Emilija Arsić, gimnazijalka iz Vranja, pobedila je na tradicionalnom 12. takmičenju u besedništvu, koje je u organizaciji Gimnazije Bora Stanković u petak uveče održano u svečanoj sali ove škole.
Drugo mesto pripalo je Konstantinu Stamenkoviću, učeniku Ekonomsko trgovinske škole, a treće Ivani Gačić, takođe iz vranjske gimnazije.
Njihove mentorke bile su profesorke Jelena Cvetković, Dušica Čukić i Ana Stojilković.
Ove godine trinaestoro srednjoškolaca besedili su o temi Zvezdano nebo nada mnom, moralni zakon u meni.
Žiri kojim je predsedavao vranjski advokat Slobodan Nešić, dugogodišnji sponzor ovog takmičenja, nije imao lak zadatak jer je ovo verovatno bilo najujednačenije takmičenje poslednjih godina.
Prema reakciji učenika i profesora, a i sam predsednik žirija je to naglasio - odluka je bila pravedna, a doneli su je osim Nešića Danijela Zdravković, profesorka sociologije na Pedagoškom fakultetu u Vranju, Jagoda Antić, diplomirani pravnik i profesorka Ekonomsko- trgovinske škole u Vranju, Zoran Dimić, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu i Nikola Pavlović, veroučitelj u vranjskoj gimnaziji.
Kao govornici su se leporečjem i elokvencijom u petak uveče ogledali srednjoškolci - njih trinaestoro.
Ovim događajem vranjska škola započela je svečanosti kojima obeležava 141 godinu postojanja.
"Večeras je bilo izuzetno dobrih kandidata i žiriju nikada nije bilo teže da izdvoji troje prvolasiranih", rekao je Nešić.
U takmičenju srednjoškolaca iz celog Pčinjskog okruga u petak uveče učestvovali su još i Bogdan Matić, Marko Dejković, Iva Dimčić, Leonora Ristić, Marija Savić, Bogdan Dimić, Đorđe Antić, Anđela Dimitrijević, Una Tomić i Nađa Ristić (sve njihove besede moći ćete da pogledate u subotu na našoj Fejsbuk stranici).
U pratećem, zabavnom programu učestvovali su vranjski gimnazijalci.
U sklopu svečanosti povodom porslave Dana škole, u subotu od 19 časova planirana je predstava Gospođa ministarka, u izvođenju Dramske sekcije gimnazije.
U ponedeljak 28. marta hor ove škole izvešće koncert pod nazivom Pevaćemo što nam srce zna od 19 časova u Domu vojske u Vranju.
KRITERIJUMI
Žiri je ocenjivao pet retoričkih elemenata - širinu znanja, organizaciju, elokvenciju, moć pamćenja i uverljivost. Prvi elemenat predstavlja širina znanja koju učenik poseduje, drugi elemenat je vezan za logičko strukturiranje materijala i konstituciju valjane argumentacije, u trećem delu dolazi do izražaja estetski momenat, jer znanje bez elokvencije ne može da ostvari retorički cilj – uveravanje slušaoca. Poslednja dva elementa odnose se na praktični deo. Izvođenje govora predstavlja finale retoričkih sposobnosti sa blagim naglašavanjem dramskih elemenata.
UM I JEZIK
Delatni život kod starih Grka zasnovan je na tri velika civilizacijska stuba: jeziku, istini stvari i praktičnom delanju. Sofisti su posebno naglašavali moć izgovorene reči. Govor nije samo biološka odlika čoveka koja ga evolutivno izdvaja od nižih vrsta, već je moćno sredstvo izražavanja njegove suštine i bitno svojstvo ne samo komunikativne već i ukupne društvene prakse. Aristotel je razlikovao logičnu suštinu govora (logos) i jezičkog stila (lexis), a Kvintilijan pravi razliku između suštine stvari od verbalnog izraza. Govornik mora znati koliko suštinu stvari toliko i verbalni način izražavanja stvarnosti. Onaj ko zna da poveže um (razum) sa jezikom je pravi besednik. Ciceron je rekao da govornik „mudrim rečima obuzima duh, lepim rečima miluje uho, pokreće srce naroda, uklanja sumlje, pruža odlučujuće savete, štiti nevine, podstiče nevoljne, spašava potištene, oslobađa progonjene, doziva zabludele, nadvladava protivnike, pridobija kolebljive, preobraća sumnjičave, utamniči odmetnike, podupire pravdu, opovrgava nepravdu i sa istom snagom brani i napada“.
