Naš čuveni akademik Pavle Ivić rekao je da je Vukov Srpski rječnik najvažnija pojedinačna knjiga u sprskoj kulturi.
Svi smo mnogo puta čuli da je to važna knjiga, ali kada pitam svoje studente zbog čega je ona toliko važna, često se desi da oni nemaju odgovor na to pitanje ili da navode kao odgovor neke stereotipe koji često i nisu tačni.
Ono zbog čega je ta knjiga toliko važna, i možda najvažnija od svih, jeste što mi ove godine, proslavljajući 200 godina od njenog objavljivanja, mi u stvari proslavljamo 200 godina našeg savremenog srpskog jezika - rekla je prof. dr Rajna Dragićević u okviru predavanja o temi "Vukov rječnik u srpskoj leksikografiji i kulturi", koje je održano u sredu u svečanoj sali Gimnazije Bora Stanković u Vranju.
Ona je ukazala da Vukov Srpski rječnik "treba prelistavati".
- Vrlo je važna prva rečenica predgovora u kojoj Vuk Karadžić kaže: "Već ima blizu 'iljada godina kako Srbi imaju svoja slova i pismo, a do danas ni u kakvoj knjizi nemaju pravoga svog jezika".
Zato što su knjige pre ovog rečnika bile objavljivane na slavenosrbskom ili srpsko-slovenskom jeziku.
Njegovo delo je prvo napisano u potpunosti na narodnom jeziku - ukazala je profesorka Dragićević.
Ona je dodala da je u rečniku vrlo interesantna lista prenumeranata.
- Vuk je morao, da bi došao do nekog novca za objavljivanje rečnika, da zamoli poznate i nepoznate buduće čitaoce da se pretplate na objavljivanje ovog rečnika.
Oni su imali tu čast da se njihova imena pojave u tom rečniku.
On je prenumerante podelio na sveštenike i "ostale ljude"; navodi najpre imena sveštenika, a potom ostalih.
Imena tih naših predaka vrlo su važna; njima je bilo vrlo bitno da im se imena nađu u rečniku i mnogima od njih je između ostalog i to bio motiv da ga kupe svojoj deci - rekla je Dragićevićeva.
Vukov rječnik je po mnogo čemu specijalan, dodala je, a naročito zato što se u njemu "promoviše srpski književni jezik".
- Takođe, to nije jednojezički rečnik, kako mnogi studenti često misle, samo zato što na koricama piše Srpski rječnik.
Ali, u pitanju je trojezični rečnik u kome su reči srpskog jezika prevedene na nemački i latinski jezik - rekla je Dragićevićeva.
Ona je podsetila da je Srpski rječnik Vuka Karadžića u prošlosti bio "često osporavan".
- Jedan od najvećih problema bile su opscene, vulgarne reči.
I Vuk je u drugom izdanju svog rečnika iz 1852. godine izbacio te reči.
I dan-danas se u srpskoj leksikografiji postavlja pitanje da li te reči treba da budu zabeležene u srpskim rečnicima ili ne.
Mnogi su podeljeni po tom pitanju, pa i moji studenti.
Verovatno mnogi od vas znaju da se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kroz ceo 20. vek, objavljivao naš najveći i najpoznatiji rečnik, koji skraćeno zovemo Rečnik SANU, u koji se ne unosi opscena leksika - kazala je Dragićevićeva.
- U svim krajevima gde ima Srba, 2018. godina je u znaku 200 godina od objavljivanja Srpskog rječnika, "prelomne i znamenite" knjige srpske kulture.
Posle Beograda, Beča, Pala, Užica i drugih gradova, Vranje se pridružilo podsećanju na veliki jubilej - navedeno je u pozivnici za ovo veče.
Na predavanju nastojateljica manastira Sveti Pantelejmon, mati Jelena, uz gusle peva pesme iz Vukove zbirke narodnih pesama.
ZAMERKA
- Mnogi su Vuku Karadžiću možda i s pravom zamerili što u rečniku nije zadržao dovoljan borj slavenosrbskih reči, što nije našao neki "srednji stil", kako se to obično kaže, između slavenosrbskog i narodnog jezika, jer bi se na taj način veliki deo apstraktne leksike , upotrebljavane u intelektualnim krugovima, na taj način zadržao. Vuk to svesno nije radio. Zbog toga je naš narodni jezik, o čemu je bilo dosta poleike, ostao jezik bez dovoljnog broja apstraktnih reči, zbog čega smo posle bili prinuđeni da mnogo apstraktnih reči pozajmimo iz grčkog i latinskog, a u novije vreme i iz engleskog jezika - rekla je Dragićevićeva.
Meša Selimović je, podsetila je Dragićević, u knjizi "Za i protiv Vuka" primetio je da je Vuk Karadžić imao sklonost da i apstraktne pojmove svojim definicijama i primerima u određenom smislu konkretizuje i svodi na narodno, ruralno, folklorno.
Bog – u Srba se nijedan posao ne počinje bez Pomozi Bože. Duša – dva bez duše, treći bez glave.
Žaliti – žali me živa, a nemoj mrtva.
Zadušnice – najeo se kao siroče na zadušnice.
Zaključak – u pletiće igle ono na vrhu.
Osobina – gdjekoja žena ima kravu ili ovcu, što joj je poklonio otac ili drugi ko.
Nedostižan – na primjer, žito je nedostižno, tj. jedno visoko a drugo nisko naraslo ili jedno zrelo drugo nedozrelo - navela je primere Dragićevićeva, konstatujući da ja Vuk imao vrlo obazriv odnos prema apstraktnoj leksici.
