Razgovarala: Ana Ogrizović (dramaturškinja)
Kakav Vam je sveopšti utisak o festivalu Borini pozorišni dani?
Dušan Petrović: Vrlo pozitivan utisak. Stvari se odvijaju lepo, publika je jako zainteresovana. Mislim da je to najvažnije, pogotovo pošto je festival postao internacionalni. Svako otvaranje prema svetu je jako dobro, zato mi se čini da je upravo ovo pravi potez.
Budući da ste reditelj, kakav je Vaš odnos prema delima Bore Stankovića, koji je imenitelj festivala i pozorišta?
"Sa Borom sam se naravno sreo prvi put u školi, svakako je specifična figura našeg stvaralaštva. Jako volim pisce tog perioda, od kojih je Bora jedan od vodećih, ako ne i najvažniji. Naravno, njega odvajam od Crnjanskog, pošto je on stvarao malo kasnije. Pre Crnjanskog, mogu reći da je Bora Stanković najznačajnije ime u našoj književnosti".
Pošto ste potpisali oko šezdeset režija, kako u Srbiji tako i u regionu, postoji li neka koju bi naročito izdvojili?
"Meni je najznačajnija moja diplomska režija. Razlog za to jeste zvanično stupanje na scenu, od tada radim. Bio sam intenzivno posvećen režiji, dok sam sada više posvećen pedagogiji. U poslednjih petnaest ili dvadeset godina, smanjio sam broj režija koje ostvarujem. Uvek je ta prva režija, a za njom i druga najznačajnija".
Za naše čitaoce, koji komad ste odabrali za Vašu diplomsku režiju?
"To je bilo jako davno, premijera je bila 1992. u Narodnom pozorištu u Somboru. Radio sam od Daria Foa Slučajna smrt jednog anarhiste, pre nego je Fo dobio Nobelovu nagradu za književnost. On je nekoliko godina kasnije dobio Nobelovu nagradu baš za taj komad. Ja sam došao sa tim komadom, na čuđenje svih, pitali su me ko je taj pisac i šta je to. Na kraju se ispostavilo da sam izabrao pravi put".
Da li postoji neka centralna tema koju smatrate značajnom i kojom volite da se bavite u radu?
"Ne postoji jedna tema, pozorište je (kako je Šekspir rekao) ogledalo stvarnosti. Jednostavno, pre svega se bavim pozorištem koje problematizuje savremeni trenutak i nešto što je problem koji uviđam u tom trenutku u društvu. Ne mora to biti neki dnevno aktuelno, ali mora biti problem sa kojim će se publika u sali prepoznati i na taj problem reagovati".
Kako posmatrate rad vaših studenata, mladih kolega, da li ste ponosni na njih?
"Apsolutno, iskoristiću priliku pošto sam u Vranju, da kažem kako sam izuzetno ponosan na Juga Đorđevića, koji je bio u prvoj generaciji koju sam vodio samostalno. Kažem samostalno, jer sam pre toga radio sa dosta generacija kao saradnik. Nadam se, i tome sam posvećen, da tim mladim ljudima pružim mogućnost da dobro startuju u teatru, pa šta im dalje život donese".
Da li smatrate da postoji suštinska razlika u vašim pogledima na režiju i život generalno?
"Da. Još prvog dana na fakultetu im kažem da se mi oko bilo čega ne moramo složiti. Apsolutno mislim da studenti treba da razvijaju svoju ličnost, da svako traži svoj pogled na svet iz fundusa ideja koje njega zanimaju. U tom pogledu, trudim se da podržim svakog studenta u pravcu koji je on odabrao".
Mislim da je jako važno ovo što ste rekli, jer je bitno da profesor izbegne onaj zaštitnički (roditeljski) stav da mora da zaštiti dete od nečega što nije ispravan put. Ali je dragoceno za mlade umetnike da razmišljaju svojom glavom.
"Upravo tako. Na tome insistiram. Volim da držim časove na kojim sukobimo mišljenja i u zdravoj raspravi dođemo do različitih stvari. Trudim se da kod studenata stvorim osećaj slobode da kažu šta misle i da se sukobe sa mnom u razmišljanju. Mislim da je to korisno. Ja sam uvek spreman da priznam kada nešto pogrešim, jer pozorište nije egzaktna nauka i svako će neki tekst videti na drugačiji način. Svi ti načini su legitimni, jedina je razlika u tome što je neki malo bolji, a neki malo lošiji".
Profil
Dušan Petrović diplomirao je pozorišnu režiju 1993. godine u klasi Miroslava Belovića. Dve sezone bio je stalni član Narodnog pozorišta u Somboru. Od 1994. zaposlen je na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Režirao je oko 50 predstava u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, Somboru, Subotici i drugim gradovima. Predstave su učestvovale i bile nagrađivane na brojnim festivalima u zemlji i regionu. Dve sezone bio je direktor drame SNP u Novom Sadu, a četiri sezone direktor drame u NPN Subotica.
