i drago mi je da je u Vranju takav slučaj. Mnogo je značajnih ljudi odavde koji su utkali sebe u tu tradiciju. Posebno mi je drago što sam u zgradi gimnazije koja bi trebalo da se nađe na mapi slobode u Evropi. Čitao sam u jednom intervjuu Ćamila Sijarića (nekadašnjeg vranjskog gimnazijalca, 1913-1989) u kome je rekao da su u jednom momentu, tokom Drugog svetskog rata kada ova gimnazija nije radila i nije zvono zazvonilo u njoj, građani rekli okupatoru "možete da nam uzmete ulicu, privremeno čak i jezik i slobodu, ali ne damo vam decu. Najveća lekcija koju ljudi mogu da nauče je da zaštite svoju decu. U Drugom svetskom ratu u većini gradova Srbije radile su škole, a ovde nisu. To je dokaz jedne velike slobode, koliko su ljudi brinuli da sačuvaju svoju decu, njihov jezik i identitet. Pitali su me u Beogradu o problemima u poslednjih dvadesetak godina, a ja im kažem rešenje je u Vranju, odnosno u tome da čuvamo našu decu i brinemo o njima", rekao je Halilović.
Halilović će u petak 10. decembra od 11 sati održati interaktivnu radionicu za učenike srednjih škola u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju.
U petak od 19 sati u svečanoj sali gimnazije gostovaće Ana Stišović Milovanović.
Biće promovisani njeni putopisi pod naslovom Kosovo i Metohija.
Moderator će biti Milica Mitić.
Književna kolonija u organizaciji JU Narodni univerzitet Vranje trajaće do subote 11. decembra.
O autoru
Enes Halilović je pripovedač, romansijer, pesnik i dramski pisac rođen je 1977. u Novom Pazaru. Prvu pesmu objavio sa 16, a prvu knjigu Srednje slovo sa 17 godina. Objavio je zbirke pesama Srednje slovo, Bludni parip, Listovi na vodi, Pesme iz bolesti i zdravlja, Zidovi i Bangladeš. Autor je zbirki priča Potomci odbijenih prosaca, Kapilarne pojave i Čudna knjiga. Napisao je dve drame In vivo i Kemet. Napisao je romane Ep o vodi, Ako dugo gledaš u ponor i Ljudi bez grobova. Osnovao je književni časopis Sent i književni veb časopis Eckermann. Prema njegovom romanu Ako dugo gledaš u ponor izvedena je predstava u režiji Zlatka Pakovića. Učestvovao je na književnim festivalima Glasovi Mediterana, u Setu, u Francuskoj, na Pesničkom bijenalu u Moskvi, nastupao u Muzeju Srebrni vek – Vilenica u Sloveniji, Dani i noći literature u Konstanci, u Rumuniji, na Goranovom proljeću u Hrvatskoj i Kalimera u Crnoj Gori. Dela sumu prevedena na više od jezika. Dobitnik je brojnih književnih nagrada Meša Selimović, Branko Miljković, Đura Jakšić, Ahmed Vali, Stevan Sremac, Sergije Lajković, Zlatno slovo i Zlatna značka KPZ Srbije. Interesantno je da je sa sa 17 godina igrao košarku za klub Novi Pazar. Srećno je oženjeni otac jednog sina.