Šta je Vuk "preskočio" u Rječniku
- Postoji lista reči koju Vuk nije uneo u Rječnik (1818), a koju je, 1849. godine objavio Vukov savremenik Jovan Stejić u Glasniku Društva srbske slovesnosti.
Neke od tih reči su: sposobnost, strogost, blagost, podlost, skromnost, uspešnost, uljudnost, ugodnost, krutost, odvažnost, čovečnost, blagonaklonost, naklonost, dobrovoljnost, sadašnjost, prošlost, raskošnost, razuzdanost, važnost, tužitelj, staratelj, upravitelj, spasitelj, stvoritelj, spokojstvo, vest, dokaz, krug, poziv, navod, uvod, opis, oglas, sluh, duh, zadatak, izraz, molba, žalba, uslov, povod, pobeda, biće, prosveta, obmana, osoba, spomenik, činovnik, zvaničnik, punomoćnik, državnik, bezgrešan, ispravan, bezuman, besmislen, nevin, poročan, savestan, uspešan, važan, postepeno, srdačno, kazniti, odobriti, rešiti, rukovoditi, zapostaviti.
Veoma je inspirativna činjenica da se u narodu ove reči nisu koristile iako ih je Vuk, možda, i koristio.
Tek je 200 godina prošlo od vremena objavljivanja ovog rečnika i iz ove perspektive deluje nestvarno da naš narod pre 200 godina nije koristio reči "sadašnjost" i "prošlost", kao ni mnoge druge sa ovog Stejićevog spiska.
Zapravo, mnoge od ovih reči Vuk nije želeo da unese u Rječnik, jer je njegov cilj bio da unese one reči koje srpski narod govori - navela je Dragićevićeva.
SRPSKI RJEČNIK
Srpski rječnik je rečnik čiji je autor Vuk Stefanović Karadžić. Puno ime glasilo je „Srpski rječnik istolkovan njemačkim i latinskim riječma“. Prvo izdanje „Rječnika“ izašlo je 1818. godine i sadrži u sebi 26.270 reči, koje je Vuk čuo u narodnom govoru. Vuk je građu za ovaj rečnik počeo da skuplja još 1815. godine, na nagovor Jerneja Kopitara. Ne zna se tačno kada se rodila namera za stvaranjem ovog dela, jer je on sam rekao da je još dok je radio na sudu u Srbiji znao da zapiše poneku reč koja mu se učinila zanimljivom. „Rječnik“ je bio jedan od najvažnijih koraka u borbi za jezik, jer je postavljao za osnovu književnog jezika čisti narodni jezik, a uz njega je dolazilo i drugo izdanje gramatike. U „Rječniku“ su prvi put ispoštovane glasovne promene, a priključena mu je i „Gramatika srpskoga jezika“, koju je 1824. godine na nemački jezik preveo Jakob Grim. Reči u rečniku bile su akcentovane, a pravila po kojima su akcentovana nešto se razlikuju od današnjih. Reči je na latinski i nemački jezik preveo slovenački slavista i lingvista Jernej Kopitar. Zanimljivo je da je rečnik završen čak dve godine pre nego što je objavljen. Dva glavna razloga tog kašnjenja su bili nedostatak sredstava, kao i mitropolit Stevan Stratimirović. U Vuku je video neprijatelja srpske crkve i države koji je, po njemu, imao nameru da preko reforme pravopisa započne "unijaćenje Srba". Vuk u jednom pismu Mušickom na pitanje kako napreduje izdavanje „Rječnika“ odgovara: „Ne da se. Ali će se dati!“. Vuk u „Rječnik“ uvodi šest slova: J iz latinice (koje se u latinici obeležavalo kao ï), Lj, Nj, Đ, Ć i Dž. U ovom izdanju „Rječnika“ nema slova H. Vuk je bio za to da se ono izbaci iz azbuke, jer je tvrdio da se ono i ne pojavljuje u srpskom jeziku. Ali, na insistiranje Mušickog i Solarića unio je H i F, i to, kako kaže, samo za tuđe reči. U "Rječniku" nema slova H, ali su neke reči napisane sa H (arhimandrit, arhiđakon, zahvaliti, zahvatiti...). Godine 1852. izdato je Karadžićevo kapitalno delo, drugo izdanje "Srpskog rječnika" sa 47.427 reči koje su bile akcentovane. Drugo izdanje je dopunjeno i prerađeno u odnosu na izdanje iz 1818. Vukov saradnik na drugom izdanju bio je Đura Daničić. Vukov Rječnik nije obično leksikografsko delo, nego nešto mnogo više od toga, enciklopedija srpskog narodnog života, u kojoj su opisana narodna verovanja, običaji, nošnja, uneti iscrpni podaci o našim krajevima, o društvenim odnosima i nacionalno-političkim prilikama, o flori i fauni, o prosveti i školama, o oružju i oruđu. Delo je bogato ilustrovano narodnim umotvorinama: poslovicama, pripovetkama, zagonetkama, predanjima te stihovima iz lirskih i epskih pesama. "Rječnik" je sinteza celoga Vukovoga rada. U njemu su zastupljene sve grane njegove delatnosti: i filologija i etnologija, i istorija i narodne umotvorine. Ovaj rečnik narodnog jezika, prevod "Novog zavjeta" (1847), i zbirke narodnih umotvorina, predstavljali su temelje za savremeni standardni srpski jezik.
(Wikipedia)
