Ova moja knjiga predstavlja spomen obeležje o vremenu provedenom na granici ka Albaniji u vreme najžešćih napada tokom NATO agresije, rekao je Dragutin Dimčevski, penzionisani potpukovnik i čovek koji ima status srpskog heroja sa Košara, promovišući knjigu Krvava granica u Vranju.
On je u prepunoj sali Doma vojske kazao da je knjiga zasnovana na izvodima iz njegove radne beležnice i da se zasniva na događajima pribeleženim tokom 1998. i 1999, ne samo onima koje je on lično doživeo, već i na sećanjima boraca, vojnika i starešina, na dokumentima 53. Graničnog bataljona Prištinskog korpusa kojim je komandovao, kao i na svedočanstvima iz knjige Junaci otadžbine.
Dimčevski je, podsećanja radi, u vreme NATO agresije bio zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, te učesnik bitke na Košarama gde je 1999. zaustavljena kopnena agresija na SR Jugoslaviju iz pravca Albanije.
Tokom pokušaja kopnene agresije proveo je 67 dana u rovu zajedno sa svojim vojnicima (od 9. aprila do 14. juna), nakon čega je prekomandovan na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu.
"Bitka na Košarama samo je centralni događaj svih tih sukoba opisanih u knjizi", podvukao je na promociji.
Dimčevski je naznačio da naslov njegove knjige nije inspirisan samo događajima novijeg datuma, već je odabran zbog toga što je granica sa Albanijom u dužem vremenskom periodu, tokom decenija, bila mesto gde su Srbi prolivali krv.
Podsetio je na slučaj iz 1953. godine kada su našeg graničara Boška Žilovića, malo pre kraja vojnog roka, u zasedi sačekali i ubili teroristi.
Potom je 1992. godine od ljudi koji su ilegalno prelazili granicu tu poginuo Dejan Radanović.
I na kraju usledili su događaji iz 1998. i 1999. godine kada je palo najviše krvi.
"Moj 53. Granični bataljon zvanično je ugašen 28. februara 2000. godine, otišao je u legendu, a polako počeo je da odlazi i u zaborav.
Meni je to smetalo, znajući kolike je žrtve taj bataljon podneo tokom NATO agresije i sve vreme su mi bile na umu moje beleške koje sam tokom agresije vodio.
Još su me ljudi stalno zapitkivali da im pričam o događajima sa Košara i malo pomalo rodila se ideja o tome da napišem knjigu.
U knjizi sam opisao to kako su 1998. godine počeli masovni ilegalni prelasci granice, ali sam decidno naveo samo one koji su imali obeležje agresije na našu zemlju.
Prvi granični incident je bio 16. aprila kada smo sprečili i pohvatali teroriste, oni su imali značajne gubitke, a mi zaplenili veliku količinu naoružanja.
Onda su granični incidenti postali gotovo svakodnevni.
Veoma težak i za mene najcrnji incident desio se 30. septembra kada su teroristi iz Albanije upali na našu teritoriju i kod karaule Morina minirali put, a u reonu karaule Košare postavili zasedu", kazao je Dimčevski, podrobnije opisujući te događaje.
Govoreći o knjizi mr Zoran Lubura, brigadni general u penziji i aktuelni predsednik SUBNOR-a u Vranju, rekao je da je svim članovima Saveza udruženja boraca oslobodilačkih ratova (SUBNOR) u Vranju drago što je udruženju ukazana čast da bude izdavač ove knjige.
"Državnu granicu sa Albanijom obezbeđivala su tri granična bataljona naše vojske.
Svi su bile neposredno potčinjeni komandi Prištinskog korpusa u sastavu treće armije.
Kad pogledate nazive karaula i vidite da su to imena i prezimena vojnika i graničara koji su tu nastradali ranije i karaule po njima dobile imena, doći ćete do saznanja da taj granični deo naše države nikada nije bio potpuno miran.
Moram reći da su graničari jedna posebna vrsta ljudi, biraju se najbolji, najsposobniji, vojnici prve kategorije.
Oni imaju posebnu obuku u jedinicama za obuku graničara i tek nakon toga se upućuju na karaule.
To je praktično jedini borbeni zadatak u miru, gde čuvajući granicu vojnik može da upotrebi oružje i spreči ugrožavanje suverenitata i teritorijalnog integriteta svoje države.
Tamo se ljudi vrlo brzo sjedine i funkcionišu kao jedna porodica", rekao je general Lubura, osvrnuvši se i na konkretne događaje u pograničnom području ka Albaniji u vreme NATO agresije.
Jedan od recenzenata, general-major Mitar Kovač, kazao je na promociji u Vranju da je knjiga "svedočanstvo o nekim teškim danima borbe Srbije za slobodu".
"U njoj se nalaze autentična svedočanstva o borbama i stradanju naših vojnika, podoficira i oficira na Košarama.
Sa Dimčevskim sam drugovao u istoj jedinici u Leskovcu u predvečerje rata i raspada SFRJ, a putevi su nam se razišli zbog prekomandi.
Potom smo na ratištu opet bili blizu, održavali smo kontakte i nakon svih ovih događaja u vezi sa raspadom bivše države čuo sam od kolega je potpukovnik Dimčevski bio uvek na visini zadatka tamo gde ga je naša vojska slala.
Kako sam se dosta bavio pisanom reči, ohrabrivao sam ga kada smo ponovo uspostavili kontakt da napiše knjigu.
Rekao sam mu da su njegove beležnice dragocenost koja se mora učiniti dostupnom javnosti.
Kao što je bio posvećen zadacima u vojsci, veoma se odgovorno poneo i prema pisanju, i uspešno priveo kraju rad na ovoj knjizi i nije mu bilo potrebno puno pomagati", rekao je general Kovač.
Saša Radojević, zastavnik i saborac Dimčevskog na Košarama kao zamenik komandira na toj karauli, rekao je da mu je to bilo prvo radno mesto posle završetka srednje vojne škole.
"Imao sam tada 19 godina.
O potpukovniku Dragutinu Dimčevskom, autoru knjige, mogu samo da kažem jednu rečenicu - o velikim ljdima govore njihova dela.
A njegovo delo je uspešna odbrana državne granice i teritorijalnog suvereniteta Srbije, čime se danas svi ponosimo.
Tog 9. aprila, kada je počeo kopneni napad u reonu karaule Košare, ja nisam mogao da verujem kada sam ga video na karauli jer je stigao za samo jedan sat na mesto na kome sam se nalazio sa dvadesetak vojnika u zasedi.
Verujte, nema nijednog komandanta koji je svih 67 dana proveo sa svojim vojnicima deleći njihovu sudbinu.
Zadužio je pre svega nas, kao njegovu decu kako ga svi gledamo, ali je zadužio i čitavu Srbiju.
Pošto sam bio svedok nastajanja ove knjige, mogu da kažem da je ona njegova pobeda u miru.
Kao što je pobeđivao u ratu, sada je ovom knjigom izvojevao pobedu i u miru", rekao je Radojević.
Bitka za Košare
Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999. godine, kad je krenula kopnena agresija u sadejstvu NATO snaga, Vojske Albanije i OVK, koja je trajala je do 14. juna 1999. U bici na Košarama poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Snage naše vojske činili su tada delovi 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujevačkog korpusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade, te dobrovoljci iz zemlje i inostranstva.
Moderator razgovora bio je arhivista Miroljub Miša Stojčić.
U pratećem delu programa nastupile su Velina Stamenković, Kristina Stošić i Ivana Stanković.
Organizator ove promocije bio je SUBNOR Vranje.
Profil
Dragutin Dimčevski je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama. Rođen je i školovao se najpre u Kumanovu, a potom je završio Srednju vojnu školu u Zadru. Vojnu akademiju je pohađao u Beogradu i Zadru. Rat na Kosovu i Metohiji ga je zatekao u činu majora, na dužnosti zamenika komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa Treće armije. Sa ovim bataljonom je učestvovao u bici na Košarama. Na dužnosti komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu je ostao do penzionisanja 2004. godine. Po penzionisanju se preselio u Vladičin Han i uključio u rad veteranskih organizacija, kao i SUBNOR-a. Povodom 21. godišnjice bitke na Košarama, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao Ordenom Belog orla sa mačevima drugog stepena. Odlikovan je Medaljom za zasluge, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom i Ordenom za hrabrost.
